{"id":184378,"date":"2025-02-20T12:51:16","date_gmt":"2025-02-20T11:51:16","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=184378"},"modified":"2026-02-10T14:24:37","modified_gmt":"2026-02-10T13:24:37","slug":"sandzak-pesterska-visoravan-bajrovic-ostao-sam-u-konicu-i-nigde-ne-odlazim-iz-rodnog-sela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=184378","title":{"rendered":"Sand\u017eak, Tutin, Pe\u0161terska visoravan… Bajrovi\u0107: Ostao sam u Koni\u010du i nigde ne odlazim iz rodnog sela! Sand\u017eaklija koji nije \u017eeleo da ode \u00a0"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak, Donja Pe\u0161ter, Koni\u010de: Penjemo se na 1. 000 metara nadmorske visine, zatim jo\u0161 nekoliko koraka vi\u0161e. Dubovo, Mitrova, Plenibabe, Koni\u010de\u2026 Selo sa jakim vetrom i snijegom okovanim vrhovima \u2013 sve je na slici. Me\u0111u praznim ku\u0107ama i zaraslim putevima, jo\u0161 uvek gori jedna lamba – i jedno ognji\u0161te.<\/p>\n

On je Sand\u017eaklija koji nikada nije po\u017eeleo da ode daleko od ognji\u0161ta. Nije ga vezivala samo navika, ve\u0107 ga je spajala duboka ljubav prema Koni\u010du u kome je odrastao.<\/p>\n

Na\u0161 junak, ne doma\u0107in – samo \u010dovek koji je ostao uz svoje vrleti, li\u010dnu porodicu i sopstveni Sand\u017eak.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Koni\u010de – na granici vremena i planina<\/p>\n

I kad sve uti\u0161a, plamen iz dimnjaka pokazuuje da mladost jo\u0161 nije zaboravila ovo planinsko mesto. Dok svi tra\u017ee bolji dunjaluk negde daleko, on veruje da se \u017eivot mo\u017ee ponovo potvrditi ba\u0161 ovde.<\/p>\n

Nazire se jadna golema mahala, mo\u017eda nam se samo \u010dini. Varaju o\u010di. Na vrhovima Donje Pe\u0161teri ni o\u010dima ne treba verovati. Severac obori sa hrastovih grana snje\u017eni pokriva\u010d.<\/p>\n

Ti\u0161ina sand\u017ea\u010dkih sela<\/h2>\n

Umorna majka, stari be\u0161ik, i uspomena koja pri\u010da umesto ljudi. Dim se uvi sa krovova seoskih ku\u0107a. Sand\u017eaklije su odvajkada vele bili gostoprimljiv narod. Ali tek kada se uvere ko si i odakle si, jo\u0161 vi\u0161e kojim si poslom do\u0161ao.<\/p>\n

Kazivanje o odlasku, zaboravu i tihoj borbi da se sa\u010duva trag obi\u010daja i tradicije. Ka\u017eu da su im dve re\u010di u srcu najdra\u017ee: zavi\u010daj i majka.<\/p>\n

Pe\u0161ter \u010deka da \u017eivot po\u010dne<\/h2>\n

U Koni\u010du se oglasi\u0161e \u017eitelji. Odjek negde daleko ode, prosu se po pa\u0161njacima i kamenjarima. Nebo se silno uznemirilo, a negde iznad vreli dronjci \u0161ibaju Sand\u017eak.<\/p>\n

Kad po\u010dne da grmi be\u017ei \u0161to dalje sa livada, u najbli\u017eu kolibu. Jedna druga pustolovina sporo osvaja ogromna prostranstva. Neobi\u010dna je i, za pe\u0161terske nedo\u0111ije, zanimljiva.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Priroda koja zbori<\/p>\n

Ku\u0107e bez sofre, sokaci bez koraka – pri\u010da o zemlji koja \u010deka povratak sand\u017ea\u010dke mladosti. Tamo gde je vreme satalo, ostala je samo senka nekada\u0161njeg Sand\u017eaka.<\/p>\n

\u2013 Deco, pri\u010duvajte malo krave da vidim \u0161ta \u0107e ovaj narod. \u2013 Ho\u0107emo, babo.<\/p>\n

\u2013 Selam alejkum. \u2013 Es selamu\u2019 alejkum! \u2013 Kako ste? – Vidi\u0161 i sama ovu lepotu. A, gore na planini je jo\u0161 prirodnije. Poslu\u0161aj, \u010du\u0107e\u0161 i pesmu \u2013 kaza nam uljudni Bahtijar Bajrovi\u0107.<\/p>\n

Sevdalinku ne \u010duh, ali \u0161apat Koni\u010da\u2026<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

D\u017eamija u Koni\u010du<\/p>\n

U staroslovenskom jeziku postoji re\u010d Pe\u0161ter, \u0161to bi, prema re\u010dniku, valjalo da bude pe\u0107ina, pe\u0107ine. Ko bi ga znao, ako je naziv po toj logici – to zna\u010di da je zemlja trave, mo\u017eda je ovako bolje da i Sand\u017ea\u010dki Sibir ima neki svoj pojam umesto pe\u0107ina.<\/p>\n

