{"id":186826,"date":"2025-04-14T14:24:57","date_gmt":"2025-04-14T12:24:57","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=186826"},"modified":"2026-03-17T08:13:39","modified_gmt":"2026-03-17T07:13:39","slug":"sandzak-gornja-pester-rasno-selman-sad-svi-hoce-da-su-gospoda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=186826","title":{"rendered":"Sand\u017eak, Gornja Pe\u0161ter, Rasno… Selman: Sad svi ho\u0107e da su gospoda! Pe\u0161ter u srcu, kubak u ruci"},"content":{"rendered":"

Sand\u017eak, Sjenica, Rasno: Ovaj gospodin koji vas gleda sa osmehom je Selman Hasanovi\u0107. Iz Rasna, sela na obroncima Pe\u0161terske visoravni.<\/p>\n

U ovom kraju \u010deste su ovakve slike. Priroda je sve dala Sand\u017eaklijama.<\/p>\n

I pa\u0161njake i \u0161ume, predivne proplanke, vo\u0107njake.<\/h5>\n

Pe\u0161terska visoravan je poznata po svojim prostranim livadama, \u010distom vazduhu i pristojnom \u017eivotu.<\/p>\n

Mudri neimar divlje pusto\u0161i<\/h1>\n

Preko dana bilo je tiho, ali \u010dim je sunce za\u0161lo, postojalo je sve\u017ee.<\/p>\n

Usred vetrova i ti\u0161ine, jedan Sand\u017eaklija i dalje prkosi vremenu i zaboravu.<\/h5>\n

Domna\u0107in u sand\u017ea\u010dkom selu je poznat po svojoj gostoljubivosti i mrljivosti. Brine o stoci, obra\u0111uje zemlju i proizvodi hranu za svoju porodicu. U Selmanovoj ku\u0107i uvek vlada red, a musafiri se do\u010dekuju sa doma\u0107im hlebom, ov\u010dijim sirom i mlijekom.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Stara ku\u0107a porodice Hasanovi\u0107<\/p>\n

Rasno i Sand\u017eak zajedno \u010dine posebnu celinu – kraljevstvo pru\u017ea mir i lepotu prirode, dok ad\u017eo svojim radom i dostojanstvom \u010duva najmilije i adete ovog kraja.<\/p>\n

Rominja prole\u0107na ki\u0161a, natapa svaku stopu pe\u0161terskih polja. Svi zaseoci i sela po\u0111o\u0161e u Sand\u017eak. A on, onako goropadan, zagrlio mahale i sokake. Caruje Hasan-aga Zvizdi\u0107, planine mu tesne.<\/p>\n

Nema predaha ni za gor\u0161taka Selmana Hasanovi\u0107a.<\/h5>\n

Posmatrao je onako, sam, pun srca. Osetio je kako ga povezuje poznato ose\u0107anje veselosti. Ovo je pri\u010da koja \u0107e vas dr\u017eati pri\u010dvr\u0161\u0107enom za fotelju. Njegove re\u010di imaju te\u017einu, ali i toplinu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Dedo Selman i reporter-Radio televizije Novi Pzar<\/p>\n

A da nije to obi\u010dan dan, postarao se Pe\u0161terac. Haju ljudi svoj zavi\u010daj. Uspomena je jedno, a \u017eivot, naro\u010dito po surovim vrletima, drugo. Svako ko poseti Pe\u0161ter mo\u017ee da oseti tu jedinstvenu milinu i da nau\u010di koliko je vredan \u017eivot u skladu sa nedo\u0111ijama.<\/p>\n

Sigurna sam da niko po\u0161tenja\u010dini nije rekao da treba da do\u0111e televizijska ekipa.<\/p>\n

Stao je na stepenice ku\u0107e.<\/h5>\n

\u010covek, kog po\u017eelite da zagrlite, to su oni ljudi koji plene dobrotom, ljudsko\u0161\u0107u, mudro\u0161\u0107u. Voljene nije u\u010dio samo kako se \u017eivi – ve\u0107 je isticao kako se po\u0161tuje, pra\u0161ta i voli.<\/p>\n

Ve\u0107ina mladih iz Rasna odlazi u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim \u017eivotom. Iako su daleko od svojih ognji\u0161ta, \u010desto se vra\u0107aju za praznike i godi\u0161nje odmore, nose\u0107i sa sobom besede o modernom \u017eivotu i iskustva koja su stekli.<\/p>\n

Carstvo tada o\u017eivi, a babo sa rado\u0161\u0107u do\u010dekuje svoje sinove i k\u0107eri.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

D\u017eamija u selu Rasno<\/p>\n

Ipak,\u2026 Ipak, da doka\u017eemo da je Hasanovi\u0107 \u010dovek kakav se retko sre\u0107e. Na kraju sveta, u srcu Pe\u0161teri, Sand\u017eaklija jo\u0161 uvek \u017eivi po zakonima prirode.<\/p>\n

Na visinama gde zima traje pola godine, ljudska gromada i dalje pali vatru svako jutro. \u2013 Dobro ste, zar ne. Sa\u010deka\u0107emo vas ovde. Jesmo li sada prijatelji. \u2013 Jesmo \u2013 kazao je dubokim, hrapavim glasom s posebnim akcentom.<\/p>\n

Srce mu je puno i u njega vi\u0161e ni\u0161ta ne mo\u017ee da stane. Na\u0161 gost tako iskreno razgovara, da muhabet traje, traje. \u010cove\u010dnost se u njemu nastanila.<\/p>\n

