Polietilenske kese su jako \u0161tetne za \u017eivotnu sredinu jer se ne razgra\u0111uju u prirodi, a njihova recikla\u017ea je skupa i te\u0161ko izvodljiva. Budu\u0107i da su lagane i male, plasti\u010dne kese \u010desto ne zavr\u0161e u \u0111ubretu ve\u0107 u prirodi gdje njihovo razgra\u0111ivanje traje stotinama godina.<\/p>\n
U Srbiji se koriste plasti\u010dne kese bez aditiva i kese sa aditivima. Plasti\u010dna kesa je simbol potro\u0161a\u010dke kulture koja iza sebe ostavlja gomile otpada. Prema podacima Agencije za za\u0161titu \u017eivotne sredine od 2010. godine, kada je uvedena taksa koja je za nerazgradive kese 10 puta ve\u0107a, njihova proizvodnja se smanjila \u010dak tri puta.<\/p>\n
\u201cProcjenjuje se da kesu koristimo samo dvadesetak minuta, a njoj je potrebno 400-1000 godina da se razgradi. Ako se uzme u obzir i \u010dinjenica da se u Srbiji dnevno upotrebi i baci oko 7 miliona plasti\u010dnih kesa, a u svijetu dva miliona svakog minuta, lako se dolazi do zaklju\u010dka koliko se zaga\u0111uje \u017eivotna sredina.\u201d- istakao je rukovodilac Odjeljenja za za\u0161titu \u017eivotne sredine Ivan Milanovi\u0107.<\/p>\n
U EU se u prosjeku tro\u0161i oko 200 kesa godi\u0161nje po stanovniku. Zakonom iz 2015. godine \u010dlanicama se nala\u017ee da progresivno smanjuju kori\u0161\u0107enje plasti\u010dnih kesa na 90 po stanovniku do 2019. , a zatim na 40 kesa do 2025. godine. Neke zemlje su ve\u0107 dostigle ove ciljeve.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci govore da svako od nas mo\u017ee dati svoj doprinos rje\u0161avanju ovog problema no\u0161enjem platnenog cegera, koji je nekada je to bio neizostavni dio sadr\u017eaja svake \u017eenske ta\u0161ne.<\/p>\n
<\/p>\n
I.Hod\u017ei\u0107<\/p>\n
<\/p>\n