{"id":22157,"date":"2017-10-09T14:41:45","date_gmt":"2017-10-09T14:41:45","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=22157"},"modified":"2017-10-09T14:41:45","modified_gmt":"2017-10-09T14:41:45","slug":"na-danasnji-dan-pre-125-godina-roden-je-ivo-andric","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=22157","title":{"rendered":"Na dana\u0161nji dan pre 125 godina ro\u0111en je Ivo Andri\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan pre 125 godina ro\u0111en je knji\u017eevnik Ivo Andri\u0107, na\u0161 jedini nobelovac.\u00a0<\/strong>
\n Tokom godine nizom programa obele\u017eavan je ovaj jubilej zna\u010dajan za na\u0161u knji\u017eevnost i kulturu. Predsednik Organizacionog odbora za obele\u017eavanje jubileja i Upravnog odbora Zadu\u017ebine Ive Andri\u0107a knji\u017eevnik i akademik Miro Vuksanovi\u0107 ukazuje da je na\u0161a du\u017enost da se Andri\u0107u vra\u0107amo svake godine, a jubilej je prilika da se nau\u010dnim promi\u0161ljanjem njegovo delo u\u010dvr\u0161\u0107uje u srpskoj kulturi i srpskoj knji\u017eevnosti.<\/strong>
\n“Jedini srpski pisac koji je \u017eiv u svetskoj knji\u017eevnosti je Ivo Andri\u0107, njegova dela su prevedena na 49 jezika i on nije samo na\u0161, ve\u0107 i savremenik svih \u010ditalaca u svetu. Andri\u0107 je najtira\u017eniji srpski pisac kada govorimo o piscima \u010dija je vrednost nesporna. On je me\u0111u nama i tu \u0107e dugo ostati”, nagla\u0161ava Vuksanovi\u0107. Srpska akademija nauka i umetnosti i Andri\u0107eva Zadu\u017ebina, kao najpozvanije institucije da na pravi na\u010din \u010duvaju ime i delo velikog pisca, za kraj ove jubilarne godine najavljuju brojne programe.
\nAndri\u0107 je imao je 34 godine kada je postao \u010dlan Srpske kraljevske akademije, na predlog Slobodana Jovanovi\u0107a i Bogdana Popovi\u0107, a u SANU je delovao bezmalo pola veka. S druge strane Zadu\u017ebina je konstantni oslonac trajanja njegovog dela, a osnovana je u martu 1976. na osnovu pi\u0161\u010deve poslednje \u017eelje da se njegova zaostav\u0161tina sa\u010duva kao celina i da se kao legat nameni za op\u0161tekulturne i humanitarne potrebe.
\nNa\u0161i izdava\u010di svake godine u desetinama hiljada primeraka objavljuju Andri\u0107eva dela, a Zadu\u017ebina je samo u ovoj godini dala autorska prava za prevod njegovih dela na 13 jezika. Kao kapitalni projekat Zadu\u017ebina najavljuje kriti\u010dko izdanje Andri\u0107evih pet zbirki pripovedaka u obliku u kojem ih je sam pisac premijerno objavljivao od 1924. do 1960. U prire\u0111iva\u010dkom timu su dr Zorica Nestorovi\u0107, rukovodilac projekta, dr Sla\u0111ana Ja\u0107imovi\u0107, dr Milan Aleksi\u0107, dr Dragana Grbi\u0107 i mr Marija Blagojevi\u0107.
\n“Pisac, posebno kad je re\u010d o velikim piscima, nije izu\u010den, njegovo delo nije ponu\u0111eno na pravi na\u010din, ako nije ura\u0111eno kriti\u010dko izdanje, a to pozdrazumeva da se od zabele\u0161ke, prvog zapisa, ideje, pa u svim verzijama, izdanjima, to uporedi i do\u0111e do onoga \u0161to bi bilo kanonsko izdanje. To se najavljuje 40 godina, a ovo petoro mladih ljudi je za godinu i po predalo svoje knjige i one \u0107e sada i\u0107i u \u0161tampu\u201d, ka\u017ee Vuksanovi\u0107.
\nSANU i Zadu\u017ebina 13. oktobra prire\u0111uju sve\u010danu akademiju posve\u0107enu Andri\u0107u u znak se\u0107anja na isti dan 1974. kada je u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, sa Crnjanskim, Selimovi\u0107em, \u0106opi\u0107em, Vu\u010dom, Mati\u0107em, Popom i Rai\u010dkovi\u0107em, Ivo Andri\u0107 poslednji put javno \u010ditao odlomke svojih pripovedaka. Ubrzo posle toga je sme\u0161ten u bolnicu gde je preminuo u martu 1975. Akademija \u0107e imati dva dela – \u201cAkademici o Andri\u0107u\u201d u okviru koga \u0107e pet pisaca i \u010dlanova SANU govoriti o Andri\u0107u, i \u201cAndri\u0107 o akademicima\u201d sa odabranim tekstovima od Vuka i Zmaja, preko Skerli\u0107a, do Du\u010di\u0107a, koje \u0107e govoriti glumci, a program \u0107e se zavr\u0161iti monologom Neboj\u0161e Dugali\u0107a iz \u201cProklete avlije\u201d.
\nSANU 13. i 14. decembra prire\u0111uje veliki nau\u010dni skup u Beogradu, prvi u tom obimu u poslednje \u010detiri decenije na koji je pozvano \u010detrdesetak istori\u010dara knji\u017eevnosti i knji\u017eevnih kriti\u010dara sa katedri i instituta na kojima se izu\u010dava srpska knji\u017evnost kako bi predstavili i osvetlili jo\u0161 neke aspekte velikog dela na\u0161eg nobelovca. \u201cTo nije me\u0111unarodni skup, jer ne mislimo da se bavimo pitanjima kome pripada Andri\u0107. Mi prihvatamo njegovo opredeljenje da pi\u0161e na srpskom jeziku, da pripada srpskoj kulturi i srpskoj knji\u017eevnosti i posmatramo njegovo delo kao jedinog srpskog pisca \u010dije su knjige vi\u0161e od 60 godina prisutne na drugim jezicima\u201d, objasnio je Vuksanovi\u0107.
\nPo pi\u0161\u010devoj oporuci svake godine se dodeljuje nagrada za najbolju zbirku pripovedaka koja nosi Andri\u0107evo ime. Ovogodi\u0161nja dobitnica je Jelena Lengold za zbirku \u201eRa\u0161\u010darani svet\u201c, a nagrada \u0107e joj biti uru\u010dena sutra na sve\u010danosti u Andri\u0107evoj zadu\u017ebini kada \u0107e biti predstavljen i godi\u0161njak \u201cSveske\u201d, koji izlazi ve\u0107 \u010detrdesetak godina i uvek je u celini posve\u0107en Andri\u0107u i njegovom delu.<\/p>\n

Izvor: Dnevnik.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan pre 125 godina ro\u0111en je knji\u017eevnik Ivo Andri\u0107, na\u0161 jedini nobelovac.\u00a0 Tokom godine nizom programa obele\u017eavan je ovaj jubilej zna\u010dajan za na\u0161u knji\u017eevnost i kulturu. Predsednik Organizacionog odbora za obele\u017eavanje jubileja i Upravnog odbora Zadu\u017ebine Ive Andri\u0107a knji\u017eevnik i akademik Miro Vuksanovi\u0107 ukazuje da je na\u0161a du\u017enost da se Andri\u0107u vra\u0107amo svake […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":22158,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[],"class_list":["post-22157","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22157","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22157"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22157\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/22158"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22157"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22157"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22157"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}