Izgradnja autoputa Beograd \u2013 Sarajevo je uslov politi\u010dke i ekonomske stabilnosti, ali i privrednog razvoja Srbije i Bosne i Hercegovine, a o\u010dekuje se da radnici na terenu budu 2020. godine, izjavila je ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlovi\u0107 u razgovoru za Anadoliju.<\/p>\n
Mihajlovi\u0107 je rekla da je svaka vrsta povezivanja u regionu Jugoisto\u010dne Evrope veoma va\u017ena za razvoj, politi\u010dku stabilnost, ali i za ekonomske odnose i vi\u0161i \u017eivotni standard gra\u0111ana.<\/p>\n
\u201cDakle, to je uslov stabilnosti, politi\u010dke, ekonomske i uop\u0161te privrednog razvoja i mislim da je to va\u017eno za Srbiju i BiH, za budu\u0107e odnose, bez obzira koliko vremena trebalo da se unutar BiH naprave odre\u0111eni dogovori. Sama \u010dinjenica da i jedna i druga dr\u017eava, izme\u0111u ostalog, pre svega, Turska koja je zainteresovana da u\u010destvuje u izgradnji ovog autoputa i pokazala interes i rekli gradi\u0107emo, ve\u0107 je ogroman pomak na ovim prostorima\u201d, navela je Mihajlovi\u0107.<\/p>\n
Ministarka je ukazala na zna\u010daj potpisanog okvirnog sporazuma o tom autoputu sa turskom kompanijom \u201cTasyapi\u201d, kao jednom od tri zna\u010dajna infrastrukturna projekta vrijedna vi\u0161e od milijardu evra, \u0161to je, kako ocjenjuje, rezultat prijateljskih odnosa predsjednika Srbije i Turske, Aleksandra Vu\u010di\u0107a i Recepa Tayyipa Erdogana.<\/p>\n
Prvi i drugi projekat odnose se na dvije dionice autoputa: od Po\u017eege do Kotromana i Sremska Ra\u010da \u2013 Kuzmin, dok je tre\u0107i projekat, za koji je potpisan komercijalni ugovor, rekonstrukcija regionalnog puta Novi Pazar \u2013 Tutin.<\/p>\n
\u201cKomercijalni ugovor koji smo potpisali i novac koji smo obezbedili u bud\u017eetu, odnosno garancije u bud\u017eetu za ovu i narednu godinu, daje nam mogu\u0107nost da negde ve\u0107 slede\u0107e godine u prole\u0107e po\u010dnemo radove. Sada se radi na prepravljanju tehni\u010dke dokumentacije, zato \u0161to su projekti dosta stari, odnosno ura\u0111eni su pre pet, \u0161est, sedam, osam godina, tako da se to sad sre\u0111uje i negde u prole\u0107e slede\u0107e godine po\u010dinje rekonstrukcija\u201d, rekla je.<\/p>\n
Sa turskom kompanijom \u201cTasyapi\u201d dogovoreno je da se prvo po\u010dne sa radom na dokumentaciji za dionicu Kuzmin \u2013 Sremska Ra\u010da vrijednoj oko 200 miliona evra, od \u010dega je most koji \u0107e se tu graditi vrijedan najmanje 100 miliona evra. Zatim ide dokumentacija za dionicu Po\u017eega \u2013 Kotroman od Koridora 11 do granice sa BiH, gde Srbija ima osnovnu, ali ne i svu potrebnu dokumentaciju.<\/p>\n
\u201cMislim da je to vrlo va\u017eno. Prvo, ta turska kompanija je odli\u010dna kompanija, drugo, to znanje dodatno i pomo\u0107 koja dolazi u izradi projektno-tehni\u010dke dokumentacije za nas je veoma va\u017eno. Srpska strana ho\u0107e da i kroz kreditni aran\u017eman radi na ovim investicionim projektima. Rekonstrukcija po\u010dinje koliko slede\u0107e godine, mogli bismo da o\u010dekujemo radnike na terenu prakti\u010dno 2020. godine kada govorimo o samom auto-putu. Slede\u0107a godina \u0107e najve\u0107im delom oti\u0107i na izradu svih dokumentacija, prostornih planova svega onoga \u0161to je potrebno za tako ne\u0161to\u201d, dodala je ministarka.<\/p>\n
Prema rije\u010dima Mihajlovi\u0107, dva kraka postoje da bi se napravio kompletan prsten, koji \u0107e obuhvatiti sve narode u BiH, jer mora da postoji svijest o specifi\u010dnosti BiH, koja se ne ogleda samo u narodima koji tu \u017eive, ve\u0107 i u na\u010dinima i nivoima kako se donose odluke.<\/p>\n
