{"id":204443,"date":"2026-06-12T18:29:42","date_gmt":"2026-06-12T16:29:42","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=204443"},"modified":"2026-06-12T18:29:42","modified_gmt":"2026-06-12T16:29:42","slug":"pocela-izgradnja-kanala-koji-ce-povezati-balkan-projekat-vredan-milijardu-dolara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=204443","title":{"rendered":"Po\u010dela izgradnja kanala koji \u0107e povezati Balkan: Projekat vredan milijardu dolara"},"content":{"rendered":"
\n
\n
\n

Iako ga turska vlada isti\u010de kao strate\u0161ki prioritet, izgradnja napreduje sporo i obuhvata neizvesnosti u vezi sa tro\u0161kovima, finansiranjem i dugoro\u010dnim posledicama<\/p>\n

Projekat se suo\u010dava sa finansijskim, pravnim i diplomatskim preprekama, kao i sna\u017enim protivljenjem dela javnosti, lokalnih vlasti i ekologa<\/p>\n

Turski projekat predvi\u0111a ve\u0161ta\u010dki plovni put paralelan sa Bosforom, usred globalne potrage za manje zagu\u0161enim i bezbednijim morskim rutama, dok tenzije u strate\u0161ki va\u017enim moreuzima ponovo izazivaju zabrinutost zbog trgovine, energije, \u017eivotne sredine i snabdevanja velikih gradova.<\/p>\n

\n
\n
\n

Projekat je dobio novu te\u017einu u debati o pomorskim uskim grlima jer se odvija u scenariju napetosti oko Ormuskog moreuza, strate\u0161ke rute za energiju na Bliskom istoku.<\/strong><\/p>\n

Prema podacima Ameri\u010dke administracije za energetske informacije, 2024. godine kroz Ormuz je dnevno prolazilo 20 miliona barela nafte, \u0161to je ekvivalentno pribli\u017eno jednoj petini globalne potro\u0161nje te\u010dnih naftnih derivata.<\/p>\n

Istanbulski kanal rastere\u0107uje Bosfor<\/h2>\n

Turska vlada predstavlja Istanbulski\u00a0kanal\u00a0<\/a>kao re\u0161enje za smanjenje pritiska na Bosfor, prirodni prolaz koji povezuje Crno more sa Mramornim morem i, posledi\u010dno, sa Sredozemnim morem. Tako\u0111e i sa Balkanom.<\/p>\n

Rutu koriste komercijalni brodovi iz zemalja kao \u0161to su Rusija, Ukrajina, Bugarska, Rumunija i Gruzija, kao i brodovi koji prevoze energetski teret i industrijske proizvode.<\/strong><\/p>\n

Prema zvani\u010dnom predlogu, novi kanal bi presekao evropski deo Istanbula i otvorio alternativnu plovidbu Bosforom.<\/p>\n

\n
\n
\n

Navedeni cilj je smanjenje rizika od nesre\u0107a u uskom, urbanizovanom i saobra\u0107ajno gustom podru\u010dju, gde veliki brodovi prolaze blizu gusto naseljenih podru\u010dja.<\/p>\n

Tursko predsedni\u0161tvo navodi da je projekat osmi\u0161ljen za sme\u0161taj velikih brodova i da uklju\u010duje prate\u0107e objekte kao \u0161to su luka, marina, rekreativni prostor i logisti\u010dki centar.<\/strong><\/p>\n

U zvani\u010dnom materijalu, tro\u0161kovi izgradnje procenjuju se na 75 milijardi turskih lira (milijardu dolara), a realizacija je planirana kroz javno-privatno partnerstvo.<\/p>\n

Projekat vredan milijardu dolara i dalje ima neizvesnosti<\/h2>\n

Uprkos ceremoniji otvaranja 2021. godine i izgradnji mosta Sazlidere, napredak Istanbulskog kanala ne te\u010de linearno.<\/p>\n

Rojters je u maju 2025. izvestio je da je plan prakti\u010dno zastao zbog finansijskih pote\u0161ko\u0107a, ekonomske nestabilnosti i javnog protivljenja, iako je ministar saobra\u0107aja Abdulkadir Uraloglu rekao da \u0107e vlada nastaviti radove kada budu dostupna odgovaraju\u0107a sredstva.<\/p>\n

Ova razlika izme\u0111u politi\u010dkih ambicija i prakti\u010dne implementacije obja\u0161njava za\u0161to projekat deluje strate\u0161ki, ali ostaje okru\u017een neizvesnostima.<\/strong><\/p>\n

U aprilu 2026. godine, fotografije koje je distribuirao Rojters pokazale su da je most Sazlidere, koji je planiran da pre\u0111e budu\u0107i plovni put,<\/strong>\u00a0jo\u0161 uvek u izgradnji, dok je susedni rezervoar ostao zna\u010dajan izvor vode za Istanbul.<\/p>\n

Diskusija je tako\u0111e dobila na zamahu jer morski putevi funkcioni\u0161u kao ta\u010dke pritiska u globalnoj\u00a0ekonomiji<\/a>.<\/p>\n

Kada moreuz postane zagu\u0161en,\u00a0blokiran ili ugro\u017een, brodovlasnici, osigurava\u010di i kupci tereta po\u010dinju da ponovo izra\u010dunavaju rizike, rokove i tro\u0161kove, \u0161to mo\u017ee uticati na sve, od goriva do industrijskih proizvoda.<\/strong><\/p>\n

U slu\u010daju Ormuza, nedavna nestabilnost je pove\u0107ala ranjivost koncentrisanih pomorskih koridora.<\/p>\n

Rojters je u maju 2026. godine izvestio da zemlje uvoznice poput Indije tra\u017ee naftu iz drugih regiona nakon poreme\u0107aja u tom podru\u010dju<\/strong>, dok su ameri\u010dke vlasti tvrdile da prolaz kroz moreuz mora ostati otvoren.<\/p>\n

Crno more i Sredozemno more u centru logisti\u010dkog spora<\/h2>\n

Istanbulski kanal tako\u0111e nosi geopoliti\u010dku te\u017einu, jer uklju\u010duje pristup Crnom moru, regionu koji je dobio na zna\u010daju nakon rata izme\u0111u Rusije i Ukrajine.<\/p>\n

Plovidba u ovoj oblasti preseca interese izvoza poljoprivrednih proizvoda, transporta\u00a0<\/strong>energije<\/a>, vojne bezbednosti i cirkulacije robe izme\u0111u luka u Isto\u010dnoj Evropi, Kavkazu i Sredozemlju<\/strong>.<\/p>\n

Prema re\u010dima turske vlade, drugi prolaz bi pomogao u raspodeli protoka brodova i smanjenju rizika od sudara, nasukavanja i nesre\u0107a sa opasnim teretom.<\/p>\n