Otvaranjem poglavlja 30 u pregovorima sa EU Srbija se prakti\u010dno obavezala da \u0107e raskinuti sve sporazume o slobodnoj trgovini koje je sklopila sa \u010detiri dr\u017eave, me\u0111u kojima je i Rusija. Ali, to ne\u0107e biti ni jedini, a mo\u017eda ni najve\u0107i problem za vlasti u Beogradu, jer \u0107e zbog istog poglavlja biti prinu\u0111ene da dozvole promet GMO proizvoda na srpskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Kako se Srbija primi\u010de vratima Brisela, pred nju se postavljaju sve kompleksniji zahtevi. Osim uvo\u0111enja sankcija Rusiji, koje iako se o njima govori jo\u0161 nisu na dnevnom redu, zvani\u010dni Beograd \u0107e pre pristupanja EU morati da stavi van snage sve potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Takvi sporazumi sklopljeni su Kazahstanom, Turskom i Belorusijom, ali \u0107e najve\u0107i problem biti onaj koji je potpisan sa Ruskom Federacijom, jer je obim trgovine sa tom dr\u017eavom u pore\u0111enju sa preostale tri i najve\u0107i. I ne samo to. Ukidanje tog sporazuma moglo bi da ostavi i politi\u010dke posledice po odnose dve dr\u017eave.<\/p>\n
Ekonomista Ljubomir Mad\u017ear smatra da je taj uslov EU veoma te\u017eak i ozbiljan za Srbiju, naro\u010dito \u0161to iz Rusije uvozimo gas.<\/p>\n
– To nam je veoma va\u017ean izvor snadbevanja. \u0160to se ti\u010de ostalih dr\u017eava, tu ne bi trebalo da osetimo neke posledice. EU ima svoju politiku i ovaj uslov ne va\u017ei samo za Srbiju. Isti slu\u010daj je bio i sa ostalim dr\u017eavama koje su u me\u0111uvremenu postale \u010dlanice. Na\u0161 strate\u0161ki cilj je da postanemo deo Unije i moramo to da prihvatimo – navodi za “Blic” Mad\u017ear.<\/p>\n
Sporazum sa Rusima Srbija ina\u010de \u010desto koristi kao adut za privla\u010denje stranih investicija, s obzirom da slobodnu trgovinu sa Ruskom Federacijom, osim biv\u0161ih sovjetskih republika, nema vi\u0161e nijedna zemlja na svetu. Ipak, u Vladi ka\u017eu da \u0107e uprkos njegovom ukidanju Srbija ulaskom u EU biti na dobitku.<\/p>\n
Nadle\u017eni ministar trgovine Rasim Ljaji\u0107 ka\u017ee da \u0107e sporazumi o slobodnoj trgovini koje smo potpisali sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Kazahstanom biti na snazi sve do momenta ulaska Srbije u EU.<\/p>\n
– Kada u\u0111emo u Uniju, oni se bri\u0161u, a va\u017ee oni koje je sklopio Brisel. Na primer, sa Ju\u017enom Korejom, a vode se pregovori da takav sporazum bude potpisan sa SAD-om. Benefiti koje \u0107emo ostvariti ulaskom u EU su daleko ve\u0107i od ovih koje imamo sa sporazumima koje smo potpisali sa pomenute \u010detiri dr\u017eave. Do na\u0161eg punopravnog \u010dlanstva, srpski privrednici \u0107e iskoristiti vreme za stvaranje trajnih veza i odnosa – obja\u0161njava za “Blic” Ljaji\u0107.<\/p>\n
Za vlasti u Srbiji mo\u017eda \u0107e ve\u0107i problem biti ozakonjenje prometa GMO proizvoda na srpskom tr\u017ei\u0161tu. Naime, to je uslov za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a nijedna dr\u017eava do danas nije u\u0161la u EU a da prethodno nije postala \u010dlan STO.<\/p>\n
Dobro obave\u0161teni sagovornik “Blica” navodi da je uvo\u0111enje GMO proizvoda “ne\u0161to \u0161to mora da se uradi”.<\/p>\n
