{"id":184442,"date":"2025-02-21T13:12:26","date_gmt":"2025-02-21T12:12:26","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=184442"},"modified":"2026-05-06T08:57:49","modified_gmt":"2026-05-06T06:57:49","slug":"sandzak-novi-pazar-golija-vranovina-deda-tomislav-gazi-100-u","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=184442","title":{"rendered":"Sand\u017eak, Novi Pazar, Golija,Vranovina… Deda Tomislav gazi 100-u! Gospodin kakav se retko sre\u0107e"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak, Novi Pazar, Golija, Vranovina: Televizijske pri\u010de op\u0161irno \u017eive. Posao reportera je zanimljiv i te\u017eak.<\/p>\n

Nagledaju se sveta vi\u0161e od ostalih, dele sre\u0107u sa drugima, a najtragi\u010dnije je kada prate ljudske drame i sudbine. Jedna novinarka nikada ne\u0107e zaboraviti susret i razgovor sa Tomislavom Bugari\u0107em.<\/p>\n

Deda je lek za du\u0161u<\/h2>\n

Obraz koji otkriva iskrenost i lepotu. Na obroncima Golije, tamo gde vetar nosi melodiju bukovine i gde zime znaju da potraju, \u017eivi jedan gospodin koji se polako primi\u010de stotoj godini.<\/p>\n

\u0160ake su mu naborane kao stara kora drveta, ali o\u010di su mu i dalje bistre i sanjive. Ka\u017eu za njega da je oduvek bio dobar \u010dovek – tih, vredan i ne\u017ean, od onih koji nikada nisu znali da izgovore ru\u017enu re\u010d.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kad zima zagrli planinu<\/p>\n

Izmaglica optere\u0107uje dolinu, pa se onda udaljene ku\u0107e po kotlini jedva naziru. Vranovina je zanimljivo carstvo, visoko gore na oranicama \u010duvene planine. Za divno \u010dudo odavde je, vele, oti\u0161lo i najvi\u0161e mladih od bilo kog drugog sela u pazarskoj op\u0161tini. Mladost odlazi u ve\u0107e gradove zbog \u0161kolovanja ili posla. Napolju ki\u0161a preti, vetar postaje sve ja\u010di i hladniji.<\/p>\n

Beli se Golija.<\/h5>\n

Za vedra dana vidi se pola de\u017eevske doline. Ukazuju se prvi domovi najboljih golijskih gazinstava. Onda se otvaraju \u0161iroki proplanci.<\/p>\n

Ne zna Golija \u0161ta je delija<\/h2>\n

Nekada je radio u seoskoj zadruzi, u onoj staroj prodavnici gde se prodavalo sve – od bra\u0161na i \u0161e\u0107era do eksera i gumenih \u010dizama. Tu je proveo najbolje godine, me\u0111u ljudima, uz razgovor i smeh. Se\u0107a se kada su seljaci dolazili rano ujutru, kako se merila roba na kantaru i koliko se nekada verovalo u \u010doveka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Tamo gde jutra miri\u0161u na poga\u010du i ov\u010diji sir<\/p>\n

Svako jutro zapo\u010dinje rano, \u010dim sunce obasja brda. I dalje izlazi na njivu, oslanjaju\u0107i se vi\u0161e na naviku nego na kubak. Poru\u010duje da ga rad odr\u017eava u \u017eivotu. Najvi\u0161e voli da obra\u0111uje zemlju – da okopava, sadi i posmatra kako iz njegovog truda ni\u010de novi \u017eivot. Ne voli da bude dokon. Uvek je u pokretu, bilo da obilazi imanje, \u0161eta kroz livade ili razgovara sa putnicima namernicima.<\/p>\n

– Vi ste prodavac iz Vranovine? \u2013 Jesam. Re\u010de Tomislav, podi\u017ee sa \u010dela ka\u010dket i \u2013 povu\u010de sako za jednako. Pogleda levo \u2013 desno, i blago kaza \u2013 mo\u017ee!<\/p>\n

U tom srcu sam videla ceo svet<\/h2>\n

Naborano lice pokosile godine, skupile se \u0161armantno u jednu o\u010daravaju\u0107u ta\u010dku, a vredne ruke \u0161to li\u010de na \u010destiti \u017eivot, ispru\u017eio prema Goliji i televizijskoj ekipi iz Novog Pazara.<\/p>\n

Tomin korak jeste sporiji nego nekad, ali je i dalje siguran i odlu\u010dan. Veruje da je tajna dugog \u017eivota upravo u kretanju i radu.<\/h5>\n

Kad ga pitaju kako je do\u017eiveo tolike godine, samo se sme\u0161ka i divani: “Radi, kre\u0107i se i ne misli previ\u0161e.”<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Tomislav Bugari\u0107 – selo Vranovina<\/p>\n

Se\u0107anje na jedno davno i pro\u0161lo vreme!<\/h6>\n

U aprilu \u0107e po\u010deti da se gradi pogon doma\u0107e radinosti u Odojevi\u0107ima na Rogozni, jednom od najudaljenijih i najnerazvijenih sela u novopazarskoj op\u0161tini. Ovo je zaklju\u010deno u nedelju na sastanku predstavnika Zemljoradni\u010dke zadruge “Vojin Popovi\u0107” i me\u0161tana.<\/p>\n

