U prihvatnim centrima u Srbiji sme\u0161teno je oko 6500 migranata. Kako je za Radio televiziju Novi Pazar \u00a0rekao direktor Centra za za\u0161titu i pru\u017eanje pomo\u0107i tra\u017eiocima azila Rado\u0161 \u0110urovi\u0107 kapmovi \u00a0u Sjenici i Tutinu dobro funkcioni\u0161u, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou. On je istakao da je me\u0111u migrantima veliki broj dece, koja borave du\u017ee od 9 meseci u na\u0161oj zemlji i oni \u00a0\u0107e od 1.septembra krenuti u \u0161kolu.<\/p>\n
Pored 6.500 ljudi, koji su vidljivi \u00a0u sistemu je jo\u0161 dve do tri hiljade tra\u017eioca azila koji dolaze iz pravca Bugarske i poku\u0161avaju da u\u0111u u Ma\u0111arsku i Hrvatsku. Trenutno \u00a0\u0161irom zemlje radi 17 prihvatnih centara. \u00a0Njihov boravak u Srbiji je mnogo produ\u017een u odnosu na ranije, a to zna\u010di da 60 %migranata \u00a0boravi\u00a0 u Srbiji vi\u0161e od 9 meseci , a oko 20 % \u00a0godinu i dva meseca.\u00a0 Direktor Centra za za\u0161titu i pru\u017eanje pomo\u0107i tra\u017eiocima azila Rado\u0161 \u0110urovi\u0107 \u00a0ka\u017ee da \u0107e se i u budu\u0107nosti azilanti sve vi\u0161e zadr\u017eavati u Srbiji , a to\u00a0 zna\u010di da ljudi prakti\u010dno tu \u017eive, te da se na te okolnosti mora posebno pripremiti , jer sistem jo\u0161 uvek na ove ljude gldeda kao da su u tranzitu , \u0161to prema njegovim re\u010dima nije ta\u010dno. Najve\u0107i broj ovih ljudi, nije regitsrovan iako su sme\u0161teni u nekim od centara, tako da je pristup socijlanoj pomo\u0107i, zdravstvenoj za\u0161titi\u00a0 i drugim vidovima pomo\u0107i donekle ograni\u010den.<\/p>\n
\u0110urovi\u0107 dodaje da su ti ljudi su uglavnom lo\u0161eg psihofizi\u010dkog stanja, jer su zarobljeni i nema izgleda brzo nastave put. \u0110urovi\u0107 ka\u017ee da kampovi u Sjenici i Tutinu dobro funkcioni\u0161u.<\/p>\n
\u201eKada govorimo o Sjenici i Tutinu mo\u017eemo re\u0107i da su to kampovi koji dobro fukcioni\u0161u, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou, to zna\u010di da ne postoje konflikti u lokalnim sredinama\u00a0 i da gra\u0111ani razumeju potrebe ovih ljudi. U samoj Sjenici imamo dva centra u kojima je dosta ljudi, najvi\u0161e iz Iraka, Avganistana, Pakistana \u00a0i Sirije. Me\u0111u njima je dosta dece, koji treba da krenu da krenu u \u0161kolu od 1.septembra, ali ve\u0107i broj ljudi nema pokrenute azilne procedure, nisu podneli zahtev za azil i \u010dekaju da se to urade. U me\u0111uvremenu su u kampovima i borave u korektnoj atmosferi, tako da su ljudi uglavnom zadovoljni, \u00a0ali i oni su u neizvesnosti \u0161ta \u0107e biti sa njima dalje. U Tutinu ima mali broj ljudi iz Avganistana, uglavnom su tamo sme\u0161tene porodice i tamo ima dece koja \u0107e od septembra krenuti u \u0161kolu. Ve\u0107ih problema u oba centra nema. Da bi sve funkcionisalo te ljude moramo da registrujemo, jer ovde borave vi\u0161e od godinu dana i sa njima mora da se radi na integraciji i interakciji sa lokalnom sredinom \u0161irom zemlje\u201c, rekao je \u0110urovi\u0107.<\/p>\n
\u0110urovi\u0107 ka\u017ee da migrantska kriza postaje hroni\u010dna i da je to\u00a0 problem, koji \u0107e na\u0161e dru\u0161tvo poga\u0111ati u budu\u0107nosti, te da na migrante moramo da gledamo kao na na\u0161e sugra\u0111ane. \u0110urovi\u0107 ka\u017ee da se ne o\u010dekuje drasti\u010dan priliv azilanata u narednom periodu.<\/p>\n
foto:SLOBODNA EVROPA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U prihvatnim centrima u Srbiji sme\u0161teno je oko 6500 migranata. Kako je za Radio televiziju Novi Pazar \u00a0rekao direktor Centra za za\u0161titu i pru\u017eanje pomo\u0107i tra\u017eiocima azila Rado\u0161 \u0110urovi\u0107 kapmovi \u00a0u Sjenici i Tutinu dobro funkcioni\u0161u, te da je odgovor lokalne sredine na visokom nivou. On je istakao da je me\u0111u migrantima veliki broj dece, […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":18527,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18526","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18526","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18526"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18526\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/18527"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18526"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18526"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18526"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}