Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje i ove godine dodeljuje sredstva za samozapo\u0161ljavanje. To bi moglo da pomogne onima koji nemaju posao, ali imaju ideju da ga zapo\u010dnu. Od onih koji dobiju subvenciju, na tr\u017ei\u0161tu posle prve godine opstane 70 odsto, ka\u017ee direktor NSZ\u2013a Zoran Martinovi\u0107.<\/p>\n
Direktor Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje Zoran Martinovi\u0107 je, gostuju\u0107i u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je nedavno objavljen javni poziv za sve mere aktivne politike zapo\u0161ljavanja za 2019. godinu i da se pove\u0107ava broj zainteresovanih za subvencije.<\/p>\n
“Planirali smo da i ove godine preliminarno uklju\u010dimo 4.000 lica koja se nalaze na evidenciji. To su uglavnom osobe koje tretiramo te\u017ee zapo\u0161ljivim. Ima\u0107emo poseban program i za Rome koji mogu da koriste subvenciju za samozapo\u0161ljavanje. Svake godine uklju\u010dimo preko 100 osoba sa invaliditetom. Veliko je interesovanje i Roma i osoba sa invaliditetom, ali i mladih do 30 godina”, obja\u0161njava Martinovi\u0107.<\/p>\n
Ove godine, nagla\u0161ava, bi\u0107e pove\u0107ani iznosi za subvencije za samozapo\u0161ljavanje.<\/p>\n
“Po\u010detni iznos bi\u0107e 200.000 dinara za op\u0161tu populaciju, za osobe sa invaliditetom 240.000 dinara, a za vi\u0161kove zaposlenih 220.000 dinara. To je mo\u017eda simboli\u010dni podsticaj, ali nam se \u010dini kao stimulans za mnoge nezaposlene”, ka\u017ee Martinovi\u0107.<\/p>\n
Navodi da se za podsticaje uglavnom odlu\u010duju oni koji su na evidenciji NSZ-a, ali ve\u0107 imaju neku opremu ili prostor za rad.<\/p>\n
“Podsticaje mogu da koriste za poreze i doprinose. Veliki broj na\u0161ih nezaposlenih su u nekoj sivoj zoni. Na ovaj na\u010din ih uvodimo u legalne tokove”, precizirao je Martinovi\u0107.<\/p>\n
Ko je zainteresovan za mere aktivne politike<\/p>\n
Za mere aktivne politike su, ka\u017ee, neretko zainteresovane zanatlije, ali ima i onih koji se bave uslugama.<\/p>\n
“Me\u0111u njima su i advokati, stomatolozi, ali i oni koji se bave uslugama. Nama je zadovoljstvo \u0161to tu dominira, ipak, proizvodnja i prerada”, navodi Martinovi\u0107.<\/p>\n
Nemogu\u0107nost pronala\u017eenja posla je jedan od faktora zbog kojih se ljudi odlu\u010de da pokrenu sopstveni biznis, ali kod konkurisanja za podsticaje preovladavaju i drugi razlozi, rekao je Martinovi\u0107.<\/p>\n
“Neko ima nasledstvo, neko dobru ideju, neko prostor. Ovi podsticaji im poma\u017eu da pokrenu posao. Pozitivno je to \u0161to da nakon isteka prve godine, kada mi pratimo njihovu delatnost, oko 70 odsto je i dalje aktivno. I to je sli\u010dan procenat kao na nivou EU”, ka\u017ee Martinovi\u0107.<\/p>\n
Ima, dodaje, i onih koji zloupotrebe novac za pokretanje posla.
\nIzvor: RTS<\/p>\n