Ku\u0107e su slo\u017eene, ali tople, sa dvori\u0161tima punim mehanizacije i starim vo\u0107kama koje pamte generacije. \u017ditelji u kraljevstvu \u017eive skromno, ali slo\u017eno.<\/h5>\n

Svako svakoga poznaje, ali vrata su uvek otvorena za kom\u0161ije i goste. Razgovori uz kafu ili doma\u0107u rakiju traju dugo, jer ovde niko nigde ne \u017euri.<\/p>\n

Pazarski “Vojin Popovi\u0107”<\/h2>\n

U njegovim preciznim re\u010dima krije se mudrost koju je sticao skoro \u010ditav vek, tamo gde su priroda i \u010dovek oduvek \u017eiveli u slozi. \u2013 Vala, jes. Sve je tako bilo. Opet uz dogovor u svakoj mesnoj zajednici. Prodavnica je bila moj \u017eivot, moja sre\u0107a, moja pro\u0161lost. Jako sam dobro radio u zadruzi. Bio sam najbolji trgovac. Mnogo zgodno, mnogo, mnogo. Sa svim gra\u0111anima \u2013 kazuje zanimljivi Bugari\u0107.<\/p>\n

Prostrla se Vranovina na mrazu, razlila se od jedne do druge obale. U kro\u0161njama drve\u0107a ispucala bukova \u0161uma. Pa neki me\u0161tanin protutnji, oglasi se fijukom, i sve se ponovo uti\u0161a.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Vranac na Goliji<\/p>\n

Priroda je najlep\u0161i ukras naselja. \u017divot je tesno povezan sa zemljom – stanovni\u0161tvo radi u polju, gaje stoku i \u010duvaju obi\u010daje koji se prenose s kolena na koleno.<\/p>\n

\u2013 I danas retko idem kolima. Sve poslove obavljam pe\u0161ke. Uvek \u0107u tako i da radim. \u0160e\u0107er mi malo dosa\u0111uje i stvara nervozu. U ovim godinama ne mogu biti zdraviji. Ina\u010de? \u2013 A dobro je \u2013 dodade starina. Kao i obi\u010dno, Golija je znala \u0161ta on ho\u0107e da ka\u017ee i bez ijedne pomenute besede.<\/p>\n

Deda i vragolan<\/h2>\n

Kao \u0161to rana bezbri\u017enost vremenom postaje uznemirena, gubi lepu boju, isprlja se oguli, iskrza na \u0161avovima, radost se istopi i iz nje vire konci \u017eivota, tako je po\u010deo da se haba i Tomin \u017eivot posle rastanka sa suprugom; sa godinama koje su prolazile gubio je note\u00a0 i sjaj, pojavile su se brazede i bore, prekrivaju\u0107i se, tu i tamo bi iz sudbine izvirivale i vrebale Golija i Pe\u0161terska visoravan.<\/p>\n

\u00a0\"\"<\/p>\n

Deda koji ne posustaje pred godinama<\/p>\n

U Vranovini, na Goliji, \u010dovek lako zaboravi na brige i seti se koliko mu malo treba za sre\u0107u: \u010dist vazduh, po\u0161ten dunjaluk i narod dobrog srca.<\/p>\n

\u017divot ga nije mazio. Supruga mu je umrla pre mnogo godina i od tada u dedinoj ku\u0107i kao da je uvek pomalo hladno. Ostale su uspomene – njena marama oka\u010dena o klin, stari \u0161poret na kojem je kuhala i fotografija na zidu koju svakodnevno pogleda.<\/h6>\n
\u2013 Supruga mi je umrla pre deset leta. Puno mi nedostaje. Porodica je moj dom. Jo\u0161 radim seoske poslove i nije mi te\u0161ko. Po\u0161teno nosim svoje 93 godine. E, ba\u0161 mi je milo \u0161to se sretosmo i ispri\u010dasmo – obja\u0161njava Tomislav Bugari\u0107 sa Golije.<\/h6>\n
Sve ovo gospodin je izgovorio kao jednu re\u010denicu, gotovo bez daha, zagledan u neki neuhvatljiv vidik. Istog trena je zastao. Hvala vam, re\u010de on uz osmeh.<\/h6>\n

Starina se okrenu, mahnu \u0161tapom i nestade na prvoj krivini!<\/h1>\n

Golija je jedna od najlep\u0161ih i \u0161umama najbogatijih planina u Srbiji. Nalazi se u zapadnom delu Sand\u017eaka, na jugozapadu Srbije, 32 km severno od Novog Pazara. Obrasla je o\u010duvanom i izuzetno kvalitetnom bukovom \u0161umom na severnim, severoisto\u010dnim i isto\u010dnim stranama (po bogatstvu \u0161umom posebno se isti\u010de Crni Vrh – Biser Voda).<\/p>\n

Najve\u0107i vrhovi Golije su Jankov kamen (1.833 m) i Crni Vrh (1.795 m). Turisti\u010dke vrednosti geomorfolo\u0161kih osobenosti planine Golije ogledaju se u prostranim proplancima iznad 1.200 m i vrhovima preko 1.400 m nadmorske visine.<\/p>\n

Golija poseduje idealne skija\u0161ke terene i ima izuzetne potencijale za razvoj zimskog sportskog i letnjeg rekreativnog turizma.<\/p>\n