{"id":37161,"date":"2018-08-14T10:37:21","date_gmt":"2018-08-14T10:37:21","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=37161"},"modified":"2018-08-14T10:39:18","modified_gmt":"2018-08-14T10:39:18","slug":"kriza-turske-lire-ne-pogada-srbiju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=37161","title":{"rendered":"KRIZA TURSKE LIRE NE POGA\u0110A SRBIJU"},"content":{"rendered":"

Za ovo leto je kasno, ali ve\u0107 slede\u0107e godine letovanje u Turskoj moglo bi biti mnogo jeftinije nego ove godine zahvaljuju\u0107i ogromnom padu turske lire prema evru i dolaru.<\/strong><\/p>\n

U poslednjih mesec dana lira je izgubila 38 odsto vrednosti u odnosu na evro. Dodu\u0161e, ve\u0107 sada turisti u Turskoj mogu da se uvere kako svoje dolare ili evre mogu da kupe mnogo vi\u0161e nego ranije.<\/p>\n

Aleksandar Seni\u010di\u0107, generalni sekretar JUTA-e, isti\u010de pak da su ovogodi\u0161nji aran\u017emani ve\u0107 ugovoreni jo\u0161 pro\u0161le godine i to u \u010dvrstim valutama, dolaru ili evru, tako da se ne mogu o\u010dekivati jeftiniji aran\u017emani ove godine, ali \u201ebi\u0107e jeftiniji \u0161oping i vanpansionska potro\u0161nja”, pi\u0161e\u00a0Danas<\/a>.<\/p>\n

U poslednjih godinu dana lira je prema evru pojeftinila \u010dak 86,6 odsto, dok se prema dolaru prepolovila. Istovremeno inflacija u Turskoj ne prati skok kursa stranih valuta i iznosi oko 16 odsto na godi\u0161njem nivou. Ekonomista Ivan Nikoli\u0107 smatra da bi jedna od glavnih posledica slabljenja lire mogao biti rast konkurentnosti turske privrede, pre svega turizma.<\/p>\n

\u2013 To nije tako lo\u0161e za na\u0161e turiste kojima \u0107e letovanje biti jeftinije \u2013 ukazuje dodaju\u0107i da je trgovina Turske i Srbije koja je pro\u0161le godine iznosila oko milijardu evra, suvi\u0161e mala da bi tamo\u0161nja kriza mogla biti rizik i po na\u0161u privredu. On dodaje da iako je ovo veliki pad lire turska privreda je navikla na oscilacije valute i dvocifrenu inflaciju. Ina\u010de, procenjuje se da je ove godine 40.000 turista iz Srbije izabralo Tursku.<\/p>\n

Srbija je pro\u0161le godinu u Tursku izvezla robu u vrednosti od 273,2 miliona evra, a uvezla za 725,4 miliona evra. U Srbiji posluje i jedna turska banka, Halkbanka, koja je kupila \u010ca\u010dansku, ali njen tr\u017ei\u0161ni udeo od 1,2 odsto u 2017. ne predstavlja rizik za srpski finansijski sektor.<\/p>\n

Ono \u0161to bi moglo da pogodi srpsku privredu je eventualno zaustavljanje priliva investicija iz Turske s obzirom da je u maju na samitu srpsko-turske privrede najavljeno nekoliko ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju.<\/p>\n

Ekonomista Mla\u0111en Kova\u010devi\u0107 isti\u010de da treba videti koliko te firme koje \u017eele da investiraju izvoze i zavise od promena deviznog kursa, ali upozorava da ako bi se na\u0161le u problemu, verovatno je da \u0107e ili odustati ili zamrznuti odluke o investicijama dok se situacija ne smiri.<\/p>\n

\u2013 Cela ova kriza u Tursko je vi\u0161e politi\u010dko ili psiholo\u0161ko nego ekonomsko pitanje. Njihova ekonomija je pro\u0161le godine porasla za vi\u0161e od sedam odsto i od 2000. raste po visokim stopama. Zbog toga je te\u0161ko na\u0107i \u010disto ekonomsko opravdanje za ovo \u0161to se de\u0161ava u Turskoj \u2013 ocenjuje Kova\u010devi\u0107.<\/p>\n

Ipak neki ameri\u010dki analiti\u010dari tvrde da je privredni rast Turske u velikoj meri bio zasnovan na gra\u0111evinarstvu, koje je finansirano iz inostranih kredita i da se sada kreditori pitaju da li \u0107e dobiti svoj novac nazad.<\/p>\n

Jedan od kanala kojim bi se kriza iz Istanbula prelila i na Balkan mogao bi biti odliv kapitala velikih, pre svega ameri\u010dkih investicionih fondova iz rastu\u0107ih ekonomija u koje se svrstavaju i Turska i Srbija. Ipak, Dejan \u0160o\u0161ki\u0107, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je kriza turske lire posledica sankcija SAD i to zbog jednog slu\u010daja tako da nema razloga da se to prelije na druge ekonomije.<\/p>\n

\u2013 Indirektno, rizik postoji s obzirom da je Turska veliko regionalno tr\u017ei\u0161te i da primamo investicije odatle. Efekte \u0107e osetiti oni koji trguju sa tom zemljom, a i investicije bi mogle biti manje, mada o\u010dekujem da \u0107e se ovo re\u0161iti pre nego \u0161to se poka\u017eu eventualni efekti \u2013 ocenjuje \u0160o\u0161ki\u0107.<\/p>\n

Iako, turska lira ve\u0107 godinama polako slabi prema dolaru, iznena\u0111uju\u0107i udar je do\u017eivela pro\u0161le nedelje kada je u petak izgubila \u010dak 25 odsto na vrednosti i to nakon \u0161to je SAD tra\u017eila od Turske da pusti na slobodu sve\u0161tenika Endrjua Bransona, saradnika Fatiha Gulena, koji ve\u0107 dve godine le\u017ei u turskom zatvoru zbog optu\u017ebi za terorizam i \u0161pijuna\u017eu.<\/p>\n

Nakon odbijanja turskog predsednika Tajipa Erdogana, ameri\u010dki predsednik Donald Tramp je najavio carine od 50 odsto na turski \u010delik. Ubrzo se retorika zao\u0161trila, pa je Erdogan pozvao sunarodnike da menjaju devize i zlato u lire optu\u017euju\u0107i SAD za ekonomski rat.<\/p>\n

Posle svakog zapaljivog govora Erdogana ili Trampovog tvita, finansijska tr\u017ei\u0161ta bi reagovala prodajom lira. Turske vlasti su upozorile da svi koji objavljuju la\u017ene vesti o kompanijama, bankama i finansijskim institucijama mogu biti osu\u0111eni na zatvor od dve do pet godina.<\/p>\n

Osim toga, centralna banka je objavila da \u0107e obezbediti dovoljno sredstava kako bi banke ostale likvidne, ali je uvela i oblik kapitalne kontrole ograni\u010davaju\u0107i koliko banke mogu da zamene lira devizama.<\/p>\n

Izvor : DANAS.RS<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za ovo leto je kasno, ali ve\u0107 slede\u0107e godine letovanje u Turskoj moglo bi biti mnogo jeftinije nego ove godine zahvaljuju\u0107i ogromnom padu turske lire prema evru i dolaru. U poslednjih mesec dana lira je izgubila 38 odsto vrednosti u odnosu na evro. Dodu\u0161e, ve\u0107 sada turisti u Turskoj mogu da se uvere kako svoje […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":37162,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-37161","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37161","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=37161"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/37161\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/37162"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=37161"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=37161"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=37161"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}