Pravoslavni vernici obele\u017eavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspe\u0107e na krstu na Golgoti. Dan najve\u0107e hri\u0161\u0107anske \u017ealosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskr\u0161nja jaja.<\/p>\n
Na Veliki petak, Isus je odveden iz ku\u0107e prvosve\u0161tenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.<\/p>\n
Po\u0161to je to za hri\u0161\u0107ane dan velike \u017ealosti, on se obele\u017eava strogim postom, uzdr\u017eavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a tako\u0111e u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u ku\u0107i.<\/p>\n
Od Velikog \u010detvrtka do Uskrsa ne ogla\u0161avaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.<\/p>\n
Veliki petak se smatra najtu\u017enijim danom hri\u0161\u0107anstva i na taj dan se ne slu\u017ei liturgija u crkvama, ve\u0107 se ujutru \u010ditaju “Carski \u010dasovi”. Carskim \u010dasovima se na jutrenju podse\u0107a na vo\u0111enja Hrista na sud ka Pontiju Pilatu, vreme osude, vreme krsnih stradanja i raspe\u0107a na brdu Golgota, a zatim i skidanja tela Hristovog sa krsta ve\u010dernjom slu\u017ebom na kojoj se iznosi Pla\u0161tanica.<\/p>\n
U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Pla\u0161tanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.<\/p>\n
Pla\u0161tanica se stavlja na posebno ukra\u0161en sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob.<\/p>\n
Nakon ve\u010dernje slu\u017ebe se u nastavku slu\u017ei jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon \u010dega oko hrama ide litija sa Pla\u0161tanicom. Statije su pesme u kojima se opisuje \u017ealost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspe\u0107a i smrti njenog sina Isusa Hrista, ali i patnje koje najavljuju njegovo slavno vaskrsenje.<\/p>\n
Tradicije i obi\u010daji Velikog petka<\/p>\n
Veliki petak je dan \u017ealosti, ali i uvod i priprema za najve\u0107i i najradosniji praznik \u2013 Uskrs.<\/p>\n
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pro\u010di\u0161\u0107enje kako bi du\u0161a i telo bili dostojni \u017ertve Hristove, \u010dije se toliko stradanje samo vaskrsenjem moglo nagraditi.<\/p>\n
U ve\u0107ini krajeva Srbije na Veliki petak farbaju se jaja.<\/p>\n
Farbanje jaja za Uskrs spada u najstarije hri\u0161\u0107anske obi\u010daje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena do\u0161la u Rim da pripoveda jevan\u0111elje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi su postala crvena.<\/p>\n
Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se \u010duva do narednog Vaskrsa kao “\u010duvarku\u0107a”, za\u0161titnik porodice.<\/p>\n
Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hri\u0161\u0107anima da Hristos nije vaskrsao, jer je to nemogu\u0107e, kao \u0161to nije mogu\u0107e da koko\u0161ke snesu crvena jaja. Slede\u0107e godine, na dan Uskrsa, sve koko\u0161ke u Jerusalimu su snele crvena jaja.<\/p>\n
RTS<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pravoslavni vernici obele\u017eavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspe\u0107e na krstu na Golgoti. Dan najve\u0107e hri\u0161\u0107anske \u017ealosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskr\u0161nja jaja. Na Veliki petak, Isus je odveden iz ku\u0107e prvosve\u0161tenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":187031,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-187030","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/187030","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=187030"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/187030\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/187031"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=187030"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=187030"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=187030"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}