\u201cTo je ne\u0161to \u0161to negde ograni\u010dava razvoj BiH, po mom mi\u0161ljenju, generalno, ne samo vezano za velike infrastrukturne projekte, ali mi se \u010dini da smo na\u0161li zajedni\u010dko re\u0161enje, zajedni\u010dki imenitelj kako da radimo taj auto-put i mislim da bi sve strane morale u nekim trenucima dono\u0161enja odluke, a upravo to o\u010dekujem od nekih novih organa, da politiku i veroispovest i sve ono drugo stave sa strane i da gledaju prvo ono \u0161to nam je svima sigurno najva\u017enije, a to je bolji \u017eivot gra\u0111ana. Politi\u010dari su tu da obezbede bolji \u017eivot gra\u0111ana, bez obzira koje veroispovesti bili, da li oni bili Srbi, Bo\u0161njaci ili Hrvati\u201d, kazala je.<\/p>\n
GP na mostu Ljubovija \u2013 Bratunac najkasnije do ljeta<\/p>\n
Ministarka Mihajlovi\u0107 ukazala je i na to da se Srbija trudi da sa svim dr\u017eavama sa kojima mo\u017ee ima jedan grani\u010dni prelaz, a kada je rije\u010d o mostu Ljubovija \u2013 Bratunac sa BiH, taj grani\u010dni prelaz jo\u0161 ne radi, iako je most napravljen i u njega je ulo\u017eeno vi\u0161e od 10 miliona eura.<\/p>\n
Kako ojcenjuje, politi\u010dari u BiH su u prethodnom periodu gledali \u201cinterne odnose u samoj BiH, gotovo ponekada zanemariv\u0161i ono \u0161to jeste dr\u017eavni interes, a nema boljeg i ve\u0107eg razvoja jedne dr\u017eave ako se ne povezuje\u201d.<\/p>\n
\u201cSve \u0161to je bilo do Srbije mi smo uradili i vidimo da se nekako to sad pomerilo. Sporazumi su potpisani, raspisane su javne nabavke sa bosanske strane za pristupne saobra\u0107ajnice za taj jedan carinski prelaz i to \u0107e se zavr\u0161iti, ali to mora tako\u0111e da nam bude svima nauk da to ne treba da se de\u0161ava, da je to \u0161teta po gra\u0111ane i da to gra\u0111ani vide i pamte. Kada vidite most, shvatite da morate da idete 50 kilometara okolo, ne mo\u017eete da pre\u0111ete taj most, onda \u010demu politika i sve\u201d, navela je.<\/p>\n
Sa druge strane, za Srbiju je va\u017eno da \u0107e taj most biti jedan grani\u010dni prelaz.<\/p>\n
\u201cMi se trudimo da sa dr\u017eavama sa kojima god to mo\u017eemo, to radimo sa Makedonijom, radi\u0107emo sa Crnom Gorom i radimo sad sa BiH, da imamo jedan grani\u010dni prelaz. To zna\u010di nemate dve sanitarne, dve poljoprivredne inspekcije, dve policijske, imate jedan grani\u010dni prelaz i brzo zavr\u0161avate svoj posao, bilo da se bavite ekonomskim odnosima, prevozite robu ili da prosto samo ljudi prelaze most. Mi smo razgovarali sa svim predstavnicima BiH, \u010dak i ovima sada, dok se ne formiraju svi organi, plan jeste da leto bude neki poslednji rok, realno bi bilo u odnosu sada na sve i \u0161to nema vi\u0161e problema da pustimo taj most da kona\u010dno radi, odnosno jedan grani\u010dni prelaz\u201d, smatra Mihajlovi\u0107.<\/p>\n
Govore\u0107i o regionalnoj saradnji u oblastima za koje je ona zadu\u017eena, ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture ukazala je na to da je Srbija mala zemlja, ali ima polo\u017eaj koji jeste izvor bogatstva, kako bi postala tranzitni koridor, jer je svaka vrsta povezivanja, bez obzira da li je rije\u010d o regionalnim putevima, autoputevima, gasovodima, zna\u010dajna.<\/p>\n