– Dakle, mora\u0107emo iz zakona da izbacimo re\u010denicu u kojoj stoji da je zabranjen promet takvih proizvoda. Srbiji je iz EU poru\u010deno da mo\u017ee postavljati kakve god ho\u0107e uslove za njihovu prodaju, pa i da budu toliko strogi da njihov promet postane nemogu\u0107. Va\u017eno je samo da se re\u010d “zabranjen” izbaci iz va\u017eegi\u0107ih propisa – ka\u017ee na\u0161 izvor.<\/p>\n
Tako\u0111e, vode se i bilateralni pregovori, gde dr\u017eave \u010dlanica STO mogu da postavljaju svoje uslove.<\/p>\n
– Dosta toga je Srbija ve\u0107 ispregovarala. Uslove jo\u0161 imaju Amerika, Brazil, Rusija i Ukrajina – ka\u017ee sagovornik “Blica”.<\/p>\n
On navodi da SAD ima nekoliko uslova, ali bi na njih “zaboravili, ukoliko Srbija ukine zabranu na prodaju GMO”. Prema na\u0161im informacijama, Brazil \u017eeli da pove\u0107a kvotu za uvoz \u017eivinskog mesa iz te dr\u017eave, dok Rusi \u017eele da znaju koja \u0107e pravila va\u017eiti kada Sporazum o slobodnoj trgovini izme\u0111u dve zemlje bude stavljen van snage.<\/p>\n
– Najve\u0107i problem prave Ukrajinci, koji su Crnu Goru uslovljavali \u010dak tri godine. Oni imaju niz uslova, me\u0111u kojima je da sada sa njim potpi\u0161emo sporazum o slobodnoj trgovini. To nama ne odgovara jer se njihova privreda oslanja na poljoprivredu i mogli bismo tako ugroziti doma\u0107e proizvo\u0111a\u010de – navodi na\u0161 izvor.<\/p>\n
Uprkos svemu ovome, Sena Mari\u0107 iz Centra za evropske politike navodi da je poglavlje 30 od velikog zna\u010daja za srpsku privredu.<\/p>\n
– Srbija \u0107e postati deo jedinstvene carinske unije i zajedni\u010dkog tr\u017ei\u0161ta EU, najve\u0107e globalne trgovinske sile danas. Uskla\u0111ivanjem sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti i pristupanjem EU, Srbija \u0107e unaprediti svoju pregovara\u010dku poziciju na globalnim tr\u017ei\u0161tima i bi\u0107e za\u0161ti\u0107ena od nelojalne konkurencije – navela je Mari\u0107eva i dodala da \u0107e koristi biti vi\u0161estruke i za obi\u010dne gra\u0111ane.<\/p>\n
– Direktno \u0107e se odraziti na pove\u0107anje ekonomske mo\u0107i zemlje i \u017eivotni standard gra\u0111ana, pobolj\u0161a\u0107e se institucionalna sigurnost i smanjiti rizik zemlje za investitore. To \u0107e na du\u017ei rok dovesti do pove\u0107anja konkurentnosti srpskih kompanija i omogu\u0107iti privla\u010denje investicija – rekla je Mari\u0107eva.<\/p>\n
izvor: Blic<\/p>\n
foto: Agencija Anadolija<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Otvaranjem poglavlja 30 u pregovorima sa EU Srbija se prakti\u010dno obavezala da \u0107e raskinuti sve sporazume o slobodnoj trgovini koje je sklopila sa \u010detiri dr\u017eave, me\u0111u kojima je i Rusija. Ali, to ne\u0107e biti ni jedini, a mo\u017eda ni najve\u0107i problem za vlasti u Beogradu, jer \u0107e zbog istog poglavlja biti prinu\u0111ene da dozvole promet […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":25678,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-25677","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25677","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=25677"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25677\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/25678"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=25677"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=25677"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=25677"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}