Dru\u0161tvene mre\u017ee otvorile su prostor za slobodno izra\u017eavanje mi\u0161ljenja. Me\u0111utim, mnogi tu slobodu govora zloupotrebljavaju za javno \u0161irenje govora mr\u017enje, najvi\u0161e u komentarima. Mehanizmi za\u0161tite i sankcionisanja nedovoljno su efikasni, a posledice po mentalno zdravlje mogu biti izuzetno opasne.<\/p>\n
Daleko od o\u010diju, daleko od srca. Po tom principu funkcioni\u0161u i dru\u0161tvene mre\u017ee, koje mnogi zloupotrebljavaju za javno \u0161irenje govora mr\u017enje sa anonimnih profila.<\/p>\n
Korisni\u010dka imena mogu biti \u0161tit, ali i prekida\u010d empatije i savesti, upozoravaju psiholozi.<\/p>\n
Agresivnoj retorici na mre\u017eama naj\u010de\u0161\u0107e pribegavaju oni sa brojnim li\u010dnim frustracijama. Uti\u010de i niz drugih faktora.<\/p>\n
“Od toga da li se u samom dru\u0161tvu podsti\u010de takav vid govora, a mo\u017ee zavisiti i od karakteristika same li\u010dnosti. Mogu biti uklju\u010deni razli\u010diti psiholo\u0161ki mehanizmi kao \u0161to su, na primer, projekcija svoje agresivnosti, nekih delova li\u010dnosti koje ne mo\u017eemo u sebi da podnesemo, projektujemo na tu drugu osobu. Zatim, mo\u017ee biti pomeranje agresije. Ako smo u svom \u017eivotu nezadovoljni ili puni nekih frustracija, mo\u017eemo to nezadovoljstvo ili frustraciju usmeravati na neku laku metu. Mo\u017ee biti \u010dak i neka nezdrava zavist\u201c, navodi psiholog i psihoterapeut Jovana Pe\u0161i\u0107.<\/p>\n
Iako je govor mr\u017enje posebno usmeren na grupe koje su razli\u010dite na osnovu rasne, etni\u010dke, seksualne i druge pripadnosti, \u017ertve su sve \u010de\u0161\u0107e i pojedinci.<\/p>\n
A kada su sami protiv svih, ljudi upadaju u depresiju, gube samopouzdanje, bore se sa do\u017eivljajem bespomo\u0107nosti i sramote.<\/p>\n
Posebno je opasno \u0161to govor mr\u017enje mo\u017ee da mobili\u0161e na direktnu akciju, koja se sa mre\u017ea preliva i u realnost.<\/p>\n
“Izuzetna potreba da se pripada odre\u0111enoj grupi \u010desto se zloupotrebljava i onda se kroz govor mr\u017enje ljudi poistove\u0107uju sa istomi\u0161ljenicima i udru\u017euju se oko diskriminacije. Znate, kroz govor mr\u017enje mi idemo od stereotipa, kroz predrasude, do pravog diskriminatornog pona\u0161anja”, obja\u0161njava psihijatar Nevena \u010calovska.<\/p>\n
Psiholozi nagla\u0161avaju \u2013 ko ima ispunjen \u017eivot, ne bavi se \u017eivotima drugih, posebno ne na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n
“Re\u010di ljudi su njihov odraz, a ne odraz onoga kome su upu\u0107ene i, ako bismo radom na sebi do\u0161li do toga da stvari koje nam dolaze od drugih ne shvatamo kao da su na\u0161e, ve\u0107 da su njihove i da ono \u0161to mi emitujemo drugima smo mi, to bi onda donelo jednu vrstu olak\u0161anja da na neki na\u010din se ipak za\u0161titimo od tog spolja\u0161njeg uticaja\u201c, isti\u010de psiholog Na\u0111a Tuli\u0107.<\/p>\n
Za\u0161tita je posebno potrebna deci i mladima, jer su zbog nedostatka iskustva i zrelosti najranjiviji.<\/p>\n
Me\u0111utim, niko nije imun, upozoravaju stru\u010dnjaci. Negativni komentari nikada ne\u0107e sami izazvati poreme\u0107aje mentalnog zdravlja, ali se nikad ne zna za koga \u0107e biti kap koja prelije \u010da\u0161u.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dru\u0161tvene mre\u017ee otvorile su prostor za slobodno izra\u017eavanje mi\u0161ljenja. Me\u0111utim, mnogi tu slobodu govora zloupotrebljavaju za javno \u0161irenje govora mr\u017enje, najvi\u0161e u komentarima. Mehanizmi za\u0161tite i sankcionisanja nedovoljno su efikasni, a posledice po mentalno zdravlje mogu biti izuzetno opasne. Daleko od o\u010diju, daleko od srca. Po tom principu funkcioni\u0161u i dru\u0161tvene mre\u017ee, koje mnogi zloupotrebljavaju […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":189174,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-189172","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/189172","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=189172"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/189172\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/189174"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=189172"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=189172"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=189172"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}