U nedelju, 22. oktobra, navr\u0161i\u0107e se ta\u010dno 25 godina od otmice i ubistva 17 gra\u0111ana Srbije bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti kod mesta Sjeverin u op\u0161tini Priboj. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sand\u017ea\u010dki odbor za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda (Sand\u017ea\u010dki odbor) podse\u0107aju da dr\u017eavni organi Srbije i nakon 25 godina ni\u0161ta nisu preduzeli kako bi ispunili svoju moralnu i pravnu obavezu prema porodicama \u017ertava, kako u pogledu pronala\u017eenja posmrtnih ostataka stradalih, tako i u pru\u017eanju pravi\u010dnog obe\u0161te\u0107enja.<\/p>\n
Dana 22. oktobra 1992. godine,pripadnici paravojne jedinice \u201eOsvetnici\u201d,deluju\u0107i pod okriljem Vojske Republike Srpske, presreli su autobus koji je saobra\u0107ao od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija) i nakon legitimisanja putnika izveli sve Bo\u0161njake i odveli ih u pravcu Vi\u0161egrada (BiH). Nakon svirepog mu\u010denja, zarobljeni civili su ubijeni. Za ovaj ratni zlo\u010din protiv civila pred Okru\u017enim sudom u Beogradu 2005. godine osu\u0111ena su \u010detvorica pripadnika navedene jedinice.<\/p>\n
\u017drtve ovog zlo\u010dina su: Mujo Alihod\u017ei\u0107, Mustafa Bajramovi\u0107, Ramiz Begovi\u0107, Ramahudin \u0106atovi\u0107, Esad D\u017eihi\u0107, Idriz Gibovi\u0107, Zafer Had\u017ei\u0107, Medo Hod\u017ei\u0107, Medredin Hod\u017ei\u0107, Mevlida Kold\u017ei\u0107 (ro\u0111. Hod\u017ei\u0107), Alija Mandal, Sead Pecikoza, Hajrudin Sajtarevi\u0107, Dervi\u0161 Softi\u0107, Mithad Softi\u0107 i Mehmed \u0160ebo, dok je u no\u0107i pred otmicu autobusa u Sjeverinu otet i Sabahudin \u0106atovi\u0107.Do danas, na\u0111eni su posmrtni ostaci samo jedne \u017ertve, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.<\/p>\n
Uprkos deklarativnim izjavama sa najvi\u0161eg vrha vlasti, stvarni napori da se tela ovih nevino ubijenih gra\u0111ana prona\u0111u su u potpunosti izostali.Povrh ignorisanja prava porodica da znaju istinu o sudbini njihovih najbli\u017eih, dr\u017eava Srbija uporno odbija da im pru\u017ei obe\u0161te\u0107enje za pretrpljenu bol i da im prizna status \u010dlanova porodica civilnih \u017ertava rata,koji bi im doneo skromnu, ali za njih va\u017enu materijalnu podr\u0161ku.<\/p>\n
Tu\u017eba za naknadu \u0161tete koja je podneta jo\u0161 2007. godine odbijena je, uz pravno neutemeljeno obrazlo\u017eenje \u00a0da odgovornosti dr\u017eave Srbije u njihovom slu\u010daju nema, jer se sama otmica dogodila na teritoriji Bosne i Hercegovine. Porodice su se u septembru pro\u0161le godine obratile Evropskom sudu za ljudska prava, gde je postupak jo\u0161 uvek u toku.<\/p>\n
Poput suda, i drugi organi Republike Srbije postupili su protivzakonito kada su odbili zahteve \u010dlanova porodica za priznanje svojstva civilne \u017ertve rata, sa obrazlo\u017eenjem da se va\u017ee\u0107i Zakon o pravima civilnih invalida \u00a0rata ne primenjuje na pogibije koje su se dogodile van teritorije Srbije, iako takva odredba u pomenutom Zakonu ne postoji. Klju\u010dna institucija u sprovo\u0111enju Zakona \u2013 Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja \u2013 oglu\u0161ilo \u00a0se o ocenu.<\/p>\n
Tokom vi\u0161egodi\u0161nje borbe za priznavanje prava \u017ertvama ratnih zlo\u010dina, FHP i Sand\u017ea\u010dki odbor svedo\u010dili su jednom kontinuiranom odnosu ignorisanja i obespravljivanja sjeverinskih \u017ertava od strane institucija Srbije. \u010cetvrt veka kasnije, odnos Srbije dobija obrise veli\u010danja zlo\u010dina koji su po\u010dinjeni nad nesrpskim stanovni\u0161tvom, a to njihove \u017ertve gura u potpuni zaborav. Du\u017enost je Srbije, kao dr\u017eave koja pretenduje na \u010dlanstvo u zajednici evropskih i demokratskih dr\u017eava, da odlu\u010dno stane na put revizionisti\u010dkim tendencijama i kona\u010dno preduzme smislene korake u cilju priznanja i pravi\u010dnog obe\u0161te\u0107enja svih \u017ertava.<\/p>\n
Fond za humanitarno pravo i Sand\u017ea\u010dki odbor za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda<\/p>\n