![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/article-thumb2.jpg\")
<\/p>\nSpisak profesionalnih oboljenja kod stolara, betoniraca i radnika u metalurgiji godinama puni jedan tihi krivac. Nije re\u010d o buci, niti o te\u0161kim ma\u0161inama. Re\u010d je o pra\u0161ini, i to onom njenom delu koji oko ne registruje. \u010cestice manje od deset mikrometara lebde po halama satima nakon \u0161to ma\u0161ine stanu, a najsitnije me\u0111u njima prodiru kroz nos i traheju do alveola, dok pojedina jedinjenja ulaze i u krvotok. Inspektorati rada \u0161irom Evrope u godi\u0161njim izve\u0161tajima iznose isti podatak: profesionalna oboljenja izazvana udisanjem industrijske pra\u0161ine \u010de\u0161\u0107a su od povreda na radu, mada javnost gotovo isklju\u010divo prati ove druge. Posledice se ne vide u nedeljnom izve\u0161taju o nesre\u0107ama. Vide se u medicinskoj dokumentaciji petnaest ili dvadeset godina kasnije, kada radnik naj\u010de\u0161\u0107e vi\u0161e nije zaposlen u istom pogonu, kada je dokazni postupak rastegnut, a oboljenje uveliko uznapredovalo.<\/p>\n
Drveni prah od tvrdih vrsta, pre svega hrastovine i bukovine, Me\u0111unarodna agencija za istra\u017eivanje raka (IARC) svrstava u kancerogene prve grupe. Kod stolara i parketara godinama se prati pojava adenokarcinoma nosne \u0161upljine i sinusa, a stope su vi\u0161estruko vi\u0161e nego u op\u0161toj populaciji. Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu procenjuje da preko tri miliona evropskih radnika svakodnevno udi\u0161e drvenu pra\u0161inu na poslu.<\/p>\n
Beton, malter i kameni materijali osloba\u0111aju kristalni silicijum dioksid. Udisanje tih \u010destica vodi do silikoze, fibrozu plu\u0107a koja je hroni\u010dna i nepovratna, a Svetska zdravstvena organizacija ovaj kancerogen vodi u prvoj grupi jo\u0161 od 1997. godine. Metalur\u0161ka obrada nosi svoje opasnosti. Heksavalentni hrom, mangan, kadmijum i olovo zauzimaju razli\u010dite delove rizi\u010dnog spektra, od o\u0161te\u0107enja perifernih nerava do otkazivanja bubrega. Tamo gde se u istoj hali brusi, vari i obra\u0111uje na strugu, radnik tokom osmo\u010dasovne smene udi\u0161e me\u0161avinu vi\u0161e jedinjenja istovremeno, pa se rizici sabiraju, ne dele.<\/p>\n
Azbest stoji odvojeno. Srbija ga je zabranila 2011. godine, Evropska unija \u0161est godina ranije, ali plo\u010de na krovovima, omota\u010di cevi i podne obloge u zgradama starijim od dvadeset godina i dalje sadr\u017ee ovaj materijal. Vlakna se osloba\u0111aju pri renoviranjima, ru\u0161enjima i obi\u010dnim popravkama, a njihovo udisanje povezuje se sa mezoteliomom, retkim oblikom raka pleure \u010diji se simptomi javljaju trideset i vi\u0161e godina nakon prve izlo\u017eenosti. Kada pogon menja lokaciju ili rekonstrui\u0161e stare hale, uklanjanje azbesta sprovode isklju\u010divo sertifikovani izvo\u0111a\u010di po posebnoj proceduri, \u0161to je obavezuju\u0107e, a ne preporu\u010dljivo.<\/p>\n
Pra\u0161ina se klasifikuje prema pre\u010dniku \u010destica. PM10 se zadr\u017eava u nosnoj \u0161upljini, du\u0161niku i krupnijim bronhijama, dok PM2.5 prolazi sve fiziolo\u0161ke barijere i talo\u017ei se u plu\u0107nim alveolama, odakle se ne uklanja. Sivkasta ili beli\u010dasta naslaga koja se s vremenom uhvati za radne stolove, profile i police pokazuje samo krupnije \u010destice: one koje su se istalo\u017eile usled gravitacije. Ono \u0161to ostaje u vazduhu i nakon zavr\u0161etka smene predstavlja opasniji deo problema, iako hala u tom trenutku mo\u017ee izgledati savr\u0161eno uredno.<\/p>\n