Njeno veli\u010danstvo: Pe\u0161terska visoravan<\/h1>\n

Kako izgleda svakodnevica \u010doveka koji jo\u0161 uvek veruje u bolje sutra. \u2013 Pro\u0161lo je mnogo vremena. Sve \u0161to se desilo, desilo se zbog te\u0161kog \u017eivota. Mogao bih danima da ti zborim o Rasnu, o svom polo\u017eaju. Kao po\u0161teni mladi\u0107 voleo sam da radim i poslove voza\u010da.<\/p>\n

Sa svojim narodom dobro sam pro\u0161ao. Puno sam sku\u0107io i ne \u017ealim se. Imam dobru i po\u0161tenu porodicu \u2013 poru\u010duje izuzetni Hasanovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ma\u0161ina za vr\u0161idbu \u017eitarica<\/p>\n

Susretali i upoznali smo se sa mnogim ljudima, trudili se da i drugi sazanaju o gor\u0161tacima na Pe\u0161terskoj visoravni. U prole\u0107e, pa\u0161njaci su puni ovaca, a sunce obasjava krovove ku\u0107a. Ak\u0161am u Rasnu donosi posedak i veselost, a zvezdano nebo nad bajkom ostavlja poseban utisak.<\/p>\n

Sam protiv vremena<\/h2>\n

U tom ve\u010ditom upoznavanju i nadmudrivanju, tragamo i podse\u0107amo na zanimljive osobe, na njihov lik, pogled, osmeh, mrgud, mig, na njihov \u017eivot, glas.<\/p>\n

Radili su to znala\u010dki, vrhunski, i sa toliko ljubavi i ose\u0107ajnosti. Iz razgovora su odlazili sa ozareno\u0161\u0107u na licu. Nisu tra\u017eili odgovore. \u010cekali su istinu.<\/p>\n

Zbog onoga \u0161to \u0107e do\u0107i u ovoj pri\u010di.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Selman Hasanovi\u0107 – selo Rasno<\/p>\n

Fes, francuska kapa, \u010dalma, \u0107ulah<\/h1>\n

Pam\u0107enje Sand\u017eaklije na pro\u0161la vremena, obi\u010daje i insane kojih vi\u0161e nema. Hasanovi\u0107 nije napustio Pe\u0161ter ni kada su svi drugi oti\u0161li – jer ona nikada nije napustila njega.<\/p>\n

\u2013 I pored svih problema koji prate zemljoradnike, moj naslednik je istrajan u svojoj nameri da se bavi poslom koji pored svega daje dobre rezultate. Gazdinstvo sam preneo na unuka.<\/p>\n

Na mla\u0111ima svijet ostaje. Obojica volimo sto\u010darstvo, u\u017eivamo u svakodnevici i mle\u010dnim proizvodima i trudimo se da \u017eivimo \u0161to je mogu\u0107e zdravije.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Upoznajte posebne dragulje Pe\u0161tera<\/p>\n

Iza njega nisu sa\u010duvane samo decenije – ostala je \u010dast, dostojanstvo i ime koje s ponosom nosi. – Kada smo razmi\u0161ljali o tome \u010dime da se bavimo, opredelili smo se opet za sto\u010darstvo. To nije lako \u2013 kazuje za Radio televiziju Novi Pazar Selman Hasanovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sto\u010darstvo u Sand\u017eaku<\/p>\n

Sand\u017eak re\u010de sebi da prestane s igrom re\u010di: miris pa\u0161njaka svuda se \u0161irio, dopire kroz o\u0161te\u0107ene torove, katune, kolibe, tavane. Sve, zapravo deluje kao nestvarni san.<\/p>\n

Na jednoj strani selo bez mnogo seljaka, ovaca i \u010dobana, retki dimnjaci iz kojih se vije plavi dim.<\/h5>\n

– Ja sam to radio \u010ditavog \u017eivota i sada sam suvi\u0161e star da bih se menjao. – Do\u017eiveli ste ozbiljnu starost – rekosmo. Istina, istina. Kora\u010dam dobro ka osmoj deceniji, valjda.<\/p>\n

Mo\u017ee slolidno da se zaradi od sto\u010darstva – naglasio je Sand\u017eaklija poletno.<\/p>\n

Govedarstvo kao porodi\u010dni izvor sigurnosti<\/h1>\n

Odmah nam je bilo jasno da se nalazimo u nekoj od pe\u0161terskih nedo\u0111ija. Svetlost planine bacala je nemirne senke na vla\u017ene kamene zidove.<\/p>\n

Negde u daljini \u010dulo se kapanje vode.<\/h5>\n

Nije pro\u0161lost ta koja je u\u0107utkala se\u0107anja i sna\u017ene vetrove. Sand\u017eak je pa\u017eljivo posmatrao polja dok je pritezao uzde i zaustavljao svog vranca-Pa\u0161u.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kolibe su pravljene od drveta, kolja, i pru\u0107a, a malterisane su blatom i slamom<\/p>\n

Police i tezge bile su pune drugih vekni sve\u017eeg hrskavog hleba, poznati miris ispunjavao je Pe\u0161ter, a grdudni ko\u0161 mu se razvijao od mirnog odu\u0161evljenja i ponosa.<\/p>\n

Ten planine bio je svilen i ruman, a ko\u017ea glatka i meka. Ali dr\u017eanje je ostalo zanosno.<\/p>\n

Delovala je vrlo samouvereno i ose\u0107ajno; izgledalo je jasno da ta priroda radi samo ono \u0161to ho\u0107e i ni\u0161ta drugo!<\/h3>\n

Okolina se sme\u0161ila dok se kaldrmom udaljavala od Rasna. Zabacila je glavu i zadenula kosu iza uha kako bi joj toplo sunce obasjalo lice.<\/span><\/p>\n