Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosna\u017enu presudu po kojoj banka nema pravo da napla\u0107uje tro\u0161ak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita.<\/p>\n
Kako je za B92 re\u010deno u Udru\u017eenju bankarskih klijenata Efektiva, re\u010d je o jednokratnom tro\u0161ku koji banke napla\u0107uju prilikom odobrenja kredita, odbijaju\u0107i ga u odre\u0111enom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita.<\/p>\n
\u201eOvo je prva pravosna\u017ena (kona\u010dna) presuda po tom osnovu doneta od strane Apelacionog suda u Beogradu. Pre toga su donete dve identi\u010dne na Vi\u0161em sudu u Somboru\u201c, ka\u017ee predsednik Udru\u017eenja Dejan Gavrilovi\u0107 za B92.<\/p>\n
Presudom je utvr\u0111eno da je ni\u0161tava odredba ugovora kojom je ugovorena ova naknada, a koja je suprotna \u010dlanu Zakona o obligacionim odnosima, koji defini\u0161e kamatu kao jedinu cenu kredita. Sud u presudi konstatuje da nije jasno na koje stvarne tro\u0161kove se odnosi naplata ove provizije, ni da li ih stvarno ima, obzirom da je banka sve svoje tro\u0161kove morala ve\u0107 da ukalkuli\u0161e u kamatu, kao cenu prodatog novca, obja\u0161njava on.<\/p>\n
\u201eBanke u Srbiji su na ovaj na\u010din, poslednjih 15 godina od gra\u0111ana i privrede Srbije naplatile vi\u0161e od 100 miliona evra. Samo na stambenim kreditima, kojih u Srbiji trenutno ima oko 90.000, ako se uzme da je prose\u010dan iznos kredita bio oko 50.000 evra a prose\u010dan procenat napla\u0107ene provizije za obradu kredita bio 1 odsto, dolazi se do iznosa od 45 miliona evra napla\u0107enih samo na ovom tipu kredita\u201c, navodi Gavrilovi\u0107.<\/p>\n
Da je ovaj tro\u0161ak fiktivan, a ne stvari tro\u0161ak, pokazuje pore\u0111enje dva kredita, jednog na iznos od 1.000 evra a drugi na iznos od 10.000 evra.<\/p>\n
Banka sa oba klijenta obavi isti posao realizacije kreditnog posla i na oba kredita naplati 1 odsto od odobrenog iznosa, \u0161to zna\u010di da na prvom zaradi 10 evra a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao, ka\u017ee on.<\/p>\n
Prema Gavrilovi\u0107evim re\u010dima, pravo na povra\u0107aj imaju svi korisnici kredita koji su platili proviziju za obradu kredita, bez obzir na to da li je re\u010d o fizi\u010dkim ili pravnim licima. Svi tipovi kredita (stambeni, ke\u0161, potro\u0161a\u010dki, auto, biznis, privreda, krediti za adaptaciju itd), kao i krediti koji su ispla\u0107eni u bilo kojoj valuti (dinarski, evro i \u0161vajcarski franak).<\/p>\n
\u201ePravo na povra\u0107aj se ostvaruje tu\u017ebom, nema zastare za ove postupke, tako da mogu da tu\u017ee svi koji su unazad 15 godina, od kada strane banke posluju u Srbiji, podigli neki od kredita. Tako\u0111e, bez obzira na to da li je kredit otpla\u0107en ili je jo\u0161 uvek u otplati\u201c, naveo je Gavrilovi\u0107.<\/p>\n
On podse\u0107a da svi koji \u017eele da ostvare ovo pravo, mogu to uraditi preko Udru\u017eenja Efektiva koje obezbe\u0111uje besplatnu pravnu pomo\u0107 za svoje \u010dlanove.<\/p>\n
Gavrilovi\u0107 navodi da je i Narodna banka Srbije nedavno poslala dopis svim bankama u kom ih upozorava da tro\u0161ak obrade kredita ne mogu da napla\u0107uju u procentualnom iznosu, te da on ne sme da bude zamena za prenisko odre\u0111enu kamatnu stopu, a \u010dime se klijenti dovode u neravnopravan polo\u017eaj.<\/p>\n
Izvor: B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosna\u017enu presudu po kojoj banka nema pravo da napla\u0107uje tro\u0161ak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita. Kako je za B92 re\u010deno u Udru\u017eenju bankarskih klijenata Efektiva, re\u010d je o jednokratnom tro\u0161ku koji banke napla\u0107uju prilikom odobrenja kredita, odbijaju\u0107i ga u odre\u0111enom procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita. […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":27860,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-27859","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27859","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27859"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27859\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27860"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27859"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27859"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27859"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}