Vjetrovi pe\u0161terski<\/h2>\n

Slika Sand\u017eaka danas – priroda di\u0161e, ali ljudski glas je splasnuo. Ispod zelenih padina jo\u0161 se \u010duje \u0161um pro\u0161losti – nada da \u0107e se neko vratiti. –\u00a0 Nas je bilo vi\u0161e dece i prelepo je izgledalo. Imali smo detinjstvo s doma\u0107im \u2013 divljim \u017eivotinjama, zdravo okru\u017eenje, pitku vodu\u2026 Ah, se\u0107anja\u2026 Vi\u0161e je bilo zanimljivih \u00a0\u2013 priseti se Bajrovi\u0107.<\/p>\n

Dok su mnogi sanjali o gradovima i nekim drugim \u017eivotima, Sand\u017eaklija je ostao tamo gde su mu temelji, odakle zemlja ima poznat miris, a planina zbori jezikom te\u0161kih i o\u0161trih zima.<\/p>\n

\u2013 Pogledaj gore predele. Sve je to nekad bilo puno ovaca i goveda. E, bogami. Sve.<\/p>\n

Gospodin i Koni\u010de<\/h1>\n

Iz visinskih dubina dolazi Sand\u017eak. Kao da je tradicija njegovog \u017eivota ponovo ispisana, pro\u0161aptao je. Ne zna kako se zove to ose\u0107anje koje je izviralo negde u njemu, ali ga je ispunilo dubokom \u010de\u017enjom!<\/h4>\n

\"\"<\/p>\n

Najlep\u0161e si, selo moje<\/p>\n

Jedina svedo\u010danstva o onome \u0161to je nekad bilo – toplina doma, rad i sloga. Ostati kad svi odu – nije slabost, ve\u0107 najdublji oblik vernosti Koni\u010du i precima. Kao otac, Bahtijar je oslonac i primer. Decu u\u010di da po\u0161tuju starije, zavi\u010daj i Sand\u017eak, da budu skromni i dobri ljudi. Ne u\u010di ih samo re\u010dima, ve\u0107 sopstvenim primerom. Uz suprugu deli i dobro i te\u0161ko, bez mnogo razgovora, ali s puno dela.<\/p>\n

\u2013 Ne\u0107u nigde sa svog ku\u0107nog praga. Ne dam svoju dedovinu, sad \u017eivimo dobro. Uglavnom se bavimo sto\u010darstvom i ov\u010darstvom. Od mle\u010dnih proizvoda mo\u017ee solidno da se di\u0161e.<\/p>\n

Ku\u0107ni prag kao granica izme\u0111u dva svijeta<\/h2>\n

Sve je izme\u0111u pro\u0161losti, sada\u0161njosti i budu\u0107nosti. Prirodne lepote i poljoprivredni \u017eivot oblikuju karakter zajednice. – Potrebno je samo da svako radi svoj posao kako treba. Mlijeko prodajemo mlekari Zorni\u0107 iz Tutina. To su mnogo dobri i po\u0161teni ljudi \u2013 zaklju\u010dio je doma\u0107in Bahtijar Bajrovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Mlekara Zorni\u0107 iz Tutina<\/p>\n

Nekoliko \u010dasova kasnije, u dubini svoje prostrane avlije, Bajrovi\u0107 je sedeo preko puta svoje mladosti, ponovo oseti njene ne\u017ene melodije. Reporta\u017ea o selima bez \u010dobana, gde jo\u0161 samo d\u017eamijski ezan i katuni svedo\u010de o stvarnosti. Izme\u0111u nostalgije i zaborava – tragovi nekada\u0161njeg \u017eivota u napu\u0161tenim selima. Koliko je odlazak mladih promenio lice zavi\u010daja i \u0161ta ostaje iza njih.<\/p>\n

Zatvorene kapije, otvorene rane<\/h2>\n

U trenutku mu se pojavio vrtoglavi ose\u0107aj odu\u0161evljenja i zahvalnosti prema Sand\u017eaku. Ovde je na putu sa reporterima on je morao da kontroli\u0161e tu oluju. Umesto toga, leteo je na njenim krilima, slobodan, poput sokola, ka podru\u010dju na kome svakodnevica vi\u0161e ne baca svoju senku. Osmehnu se svom rodnom kraju.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Najstariji hrast u Sand\u017eaku<\/p>\n

Kad se vratimo svojim ku\u0107ama ima\u0107emo o \u010demu da pri\u010damo. O toj visoravni gde se u toku dana pore\u0111aju \u010detiri godi\u0161nja doba – sunce koje greje i ki\u0161a koja ledi.<\/p>\n

Koni\u010de je naselje u Sand\u017eaku u op\u0161tini Tutin. Prema popisu iz 2022. bilo je 129 stanovnika. U selu ima 60 doma\u0107instava, a prose\u010dan broj \u010dlanova po doma\u0107instvu je 5,37. Ovaj kraj je u potpunosti naseljen Bo\u0161njacima (prema registru iz 2002. godine).\u00a0<\/b><\/p>\n