Tokom slede\u0107ih 25 godina ljudi ne\u0107e obavljati 40 odsto dana\u0161njih poslova, ali je od dileme ho\u0107e li nas ma\u0161ine zameniti va\u017enije odgovoriti na pitanje koje su nam ve\u0161tine potrebne da bismo obavljali zanimanja u budu\u0107nosti.<\/p>\n
To je zaklju\u010dak predavanja \u201eRobotika i ma\u0161insko u\u010denje menjaju poslove budu\u0107nosti\u201d koje je za srpske studente odr\u017eao Jurg \u0160tuker, zadu\u017een za inovacije i konsultacije u \u0161vajcarskoj softverskoj agenciji \u201eNamics\u201d.<\/p>\n
Navode\u0107i poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, \u0160tuker je istakao da godi\u0161nje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je ve\u0107 sad va\u017eno razmi\u0161ljati o obrazovanju za budu\u0107e poslove.<\/p>\n
\u201eIstra\u017eivanja koja su ra\u0111ena na primeru \u0160vajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tr\u017ei\u0161tima pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, \u010dime se mo\u017ee zaklju\u010diti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim u\u010denjem. Ipak, u mnogo poslova koje \u0107emo obavljati u budu\u0107nosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6 odsto svetske populacije mla\u0111e od 30 godina smatra da tehnologija ne uni\u0161tava, ve\u0107 da kreira mogu\u0107nosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo vi\u0161e skepti\u010dni kada su u pitanju radne pozicije\u201d, istakao je \u0160tuker koji smatra da svako ko danas tra\u017ei posao treba \u0161to ranije da u\u010dvrsti svoje ve\u0161tine.<\/p>\n
Savremeno radno okru\u017eenje Jurg \u0160tuker opisuje kao makar delom digitalizovano i \u010desto sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Tako\u0111e, on navodi da \u0107e u budu\u0107nosti biti sve uobi\u010dajenije da ljudi obavljaju vi\u0161e poslova odjednom \u0161to \u0107e uticati na razvoj takozvane \u201egig ekonomije\u201d koja podrazumeva da \u0107e ljudi sve \u010de\u0161\u0107e zara\u0111ivati kao frilenseri, ali i trguju\u0107i putem platformi kao \u0161to su \u201eKupujem-prodajem\u201d, \u201eUber\u201d, \u201eAirBnb\u201d ili \u201eetsy\u201d.<\/p>\n
\u201eDa bi se sna\u0161ao u takvom radnom okru\u017eenju, \u010dovek \u0107e morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga \u010dine razli\u010ditim od ma\u0161ina. Tu se pre svega misli na mogu\u0107nost \u010doveka da u mno\u0161tvu informacija razlikuje la\u017ene i istinite, \u0161to se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmi\u0161ljanjem. Tako\u0111e, svako \u0107e morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao \u0161to efikasnije da radi u timu\u201d, objasnio je \u0160tuker.<\/p>\n
Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno uti\u010du na poslove postalo sve \u010de\u0161\u0107a tema za diskusiju izme\u0111u onih koji danas tra\u017ee posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg \u0160tuker smatra da su mladi, ipak, sa pravom optimisti\u010dni.<\/p>\n
\u201eTrenutna tehnolo\u0161ka revolucija ne bi trebalo da postane borba izme\u0111u ljudi i kompjuterskih algoritama, ve\u0107 prilika da \u010dovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomo\u0107 i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha prepoznaju isti lik na dve razli\u010dite fotografije, dok algoritam ta\u010dno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga treniramo on to \u010dini i sa 100 odsto uspe\u0161nosti. To je mo\u017eda lo\u0161a vest za ljude koji rade sigurnosne promene na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se pokazuju na rentgenu\u201d, zaklju\u010dio je \u0160tuker.<\/p>\n
Izvor: Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tokom slede\u0107ih 25 godina ljudi ne\u0107e obavljati 40 odsto dana\u0161njih poslova, ali je od dileme ho\u0107e li nas ma\u0161ine zameniti va\u017enije odgovoriti na pitanje koje su nam ve\u0161tine potrebne da bismo obavljali zanimanja u budu\u0107nosti. To je zaklju\u010dak predavanja \u201eRobotika i ma\u0161insko u\u010denje menjaju poslove budu\u0107nosti\u201d koje je za srpske studente odr\u017eao Jurg \u0160tuker, zadu\u017een […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":28823,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-28822","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28822","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=28822"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28822\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28823"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=28822"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=28822"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=28822"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}