Otvaranje vrata, prozora i postavljanje ventilatora okrenutih ka spolja\u0161njosti, kao i lokalni sistemi za usisavanje koje niko ne servisira mesecima, stvaraju la\u017eni utisak da je problem re\u0161en. Stvarno stanje pokazuju samo merenja koncentracije \u010destica u radnoj zoni. Bez tih merenja, poslodavac ne raspola\u017ee ni osnovnom informacijom o izlo\u017eenosti svojih zaposlenih. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje obavezu procene rizika, ali inspekcijska praksa godinama bele\u017ei istu pojavu: obrazac je popunjen, potpis stoji, a koncentracija pra\u0161ine u vazduhu zapravo nikada nije izmerena.<\/p>\n
Suvo metenje je najgori metod \u010di\u0161\u0107enja u industrijskim prostorima. Istra\u017eivanja Saveznog instituta za bezbednost i zdravlje na radu u Nema\u010dkoj (BAuA) pokazuju da metla mo\u017ee da podigne ve\u0107inu sitnih \u010destica nazad u vazduh, gde ostaju i po nekoliko sati. Komprimovani vazduh, koji se \u010desto koristi za duvanje pra\u0161ine sa ma\u0161ina i radne ode\u0107e, ima isti efekat, samo br\u017ee i agresivnije. Posebno je problemati\u010dno duvanje praha sa ode\u0107e radnika na kraju smene, jer se time \u010destice direktno podi\u017eu u zonu disanja \u010ditavog tima.<\/p>\n
Ni obi\u010dan ku\u0107ni usisiva\u010d nije re\u0161enje. Standardni filteri propu\u0161taju \u010destice manje od deset mikrometara, a one se vra\u0107aju u prostor kroz izduvni vazduh ure\u0111aja. U slu\u010daju drvene ili metalne pra\u0161ine, problem nije isklju\u010divo zdravstveni. Suvi sloj fine pra\u0161ine na podu i opremi predstavlja realnu opasnost od eksplozije, \u0161to su pokazali brojni industrijski incidenti, me\u0111u kojima je i ona u fabrici \u0161e\u0107era Imperial Sugar u D\u017eord\u017eiji 2008. godine, u kojoj je poginulo 14 radnika.<\/p>\n
<\/p>\n
Foto: Freepik<\/p>\n
Kada se govori o profesionalnoj higijeni industrijskih prostora, granica izme\u0111u dovoljnog i nedovoljnog povla\u010di se na nivou filtera. Profesionalni\u00a0industrijski usisiva\u010d<\/u><\/a> ima HEPA filter klase H13 ili H14, koji zadr\u017eava 99,95 odnosno 99,995 odsto \u010destica veli\u010dine 0,3 mikrometra. Re\u010d je o standardu koji se koristi i u operacionim salama i u laboratorijama za rad sa biolo\u0161kim agensima.<\/p>\n Razlika u praksi je merljiva. Tamo gde se koristi industrijski usisiva\u010d sa HEPA filtracijom, koncentracija sitnih \u010destica u vazduhu pada za red veli\u010dine u odnosu na klasi\u010dno suvo usisavanje. Vrednost merenja pre i posle uvo\u0111enja takve opreme \u010desto je jedini argument koji menad\u017ement uop\u0161te ozbiljno razmatra.<\/p>\n Za pogone u kojima se obra\u0111uje drvo postoji i dodatni zahtev. Industrijski usisiva\u010d mora biti u ATEX izvedbi, otporan na varni\u010denje i akumulaciju stati\u010dkog elektriciteta, jer drvena pra\u0161ina u odre\u0111enoj koncentraciji \u010dini eksplozivnu smesu, a iskrenje motora ili stati\u010dki naboj mogu biti dovoljni za inicijalnu eksploziju.<\/p>\n Povr\u0161insko \u010di\u0161\u0107enje pokriva samo deo posla. Ve\u0107ina industrijskih prostora ima zone koje godinama ostaju nedirnute: unutra\u0161njost ma\u0161ina, ventilacioni kanali, prostor iza opreme, profili nose\u0107ih konstrukcija. U tim zonama sakupljaju se godi\u0161nji slojevi finih \u010destica, a svako ja\u010de strujanje vazduha vra\u0107a deo taloga nazad u radnu zonu.<\/p>\nTamo gde obi\u010dna oprema ne dopire<\/b><\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/05\/article-thumb1.jpg\")
<\/p>\n