Za po\u010detak se evro koristio u platnom prometu i za bezgotovinska pla\u0107anja a tri godine kasnije nov\u010danice i nov\u010di\u0107i evra u\u0161li su u opticaj u zemljama zone evra koja je narasla na 12 \u010dlanica jer im se u medjuvremenu priklju\u010dila Gr\u010dka.<\/p>\n\n\n\n
Dve decenije kasnije evro je postao integralni deo svakodnevnog \u017eivota i olak\u0161ao trgovinu, putovanja, studiranje, \u017eivot i rad u inostranstvu, ocenila je Evropska centralna banka (ECB).<\/p>\n\n\n\n
\u201eBanknote i kovanice evra su opipljiv, svakodnevni podsetnik na slobodu, pogodnosti i prilike koje EU omogu\u0107ava\u201c, istakli su u centralnoj banci zone evra koja, kako navodi, obezbe\u0111uju\u0107i stabilnost evra doprinosi ekonomskom rastu i blagostanju zemalja koje koriste jedinstvenu valutu.<\/p>\n\n\n\n
Zajedni\u010dka valuta je smatrana re\u0161enjem za neprestane sporove o deviznom kursu koji su obele\u017eili evropsku politiku posle Drugog svetskog rata i kao logi\u010dni produ\u017eetak evropske bescarinske zone.<\/p>\n\n\n\n
Zona evra je s godinama rasla, kao i Evropska unija.<\/p>\n\n\n\n
EU, koja je 2002. imala 15 \u010dlanica, 2004. se priklju\u010dilo deset mahom biv\u0161ih komunisti\u010dkih zemalja, 2007. su u\u0161le Bugarska i Rumunija a 2013. Hrvatska.<\/p>\n\n\n\n
U me\u0111uvremenu je sedam od 13 \u201enovih\u201c \u010dlanica EU zamenilo svoje valute zajedni\u010dkom.<\/p>\n\n\n\n
Prva je to uradila Slovenija, 2007, a sledili su Kipar i Malta 2008, Slova\u010dka 2009, Estonija 2011, Letonija 2014. i Litvanija 2015.<\/p>\n\n\n\n
Od tih \u201enovih\u201c \u010dlanica na evro jo\u0161 nisu pre\u0161le \u010ce\u0161ka, Poljska, Ma\u0111arska, Hrvatska, Rumunija i Bugarska a, prema ugovorima o pristupanju, njihova obaveza je da to urade \u010dim budu spremne.<\/p>\n\n\n\n
Ista obaveza ne va\u017ei za \u201estarije\u201c \u010dlanice EU i zato Britanija, koja u martu i tako izlazi iz EU, Danska i \u0160vedska nisu u zoni evra.<\/p>\n\n\n\n
Ranije ove godine Bugarska je najavila da \u0107e u roku od godinu dana tra\u017eiti prijem u tzv. \u010dekaonicu za zonu evra (ERM II) dok je hrvatska vlada usvojila strategiju kojom se prelazak sa kune na evro planira za pet do sedam godina.<\/p>\n\n\n\n
Novo istra\u017eivanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je medjutim da \u010dlanice EU koje nisu u zoni evra u nju ba\u0161 i ne \u017eure i 74 odsto \u010ceha i vi\u0161e od polovine Hrvata, Poljaka i Bugara protiv je Evropske ekonomske i monetarne unije (EMU) sa jedinstvenom valutom evrom.<\/p>\n\n\n\n
Istovremeno tri \u010detvrtine gradjana EU iz zemalja koje su \u010dlanice zone podr\u017eava evro, najvi\u0161e u Sloveniji, Luksemburgu i Estoniji (peko 80 odsto).<\/p>\n\n\n\n
Ina\u010de, prelazak na evro medju gradjanima se naj\u010de\u0161\u0107e povezuje sa poskupljenjima a na nivou dr\u017eave sa gubitkom mogu\u0107nosti da podsti\u010du izvoz spu\u0161tanjem vrednosti svoje valute i da prilago\u0111avaju kamate radi stimulisanja poslovanja.<\/p>\n\n\n\n
Da bi nacionalne valute zamenile zajedni\u010dkom evropskom, \u010dlanice EU moraju da ispune Mastrihtske kriterijume.<\/p>\n\n\n\n
Tim kriterijumima predvidjeno je da dr\u017eava koja ulazi zonu evra ne sme da ima stopu inflacije vi\u0161u od proseka tri zemlje s najni\u017eim stopama inflacije uve\u0107anom za 1,5 procentni poen.<\/p>\n\n\n\n
Kriterijumi su i stabilnost deviznog kursa, da bud\u017eetski deficit ne prelazi tri odsto bruto doma\u0107eg proizvoda (BDP) a javni dug 60 odsto BDP, kao i da prose\u010dna nominalna dugoro\u010dna kamata ne prelazi za vi\u0161e od dva procentna poena prosek tri najuspe\u0161nije \u010dlanice.<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e pre formalnog uvodjenja evra, \u010dlanica EU mora da provede najmanje dve godine u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II).<\/p>\n\n\n\n
Zajedni\u010dka evropska valuta je zvani\u010dno sredstvo pla\u0107anja i u nekoliko zemalja koje nisu \u010dlanice zone evra (Crna Gora, Vatikan, Monako, Kosovo, San Marino, Andora).<\/p>\n\n\n\n
