{"id":36408,"date":"2018-07-26T12:15:35","date_gmt":"2018-07-26T12:15:35","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=36408"},"modified":"2018-07-26T12:15:35","modified_gmt":"2018-07-26T12:15:35","slug":"pronadeni-dokazi-o-mogucem-postojanju-tekuce-vode-na-marsu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=36408","title":{"rendered":"Prona\u0111eni dokazi o mogu\u0107em postojanju teku\u0107e vode na Marsu"},"content":{"rendered":"

Nau\u010dnici smatraju da su prona\u0161li prvu masu teku\u0107e vode na crvenoj planeti.<\/span><\/p>\n

Nau\u010dnici su prona\u0161li dokaz o postojanju teku\u0107e vode na Marsu. Smatraju da se jezero pre\u010dnika 20 kilometara nalazi ispod ledene ju\u017ene polarne kape crvene planete.<\/span><\/p>\n

Nasin planetarni rover Kjuriositi potvrdio je da su i ranije postojala jezera na povr\u0161ini Marsa, ali je ovo prvo otkri\u0107e postoje\u0107e vodene mase na planeti.<\/span><\/p>\n

Klima planete vremenom je postajala hladnija zbog retke atmosfere, zbog \u010dega je ve\u0107ina vode ostala zarobljena u ledu.<\/span><\/p>\n

Do otkri\u0107a se do\u0161lo upotrebom Marsisa, radarskog instrumenta koji se nalazi u orbiteru Mars Ekspres.<\/span><\/p>\n

\u201eTo verovatno nije veliko jezero”, rekao je profesor Roberto Orosei iz Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku, koji je predvodio istra\u017eivanje.<\/span><\/p>\n

Marsis nije bio u stanju da utvrdi koliko je dubok sloj vode ali nau\u010dnici smatraju da je najmanje jedan metar.<\/span><\/p>\n

\u201eZaista se radi o vodi, o jezeru, a ne o nekoj otopljenoj vodi koja ispunjava prostor izme\u0111u stena i leda, \u0161to se doga\u0111a u nekim gle\u010derima na zemlji”, dodao je profesor Orosei.<\/span><\/p>\n

Radarski instrumenti poput Marsisa analiziraju povr\u0161inu i ispod nje slanjem signala i analiziranjem onoga \u0161to se od nje dobija.<\/span><\/p>\n

\"\"\u00a0<\/span><\/p>\n

\u0160ta ovo zna\u010di za \u017eivot na planeti?<\/span><\/strong><\/p>\n

Ovo otkri\u0107e za sada jo\u0161 uvek ne zna\u010di ni\u0161ta za \u017eivot.<\/span><\/p>\n

Doktor Mani\u0161 Patel sa Otvorenog univerziteta obja\u0161njava: \u201eVe\u0107 dugo znamo da povr\u0161ina Marsa nije pogodna za \u017eivot, tako da se potraga za \u017eivotom na Marsu sada odvija ispod povr\u0161ine”.<\/span><\/p>\n

\u201eIspod povr\u0161ine postoji dovoljna za\u0161tita od \u0161tetne radijacije, dok su pritisak i temperatura povoljniji za \u017eivot. Ovi uslovi omogu\u0107avaju postojanje teku\u0107e vode, \u0161to je klju\u010dno za \u017eivot”.<\/span><\/p>\n

Princip pra\u0107enja vode je klju\u010dan u astrobiologiji – nauci o mogu\u0107em \u017eivotu izvan planete Zemlje.<\/span><\/p>\n

Iako istra\u017eivanja ukazuju na postojanje vode, ne potvr\u0111uju vi\u0161e od toga.<\/span><\/p>\n

\u201eNismo bli\u017ei pronalasku \u017eivota”, rekao je doktor Patel za BBC. \u201eMe\u0111utim, ovaj pronalazak nam ukazuje gde treba da nastavimo potragu na Marsu. Ovo je karta sa blagom – osim \u0161to u ovom slu\u010daju postoji puno nepoznanica”.<\/span><\/p>\n

Temperatura i hemijski sastav vode mogu tako\u0111e predstavljati problem za potencijalne organizme na Marsu.<\/span><\/p>\n

Kako bi ostala u te\u010dnom stanju u tako hladnim uslovima, (nau\u010dni tim smtra da je temparature izme\u0111u minus 10 i minus 30 Celzijevih stepeni), voda najverovatnije sadr\u017ei u sebi rastopljene soli.<\/span><\/p>\n

\u201eMogu\u0107e je da je voda izuzetno hladna, sa visokom koncentracijom soli, u kojoj bi uslovi za \u017eivot bili izuzetno te\u0161ki”, objasnila je doktor Kler Kasins, astrobilog sa univerziteta Sejnt Endru iz Velike Britanije.<\/span><\/p>\n

\"\"\u00a0<\/span><\/p>\n

\u0160ta sledi?<\/span><\/strong><\/p>\n

Iako pronalazak te\u010dne vode predstavlja uzbudljivo otkri\u0107e za one zainteresovane o mogu\u0107em postojanju \u017eivota na Marsu, karakteristike jezera trebaju biti potvr\u0111ene daljim istra\u017eivanjem.<\/span><\/p>\n

\u201eSada je potrebno da se potraga za sli\u010dnim signalima ponovi i, ako je to mogu\u0107e, da se sva druga obja\u0161njenja istra\u017ee i, nadam se, odbace”, rekao je doktor Met Balm sa Otvorenog univerziteta.<\/span><\/p>\n

\u201eMo\u017eda bi ovo mogao da bude okida\u010d za novu i ambicioznu misiju bu\u0161enja Marsa u potrazi za vodom”, dodao je on.<\/span><\/p>\n

Nau\u010dnici su ranije tvrdili da su prona\u0161li bakterije u dubinama jezera Vostok na Antarktiku, a bu\u0161enje Marsa bi bio velik, ambiciozan i te\u017eak projekat.<\/span><\/p>\n

\u201eOdlazak na Mars i sticanje kona\u010dnih dokaza da se zaista radi o jezeru nije jednostavan zadatak”, rekao je profesor Orosei.<\/span><\/p>\n

\u201eBio bi potreban robot koji mo\u017ee da bu\u0161i kroz led \u0161irine 1,5 kilometara, a to zahteva tehnolo\u0161ki razvoj koji u ovom trenutku nije dostupan”.<\/span><\/p>\n

Izvor: BBC News<\/p>\n

\u00a0<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nau\u010dnici smatraju da su prona\u0161li prvu masu teku\u0107e vode na crvenoj planeti. Nau\u010dnici su prona\u0161li dokaz o postojanju teku\u0107e vode na Marsu. Smatraju da se jezero pre\u010dnika 20 kilometara nalazi ispod ledene ju\u017ene polarne kape crvene planete. Nasin planetarni rover Kjuriositi potvrdio je da su i ranije postojala jezera na povr\u0161ini Marsa, ali je ovo […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":36409,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-36408","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/36408","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=36408"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/36408\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/36409"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=36408"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=36408"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=36408"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}