Zemlje u regionu moraju kona\u010dno da donesu odluku da li su za nacionalizam ili pragmatizam, poru\u010dio je danas potpredsednik i ministar za trgovinu Vlade Srbije Rasim Ljaji\u0107, na Samitu 100 biznis lidera u Beogradu.\u00a0“Mi smo u debelom zaostatku. Dok su drugi napredovali i ulagali u infatrukturu i ditalne ve\u0161tine mi smo ratovali. Taj jaz ne mo\u017ee lako da se nadomesti”, rekao je Ljaji\u0107.<\/p>\n
Ka\u017ee da je taj nedostatak napravljen devedesetih godina pro\u0161log veka i da sada moramo da menjamo paradigmu.\u00a0“Jesmo li za nacionalizam ili pragmatizam. Devedesetih smo izbrali nacionalizam i videli smo kako je to zavr\u0161ilo”, istakao je Ljaji\u0107.<\/p>\n
Naglasio je da zato zemlje moraju doneti definitivnu politi\u010dku odluka i izabrati da li \u0107e ovaj reigon imati perpsektivu ako budu radile zajedno u smislu pove\u0107anja na\u0161e konkurentosti i razvoja infastrukutre ili ne.\u00a0Ljaji\u0107 je primetio da, na\u017ealost, i dalje posmatramo u regionu jedni druge vi\u0161e kao konkurente nego kao partnere.<\/p>\n
“Danas je bra\u0161no u Pri\u0161tini 30 odsto skuplje zato \u0161to su uvedene dodatne carine na uvoz bra\u0161na iz Srbije”, naveo je ministar.<\/p>\n
Ka\u017ee da mi jo\u0161 ne mo\u017eemo da usaglasimo protokol \u0161est oko liberalizacije usluga na nivou CEFTA zbog politi\u010dki razloga i toga kakva \u0107e da bude oznaka za Kosovo, iako je sve drugo usagla\u0161eno.\u00a0Ljaji\u0107 je rekao da je primena digitalnih tehnologija na Zapadnom Balkanu na nivou druge industrijske revolucije, to jest poluatomatske proizvodnje, tako da u tehnolo\u0161kom smislu 30 godina zaostajemo u odnosu na razvijeni svet.\u00a0Kako je naveo, struktura izvoza nam je jo\u0161 vi\u0161e pora\u017eavaju\u0107a, po\u0161to 35 odsto u\u010de\u0161\u0107a u izvozu zemalja Zapadnog Balkana \u010dine sirovine, polusirovine i poluproizvodi.<\/p>\n
Ljaji\u0107 je rekao da je zemalja Zapadnog Balkana za izgradnju telekomunikacione infastrukture potrebno oko pet milijardi evra, dok je u ovkiru Berlinskog procesa izdvojeno 30 miliona evra za razli\u010dite projekte iz oblasti telekomunikacija.<\/p>\n
Naglasio je da je EU pokrenula 70 razli\u010ditih regionalnih inicijativa u prethodnom periodu, od kojoh je poslednja Berlinski proces 2014. godine i da je tada re\u010deno da se prvi rezultati o\u010dekuju za \u010detiri godine.\u00a0Laji\u0107 je kazao da su rezultati ravni nuli, po\u0161ots je napravljena samo kancelarija za vlade i regionalna privredna komora, ali da nije napravljen nijedan kilometar puta.\u00a0Dodaje da je problem i nedostatak projekata sa na\u0161e strane i da administracije dr\u017eava ote\u017eavaju taj proces.<\/p>\n
Kako je rekao, mi smo u regionu ”sedam milja” daleko od bratstva u regionu i da je zbog logisti\u010dkih tro\u0161kova na granici proizvod iz regiona u startu pet odsto skuplji od istog takvog u zemljama EU.\u00a0“Tako\u0111e, 15 odsto logisti\u010dkih tro\u0161kova u\u010destvuje u vrednosti proizvoda. Na granici prevoznici \u010dekaju 11 sati, a u EU se \u010deka osam sati”, ukazao je ministar.\u00a0Naglasio je da u regionu svi ho\u0107e da \u017eive bolje, ali tako da se ni\u0161ta u \u017eivotu ne promeni, a to je nemogu\u0107a misija.<\/p>\n
Mora da postoji jaka politi\u010dka volja i rizik da se to re\u0161i, kaze Ljaji\u0107 i dodaje da poslovni ljudi moraju da vr\u0161e pritisak da se ne uvode vancarinske barijere, jer kod carinskih ratova svi gubimo.<\/p>\n
Tanjug<\/p>\n
<\/p>\n