\u201cAko govorimo o odnosima sa Turskom, mi mo\u017eemo zajedni\u010dki sa turskim kompanijama da nastupamo ka nekim tre\u0107im dr\u017eavama, kao \u0161to su turske kompanije vrlo dobrodo\u0161le i u infrastrukturi. Ne samo da otvaraju fabrike i zapo\u0161ljavaju ljude, nego i da se pojavljuju u infrastrukturi. Mi po\u010dinjemo novi investicioni ciklus slede\u0107e godine, koji je vredan pet milijardi evra, govorimo o nastavku rekonstrukcije \u017eeleznice, pruga Beograd \u2013 Bar, Koridora 11, Koridora 10, govorimo o novom autoputu Ni\u0161 \u2013 Merdare \u2013 Pri\u0161tina, autoput Beograd \u2013 Sarajevo. Puno je prostora gde turske kompanije koje se bave infrastrukturom, a poznate su u svetu kako rade i kojom brzinom, su dobrodo\u0161le i ovde\u201d, objasnila je.<\/p>\n
Saradnja sa Turskom<\/p>\n
Koliko je saradnja sa Turskom posljednjih nekoliko godina u usponu, govore svi pokazatelji, bilo da su to trgovinski bilansi, da su odnosi uvoza i izvoza, ta saradnja je po nekoliko puta vi\u0161a recimo u 2017. godini u odnosu na 2012. godinu, isti\u010de ministarka.<\/p>\n
Kako je dodala, ono \u0161to je za Srbiju od ogromnog zna\u010daja, gdje Srbija iskazuje svoju zahvalnost jesu turske kompanije koje rade u Srbiji, otvaraju fabrike, ali ne na \u201cnekim fenomenalnim mestima gde svako od investitora ko do\u0111e po\u017eeli da otvori fabriku\u201d.<\/p>\n
\u201cUpravo u onim delovima Srbije koji su devastirani delovi, nerazvijeni delovi, gde je najve\u0107i procenat nezaposlenosti, tu turske kompanije otvaraju svoje fabrike i to je velika stvar za Srbiju, jer to nama omogu\u0107ava da se mi ravnomerno regionalno razvijamo. Oko 50 aktivnih kompanija radi, blizu 400 ih ima, zapo\u0161ljavaju preko 3.000 ljudi i to mnogo zna\u010di i to se sve de\u0161ava u poslednjih nekoliko godina\u201d, kazala je Mihajlovi\u0107.<\/p>\n
U odnosima Srbije i Turske, ne postoji nijedna kriti\u010dna ta\u010dka, a ta saradnja mo\u017ee se produbiti, jer postoji mogu\u0107nost u\u010destvovanja u stanogradnji, izgradnji i dogradnji ili investiranju u aerodrom \u201cMorava\u201d.<\/p>\n
Kao primjer je navela i Novi aerodrom u Istanbulu, za koji vjeruje da \u0107e biti nevjerovatan kada po\u010dne sa radom u punom kapacitetu.<\/p>\n
\u201cSrbija je mala zemlja i u svakom smislu te re\u010di, i u iznosu BDP i u svom ukupnom izvozu i tako dalje, ali se Srbija nalazi na va\u017enom mestu i ima dobre ekonomske, prijateljske odnose sa Turskom. U tom smislu, Srbija svakako o\u010dekuje ja\u010de povezivanje sa Turskom i kad govorimo u tom delu koji se zove vazdu\u0161ni saobra\u0107aj\u201d, rekla je.
\nIzvor:sandzacke.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Izgradnja autoputa Beograd \u2013 Sarajevo je uslov politi\u010dke i ekonomske stabilnosti, ali i privrednog razvoja Srbije i Bosne i Hercegovine, a o\u010dekuje se da radnici na terenu budu 2020. godine, izjavila je ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlovi\u0107 u razgovoru za Anadoliju. Mihajlovi\u0107 je rekla da je svaka vrsta povezivanja u regionu Jugoisto\u010dne […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":42356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-42355","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42355","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=42355"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/42355\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/42356"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=42355"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=42355"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=42355"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}