Evru se pripisuju zasluge za pove\u0107anje trgovine medju \u010dlanicama EU ali su dr\u017eave imale problema da se prilagode nakon \u0161to su se odrekle dva va\u017ena sigurnosna ventila \u2013 mogu\u0107nosti da obore kurs sopstvene valute da bi podstakle izvoz i prilago\u0111avanja svojih kamatnih stopa u cilju stimulisanja poslovne aktivnosti.<\/p>\n\n\n\n
Jedno delimi\u010dno re\u0161enje problema u zoni bi mogao biti centralni bud\u017eet iz kog bi se pla\u0107ali ra\u010duni kada neka od \u010dlanica upadne u recesiju.<\/p>\n\n\n\n
Evropski lideri su 2015. govorili o nekoj vrsti zajedni\u010dke kase a sada rade na tome da tako ne\u0161to i uspostave.<\/p>\n\n\n\n
U originalnoj postavci evra, upisanoj u Mastrihtski ugovor iz 1992, jasno je nazna\u010deno da su ekonomska politika i potro\u0161nja u isklju\u010divoj nadle\u017enosti dr\u017eava \u010dlanica i da \u010dlanicama nije dopu\u0161teno da finansijski spa\u0161avaju jedna drugu.<\/p>\n\n\n\n
Taj koncept je napu\u0161ten 2010, kada su finansijski ja\u010de zemlje predvodjene Nema\u010dkom dale kredite slabijim \u010dlanicama \u010diji su dugovi postali neodr\u017eivi, pod uslovom uvo\u0111enja strogih mera \u0161tednje.<\/p>\n\n\n\n
Evropski lideri su od tada dodali nove finese i mere za\u0161tite od krize, uklju\u010duju\u0107i i evropski nadzor nad bankama, kao i fond za spa\u0161avanje \u2013 Evropski stabilizacioni mehanizam.<\/p>\n\n\n\n
Evropska komisija sada proverava nacionalne bud\u017eete pre nego \u0161to oni budu predati parlamentima na razmatranje.<\/p>\n\n\n\n
Mo\u017eda najva\u017enije je bilo obe\u0107anje ECB iz 2012. da \u0107e kupovati obveznice zemalja kojima je zadu\u017eivanje preskupo, \u0161to je umirilo finansijska tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Za dalje korake nema mnogo saglasnosti i Nema\u010dka i druge severnoevropske zemlje, poput Holandije, opiru se deljenju rizika i potro\u0161nji, pla\u0161e\u0107i se da \u0107e na kraju one morati da plate za igrarije u lo\u0161ije vo\u0111enim ekonomijama.<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron se zalo\u017eio za veliki centralni bud\u017eet, uprkos otporu.<\/p>\n\n\n\n
\u201eStigli smo do novog, post-mastrihtskog okvira, ali su\u0161tinski nemamo politi\u010dku viziju koja obja\u0161njava \u0161ta taj okvir zapravo jeste\u201c, ka\u017ee Lukas Gutenberg, zamenik direktora berlinskog instituta \u017dak Delor i nekada\u0161nji ekonomista u ECB, prenela je agencija AP.<\/p>\n\n\n\n
Ekspertski izve\u0161taj uradjen jo\u0161 1977. na zahtev Evropske komisije je ocenio da bi zajedni\u010dkoj valuti bio potreban centralni bu\u017edet u iznosu od pet do sedam odsto BDP. Bez toga, monetarna unija je ocenjena kao \u201eneprakti\u010dna\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Gutenberg je naveo da je jasno da je neka vrsta zajedni\u010dkog bud\u017eeta neophodna, ali i da je to \u201eva\u017eno koliko i da institucije imaju politi\u010dku ideju o tome \u0161ta zona evra treba da bude\u201c.<\/p>\n\n\n\n
\u201eKlju\u010dna stvar je da se mi jo\u0161 uvek ne sla\u017eemo oko toga \u0161ta o\u010dekujemo od evra\u201c, rekao je on.<\/p>\n\n\n\n
Izvor: Beta<\/p>\n\n\n\n
A. Ni. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za po\u010detak se evro koristio u platnom prometu i za bezgotovinska pla\u0107anja a tri godine kasnije nov\u010danice i nov\u010di\u0107i evra u\u0161li su u opticaj u zemljama zone evra koja je narasla na 12 \u010dlanica jer im se u medjuvremenu priklju\u010dila Gr\u010dka. Dve decenije kasnije evro je postao integralni deo svakodnevnog \u017eivota i olak\u0161ao trgovinu, putovanja, […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":45092,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-45091","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/45091","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=45091"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/45091\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/45092"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=45091"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=45091"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=45091"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}