Rekonstrukcija Arap d\u017eamije, jo\u0161 jedna je u nizu agresija na na\u0161u kulturnu ba\u0161tinu – navode istori\u010dari. Oni tvrde da je u pitanju rekonstrukcija i revitalizacija, bez ikakvog stru\u010dno izra\u0111enog projekta i bez konsultacija sa Zavodom za za\u0161titu spomenika, a koja je po\u010dela ru\u0161enjem ograde i upadom u mezarje, \u0161to je, kako se predpostavlja, priprema da se na ne\u010dijim mezarima napravi neki objekat. Arap d\u017eamija je – upozoravaju stru\u010dnjaci – na putu da zauvek nestane u obliku kakvom je znamo vekovima.<\/p>\n
U pitanju je d\u017eamija koja se prvi put pominje u popisu iz 1528. godine i jedna je od najstarijih novopazarskih d\u017eamija. O\u010duvano je narodno predanje da je njen graditelj Hasan \u010celebi, koji je bio po poreklu Arapin, zbog \u010dega je i d\u017eamija dobila ime Arap d\u017eamija. U istorijskim izvorima iz XVI veka pominje se izvesni Hasan \u010celebi ili Hasan-beg kao graditelj d\u017eamije, ne velikih razmera, bez naznake njegove etni\u010dke pripadnosti, a\u00a0 mezar Hasan \u010celebije je\u00a0 verovatno onaj sa velikim ni\u0161anima pored same d\u017eamije.<\/p>\n
D\u017eamija je spaljena 1689. godine, nakon \u010dega je mogu\u0107e da je obnovio neki Arap, koji je mogao biti imenovan i raspore\u0111en u Novom Pazaru kao oficir ili neki drugi stare\u0161ina, pa se po obnovitelju kasnije nazvala Arap d\u017eamija, umesto ranijeg Hasan \u010celelebijina. U Novom Pazaru postoji predanje da je taj Arapin upravo onaj \u010diji se mezar nalazi na velikom groblju\u00a0 sa velikim monumentalnim ni\u0161anima, koji je u narodu poznat kao Arapov grob.<\/p>\n
Hasan \u010celebijina (begova) mahala je imala 1528. godine 15, 1540. i 1640. godine 18 doma\u0107instava. Hasan- begova mahala je prerasla 1767. godine u istoimeni d\u017eemat.<\/p>\n
Podse\u0107amo, gradona\u010delnik Novog Pazara i Islamaka zajednica potpisali su ugovor o rekonstrukciji hamama i kompleksa Stare \u010darije sa turskom razvojnom\u00a0 agencijom\u00a0 TIKA, kako bi se zadr\u017eao i revitalizovao orijentalni izgled ovog dela na\u0161eg grada. Na osnovu detaljne i stru\u010dno ura\u0111ene projektno-trhni\u010dke dokumentacije o rekonstrukciji stare novopazarske \u010dar\u0161ije, pripremljena je i rekonstrukcija Arap d\u017eamije. Me\u0111utim, neko \u017euri da to uradi na svoj ve\u0107, u nekoliko navrata vi\u0111eni na\u010din, uz obavezno naru\u0161avanje autenti\u010dnog izgleda d\u017eamije i bez prisustva stru\u010dnih lica.<\/p>\n
Arap d\u017eamija je na putu da zauvek nestane u obliku kakvom je znamo vekovima i da na njenom mestu dobijemo jo\u0161 jednu novu d\u017eamiju bez ikakve istorijske vrijednosti – upozoravju stru\u010dnjaci.<\/p>\n
Ovo se mora po svaku cijenu spre\u010diti, a lokalni urbanisti\u010dki vandali, zaustaviti u realizaciji varvarskog plana i \u010dina. Svedoci smo poslednjih decenija varvarskog i vandalskog odnosa prema bo\u0161nja\u010dkoj kulturnoj i sakralnoj ba\u0161tini, koji se sistematski i smi\u0161ljeno realizuje u cilju definitivnog uni\u0161tenja najbitnijih i najva\u017enijih dokaza o na\u0161em vi\u0161evekovnom bitisanju na ovim prostorima. U prilog tome govore I \u010dinjenice da je zauvek nestala Sinan-begova medresa, Tabak Ishak d\u017eamija i Kolerina d\u017eamija u Potok mahali. Nestaju\u00a0 mezarja i najstariji i najdragoceniji ni\u0161ani sa neprocjenjivo zna\u010dajnim epitafima oko Had\u017ei Hurem d\u017eamije i Lejlek d\u017eamije. Nepoznati po\u010dinici ru\u0161e kontinurino najstarije ni\u0161ane na Velikom groblju koji nakon izvesnog vremena nestaju u nepoznatom\u00a0 pravcu. Nanete su zna\u010dajna o\u0161te\u0107enja Altun alem d\u017eamiji i mektebu u njenom haremu, kao haremskoj ulaznoj kapiji nestru\u010dnim i neadekvatnim intervencijama, nestaju u nepoznatom pravcu stara ulazna vrata neprocjenjive vrijednosti na Lejlek i Altun alem d\u017eamiji, a nabrajanju sli\u010dnih varvarskih postupaka, na\u017ealost nema kraja.<\/p>\n
S.Lj.<\/p>\n