Evro \u0107e u utorak napuniti 20 godina tokom kojih je pre\u017eiveo veliku krizu i trajno se ustoli\u010dio na finansijskim tr\u017ei\u0161tima i u evropskim nov\u010danicima. No bez te\u0161nje integracije evrozone su\u0111eno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analiti\u010dari.<\/p>\n
Ro\u0111en 1. januara 1999. godine evro je u po\u010detku postojao samo kao virtualna valuta koju se koristilo u ra\u010dunovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizi\u010dka realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i nov\u010danice evra danas koristi vi\u0161e od 340 miliona ljudi u 19 evropskih dr\u017eava.<\/p>\n
Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvo\u0111enje do\u017eiveli kao ne\u017eeljeno pove\u0107anje cena. U Nema\u010dkoj je \u010dak dobio nadimak “teuro”, po nema\u010dkoj re\u010di za skupo. No ljude su brzo osvojila lak\u0161a putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija.<\/p>\n
Oko 74 odsto gra\u0111ana smatra da je evro dobar za EU<\/p>\n
Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos ja\u010danju evroskepti\u010dnih, populisti\u010dkih pokreta u nizu dr\u017eava. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto gra\u0111ana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu dr\u017eavu.<\/p>\n
– Evro se ukorenio u stanovni\u0161tvu, \u010dak i antiestabli\u0161mentske stranke to moraju priznati – rekao je Nicolas Veron, nau\u010dnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za me\u0111unarodnu ekonomiju iz Va\u0161ingtona.<\/p>\n
Evro je sada druga svetska valuta, iako jo\u0161 uvek ne mo\u017ee dovesti u pitanje dominaciju ameri\u010dkog dolara.<\/p>\n
Evro je do\u017eiveo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale du\u017eni\u010dku krizu u evrozoni koja je kulminirala spa\u0161avanjem nekoliko dr\u017eava, dovev\u0161i valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uklju\u010duju\u0107i nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nu\u017edi.<\/p>\n
Dragi zaslu\u017ean za spas evra;<\/p>\n
Kriza je razotkrila i ekonomske razlike izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica, posebno izme\u0111u fiskalno mudrijeg severa i prezadu\u017eenog juga.<\/p>\n
Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslu\u017enim za spa\u0161avanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne re\u010di da \u0107e ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, u\u010diniti “\u0161ta god bude potrebno” da sa\u010duva jedinstvenu valutu. ECB je obe\u0107ao da \u0107e kupiti, bude li potrebno, neograni\u010dene koli\u010dine dr\u017eavnih obveznica prezadu\u017eenih dr\u017eava. Time je smirio situaciju i obe\u0107anje nikada nije morao da primeni u praksi.<\/p>\n
Da bi novac nastavio da cirkuli\u0161e evrozonom i spre\u010dio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapam\u0107ene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio vi\u0161e od 2,6 biliona evra dr\u017eavnih i korporativnih obveznica izme\u0111u 2015. i 2018. godine.<\/p>\n
S obzirom na to da se inflacija pribli\u017eila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspe\u0161na monetarna politika. No posmatra\u010di upozoravaju da 19 \u010dlanica evrozone nije u\u010dinilo dovoljno da sprovedu potrebne politi\u010dke reforme kako bi se bolje pripremile za budu\u0107e krize i postigle ve\u0107u ekonomsku konvergenciju.<\/p>\n
Blic<\/p>\n
Preuzeo: Galib Gici\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evro \u0107e u utorak napuniti 20 godina tokom kojih je pre\u017eiveo veliku krizu i trajno se ustoli\u010dio na finansijskim tr\u017ei\u0161tima i u evropskim nov\u010danicima. No bez te\u0161nje integracije evrozone su\u0111eno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analiti\u010dari. Ro\u0111en 1. januara 1999. godine evro je u po\u010detku postojao samo kao virtualna valuta koju […]<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":44954,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-44955","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44955","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/21"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=44955"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/44955\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/44954"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=44955"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=44955"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=44955"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}