Od povreda na radu u Srbiji su u pro\u0161loj godini stradale 53 osobe, a 779 zadobilo je te\u0161ke telesne povrede. Ova godina je progla\u0161ena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a nadle\u017eni najavljuju izmenu zakona kojim \u0107e se poo\u0161triti kazne i bolje za\u0161tititi radnici.<\/p>\n
Kako prenosi RTS, u proteklih 12 godina, \u017eivot je rade\u0107i svoj posao izgubilo 440 ljudi. Poslednji slu\u010daj zabele\u017een je na gradili\u0161tu u Novom Sadu, a pro\u0161le godine smrtnih slu\u010dajeva bilo je i na velikim gradili\u0161tima u centru Beograda, u Ulici Kneza Milo\u0161a i u “Beogradu na vodi”.<\/p>\n
Samo zbog stradanja radnika prilikom izgradnje objekta u Ulici Kneza Milo\u0161a, inspekcija je podnela pet krivi\u010dnih prijava, ali u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad ka\u017eu za RTS da nisu dobili obave\u0161tenja da su ti slu\u010dajevi re\u0161eni.<\/p>\n
Direktorka te uprave Marina Furtula obja\u0161njava da kada se desi te\u0161ka ili smrtna povreda na radu, inspekcija rada izlazi u nadzor i nala\u017ee mere za otklanjanje nedostataka, ili pokre\u0107e prekr\u0161ajnu, tj. krivi\u010dnu prijavu, i tu se, kako ka\u017ee, uloga Ministarstva rada zavr\u0161ava.<\/p>\n
Furtula navodi i da se de\u0161ava da se radnici razbe\u017ee sa gradili\u0161ta kada inspekcija do\u0111e, a da su to uradili i ju\u010de, kada je Hitna pomo\u0107 do\u0161la da zbrine te\u0161ko povre\u0111enog radnika na jednom beogradskom gradili\u0161tu.<\/p>\n
Komentari\u0161u\u0107i to \u0161to je kazna za rad na crno dva miliona dinara, dok je za nesre\u0107u u kojoj radnik izgubi \u017eivot maksimalna kazna milion dinara, isti\u010de da se radi na novom zakonu u kojem \u0107e posebna pa\u017enja biti posve\u0107ena kaznenoj politici.<\/p>\n
Javnu raspravu o\u010dekujemo na prole\u0107e, ka\u017ee Furtula i obja\u0161njava da se uslovi za bezbednost na radu odnose na sve poslodavce jednako, bilo da je re\u010d o dr\u017eavnim, privatnim ili stranim firmama.<\/p>\n
“Prvo je odgovornost na poslodavcu koji treba da primeni sve mere i za\u0161titi radnike. I radnici su odgovorni ukoliko se ne po\u0161tuju te procedure, a Inspekcija za rad vr\u0161i nadzor nad primenom tih propisa”, navodi Furtula.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, u pro\u0161loj godini je od 53 smrtna slu\u010daja 16 bilo u prera\u0111iva\u010dkoj industriji, a 15 u gra\u0111evinarstvu.<\/p>\n
“To \u010dini 58 odsto od ukupnog broja smrtnih povreda na radu, dok je veoma veliki broj te\u0161kih povreda na radu u prera\u0111iva\u010dkoj industriji, ali imamo smanjen broj te\u0161kih povreda na gradili\u0161tima”, dodaje Furtula.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de nadoknade \u0161tete, napominje da u ovom trenutku povre\u0111eni radnici i porodice preminulih radnika mogu da ostvare to pravo jedino preko dugotrajnih sudskih postupaka, a da \u0107e novim zakonom i to probati da re\u0161e.<\/p>\n
“\u017delimo da pomognemo i ovim radnicima koji be\u017ee sa gradili\u0161ta – da ne treba to da rade, jer ovo ministarstvo radi sve u interesu radnika, da za\u0161titimo njihova prava i pove\u0107amo nivo njihove bezbednosti i zdravlja”, rekla je Furtula i poru\u010dila da je \u017eivot svakog radnika neprocenjiv.<\/p>\n
Izvor: Radio-televizija Vojvodine<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od povreda na radu u Srbiji su u pro\u0161loj godini stradale 53 osobe, a 779 zadobilo je te\u0161ke telesne povrede. Ova godina je progla\u0161ena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, a nadle\u017eni najavljuju izmenu zakona kojim \u0107e se poo\u0161triti kazne i bolje za\u0161tititi radnici. Kako prenosi RTS, u proteklih 12 godina, \u017eivot je rade\u0107i svoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":46907,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-46906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46906","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=46906"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/46906\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/46907"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=46906"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=46906"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=46906"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}