Istra\u017eivanja pokazuju da mobilni telefon percipiramo kao deo tela i 26 odsto ljudi tra\u017ei mobilni telefon dok ga dr\u017ee u ruci. To ukazuje koliko je on srastao sa na\u0161im telom i koliko ga smatramo neodvojivim delom nas samih. Naime, kada izgubimo telefon, treba nam do tri minuta da shvatimo da ga nema, a kada izgubimo nov\u010danik, i do nekoliko sati, rekla je za RTS psiholog Ana Mirkovi\u0107.<\/p>\n
Gostuju\u0107i u Jutarnjem programu RTS-a, Ana Mirkovi\u0107 ka\u017ee da mo\u017eemo da \u017eivimo bez mobilnog telefona i interneta, ali je upitala kakav bi to bio \u017eivot, kvalitet \u017eivota i dinamika i isti\u010de da nije sigurna da bismo se na to lako navikli.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, mobilni telefon i internet su dali mogu\u0107nost da br\u017ee re\u0161avamo probleme.<\/p>\n
Mirkovi\u0107eva ka\u017ee da nam to su\u017eava vidike jer smo navikli da sve \u0161to nam je potrebno na\u0111emo u tom malom ure\u0111aju.<\/p>\n
“I u mom poslu se ka\u017ee da je mobilni telefon konvergentni ure\u0111aj i da se sve nalazi u njemu: i kamera, i muzika, i filmovi, brojevi telefona, fotografije i nema \u0161ta nema, na to smo navikli”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Istra\u017eivanja pokazuju da mobilni telefon ve\u0107 percipiramo kao deo tela, pa 26 odsto ljudi tra\u017ei mobilni telefon dok ga dr\u017ee u ruci.<\/p>\n
To ukazuje koliko je on srastao sa na\u0161im telom i koliko ga smatramo neodvojivim delom nas samih. Kada izgubimo telefon, treba nam do tri minuta da shvatimo da ga nema, a kada izgubimo nov\u010danik, i do nekoliko sati, istakla je Mirkovi\u0107eva.<\/p>\n
“Navikli smo da svaki \u010das pogledamo u ekran i to govori o zavisnosti od tog ure\u0111aja”, rekla je ona.<\/p>\n
Govore\u0107i o zavisnosti od mobilnih telefona, Mirkovi\u0107eva ka\u017ee da se tu standardi pomeraju.<\/p>\n
Pre dve godine su govorili da, ako dva sata dnevno provedete gledaju\u0107i u ekran, ako mobilni nosite u toalet, ako ga dr\u017eite u ruci u restoranu, onda je to neki oblik zavisnosti.<\/p>\n
“Granice se pomeraju, pa kako smo sve vi\u0161e vezani za taj ure\u0111aj, to smo fleksibilniji, i ako sada tako provedete vi\u0161e od \u010detiri sata i, ako se ne odvajate od njega ba\u0161 nikada, svi i glavi prevodimo kao zavisan, zavisan, zavisan”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Kako ka\u017ee, svi to rade: i mla\u0111i i stariji. Zadatak starijih je da mla\u0111ima to malo ograni\u010de jer SZO savetuje da deca mla\u0111a od dve godine ne uzimaju mobilni zbog frekvencija i zra\u010denja jer uti\u010de negativno na razvoj mozga, ne zbog stvaranja najgorih bolesti.<\/p>\n
“Posle toga roditelji treba da uti\u010du i da ka\u017eu: ima\u0161 sat i po, ali \u0107e\u0161 to vreme koristiti za ovo, ovo i ovo i to je stvar vaspitanja”, rekla je Mirkovi\u0107eva.<\/p>\n
Ka\u017eu da ako je neko zaista zavisnik od mobilnog telefona, potrebne su tri nedelje da provede bez njega da bi se na neki na\u010din “o\u010distio”.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, to je individualno. Sama struka, medicina i psihologija istra\u017euju modele odvikavanja od ove zavisnosti.<\/p>\n
Isti\u010de da je kod drugih oblika zavisnosti, alkoholizma i narkomanije, kocke, dru\u0161tvo spremno da osudi ljude, a prilikom kori\u0161\u0107enja interneta nemamo taj socijalni pritisak i zato ne vidimo problem.<\/p>\n
Prema njenim re\u010dima, vi\u0161e nam pa\u017enje odvla\u010di ekren nego sagovornik, ali na taj na\u010din se ne izolujemo potpuno od drugih ljudi jer sa drugima komuniciramo pomo\u0107u ure\u0111aja.<\/p>\n
Najvi\u0161e vremena provodimo na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ka\u017ee psiholog.<\/p>\n
Ljudi su socijalna bi\u0107a, potreban nam je osmeh, pa\u017enja drugih ljudi, dodir drugih ljudi, podse\u0107a ona.<\/p>\n
Ka\u017ee da mlad \u010dovek ne treba da koristi te ure\u0111aje, roditelji treba da prate \u0161ta dete gleda na mobilnom telefonu.<\/p>\n
Vrlo je va\u017eno da roditelji povedu ra\u010duna o onome \u0161to mladi gledaju na mobilnom telefonu i dru\u0161tvenim mre\u017eama, da to budu kvalitetniji sadr\u017eaji.<\/p>\n
Poreme\u0107aj pa\u017enje kod dece<\/strong><\/p>\n Kori\u0161\u0107enje novih tehnologija uti\u010de na poreme\u0107aj pa\u017enje, ka\u017ee Mirkovi\u0107eva i dodaje da u\u010ditelji govore o hiperaktivnosti dece i nemogu\u0107nosti da zadobiju njihovu pa\u017enju; na \u010dasovima im je dosadno.<\/p>\n Istra\u017eivanje pokazuje da bar \u0161est sati provedemo na internetu, \u0161to privatno, \u0161to poslovno, i primimo 17.500 informacija, a na kraju dana mo\u017eemo da se setimo tri do \u0161est informacija.<\/p>\n Sa druge strane, istra\u017eivanje pokazuje da samo na Fejsbuku<\/em> i Instagramu<\/em> kliknemo do 30 puta dnevno, u pozori\u0161tu, bioskopu, tokom ve\u010dere, u \u0161etnji sa ljudima koje volimo.<\/p>\n Ponavlja da je inteligencija sposobnost adaptacije na novonastale uslove i ako negiramo realnost, onda sa nama ne\u0161to nije u redu.<\/p>\n Moramo da se adaptiramo i da vidimo \u0161ta je to pozitivno \u0161to mo\u017eemo da izvu\u010demo iz novonastale situacije<\/p>\n “Internet je vanredan resurs informacija znanja i, ako ho\u0107ete da ga adekvatno koristite, morate da podignete nivo svog \u017eivota”, istakla je Mirkovi\u0107eva i podsetila na \u010dinjenicu da ljudi zavr\u0161avaju fakultete preko interneta, sti\u010du neformalno obrazovanje.<\/p>\n “Ne zaboravite da je \u010dovek deo prirode i da, ako se potpuno otu\u0111i od prirode, ne mo\u017eemo da pri\u010damo o normalnosti niti o zdravoj zajednici, neki balans bi bio idelan”, zaklju\u010dila je Mirkovi\u0107eva.<\/p>\n