{"id":198561,"date":"2026-01-18T16:13:06","date_gmt":"2026-01-18T15:13:06","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=198561"},"modified":"2026-01-18T16:13:06","modified_gmt":"2026-01-18T15:13:06","slug":"od-smeca-do-profita-kako-srbija-moze-da-zaradi-na-otpadu-i-ocuva-zivotnu-sredinu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=198561","title":{"rendered":"Od sme\u0107a do profita: Kako Srbija mo\u017ee da zaradi na otpadu i o\u010duva \u017eivotnu sredinu"},"content":{"rendered":"

U na\u0161oj zemlji ve\u0107ina ljudi jone vidi otpad kao izvor bogatstva. Dok kod nas tone sme\u0107a zavr\u0161avaju na deponijama, u mnogim zemljama on je postao siguran izvor novca – dr\u017eave zara\u0111uju milijarde, a neke \u010dak zabranjuju izvoz otpada da bi sa\u010duvale dragocene resurse za sopstvenu privredu i energetiku.<\/p>\n

Srbija tek otvara vrata ove industrije. Novi Zakon o upravljanju otpadom i Program upravljanja otpadom do 2031. godine imaju za cilj da stvore uslove da se od otpada pravi unosan biznis, koji \u0107e doneti profit i nova radna mesta. Kako ka\u017ee ministarka za\u0161tite \u017eivotne sredine Sara Pavkov za Blic Biznis, osnove za taj put su ve\u0107 postavljene.<\/p>\n

– Najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko ipak nastane, slede\u0107e najbolje re\u0161enje je da se koristi kao resurs, odnosno da se ponovo upotrebi. Zakon prati stroge evropske standarde a jedna od najzna\u010dajnijih novina je dozvola uvoza neopasnog otpada u energetske svrhe – navodi.<\/p>\n

Evropska zelena tranzicija donosi nova radna mesta<\/h3>\n

Evropski standardi u zelenoj tranziciji omogu\u0107ili su da tretman otpada postane zna\u010dajan resurs i da se razviju sofisticovani sistemi sa velikom ekonomskom i ekolo\u0161kom koristi. Pojavljuje se i ogromna potreba za tzv. “zelenim radnim mestima”, koja spadaju me\u0111u najbr\u017ee rastu\u0107a u Evropi.<\/p>\n

Prema izve\u0161taju Me\u0111unarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), samo u automobilskom sektoru zbog elektrifikacije transporta o\u010dekuje se 2,6 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, dok ukupno u sektoru \u010diste energije, koja uklju\u010duje i termi\u010dku obradu otpada, mo\u017ee biti kreirano preko 10 miliona radnih mesta.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Hrvatski primer: otpad kao prihod<\/h3>\n

Hrvatska je, nakon ulaska u EU, stvorila ozbiljne kompanije koje se bave prikupljanjem i tretmanom otpada. Prema podacima agencije CompanyWalla, dve najuspe\u0161nije kompanije u 2023. godini ostvarile su prihode od 14,36 miliona i 20,54 miliona evra, dok im je dobit bila oko 1,4 miliona evra. Prose\u010dna bruto zarada u tim kompanijama kre\u0107e se od 1.500 do 1.700 evra.<\/p>\n

Prilago\u0111avanje strategiji EU uklju\u010dilo je i razvoj termi\u010dke obrade otpada za proizvodnju goriva. Tako \u0107e u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, u \u0160ibensko-Kninskoj \u017eupaniji, biti izgra\u0111eno postrojenje koje \u0107e koristiti otpad kao resurs za proizvodnju toplotne energije. Investicija je vredna 3,5 miliona evra i finansira\u0107e je Fond za za\u0161titu okoli\u0161a i energetsku u\u010dinkovitost.<\/p>\n

Hrvatska sa svojih 1,8 miliona tona otpada ulazi u dru\u0161tvo najrazvijenijih zemalja EU, sa vi\u0161e od 500 postrojenja za termi\u010dku obradu, gde se godi\u0161nje obradi oko 100 miliona tona otpada, a toplota greje milione doma\u0107instava u gradovima poput Be\u010da, Kopenhagena, Hamburga i Celja.<\/p>\n

Potencijal u Srbiji<\/h3>\n

Prema novom zakonu i programu do 2031. godine, re\u0161enje za Srbije 12 miliona tona otpada mo\u017ee biti i isplativo. Investicije u ovu oblast direktno uti\u010du na broj radnih mesta i potencijalne prihode dr\u017eave od poreza i doprinosa, koji se mogu kretati od 4,3 do blizu 9 miliona evra godi\u0161nje.<\/p>\n

Makroekonomska analiza Ministarstva ekologije pokazuje da ve\u0107e investicije generi\u0161u ve\u0107e koristi.<\/p>\n

– Procene PKS ukazuju godi\u0161nje gubimo vi\u0161e od 100 miliona evra reciklabilnih sirovina koje ostavljamo na deponijama koje kasnije budu paljene i prave velike probleme u kvalitetu vazduha i voda. Pitanje tretmana otpada, uklju\u010duju\u0107i i opasni, nije samo ekolo\u0161ko, ve\u0107 i pitanje ekonomske strategije i odr\u017eivog razvoja. Ako \u017eelimo da postanemo lider u regionu po pitanju ekolo\u0161kih re\u0161enja, moramo ulagati u postrojenja za termi\u010dku obradu otpada koja \u0107e omogu\u0107iti cirkularnu ekonomiju – ka\u017ee rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, Sini\u0161a Mitrovi\u0107.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Termi\u010dka obrada i energija iz otpada<\/h3>\n

Novi zakon stvorio je uslove za realizaciju ciljeva iz Programa upravljanja otpadom, uklju\u010duju\u0107i izgradnju postrojenja za termi\u010dku obradu otpada i dobijanje toplotne i elektri\u010dne energije. Planirana je i energana za proizvodnju goriva iz otpada (RDF).<\/p>\n

Kako bi se smanjila emisija CO2 i ubla\u017eila energetska kriza, dr\u017eava je nedavno dozvolila privremeni uvoz neopasnog otpada u energetske svrhe.<\/p>\n

 <\/p>\n

– Va\u017eno je zbog cirkularne ekonomije jer otpad postaje resurs, \u0161to je stub Zelene agende. Omogu\u0107ava se konkurentnost jer doma\u0107a industrija (poput cementara) ve\u0107 ima tehnologiju da koristi ovaj energent, \u010dime se smanjuju tro\u0161kovi. Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima direktno popravlja kvalitet vazduha i smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i ispunjavaju se zahtevi CBAM mehanizma, \u0161to dovodi do energetske stabilnosti – isti\u010de ministarka Sara Pavkov.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U na\u0161oj zemlji ve\u0107ina ljudi jone vidi otpad kao izvor bogatstva. Dok kod nas tone sme\u0107a zavr\u0161avaju na deponijama, u mnogim zemljama on je postao siguran izvor novca – dr\u017eave zara\u0111uju milijarde, a neke \u010dak zabranjuju izvoz otpada da bi sa\u010duvale dragocene resurse za sopstvenu privredu i energetiku. Srbija tek otvara vrata ove industrije. Novi […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":198562,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[],"tags":[],"class_list":["post-198561","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/198561","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=198561"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/198561\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/198562"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=198561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=198561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=198561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}