Nacionalni dan borbe protiv raka dojke- 20 mart, obele\u017eava se ve\u0107 tre\u0107u godinu kako bi se skrenula pa\u017enja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o zna\u010daju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, kao i o palijativnom zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti.
\nRak dojke je trenutno vode\u0107a maligna bolest kod \u017eena kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Prema dostupnim podacima u svetu svake godine od raka dojke oboli oko 1.670.000 hiljada \u017eena, a oko 522.000 \u017eena umre.<\/p>\n
Prema poslednjim zvani\u010dnim podacima iz 2012.godine kojima raspola\u017ee Institut za javno zdravlje Srbije \u201cDr Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201d registrovano je 4.417 obolelih \u017eena od karcinoma dojke \u0161to \u010dini 25,5% obolelih \u017eena od svih karcinoma, a 1663 \u017eena je izgubilo \u017eivot odnosno 18,2%.<\/p>\n
Od ukupnog broja novoobolelih \u017eena u svetu od 20 do 30% \u017eena je mla\u0111e od 50 godina, a oko 33% \u017eena su starosti od 50 do 64 godine.<\/p>\n
Ve\u0107i broj smrtnih slu\u010dajeva \u017eena obolelih od raka dojke javlja se u zemljama u razvoju zbog dijagnostikovanja raka dojke u kasnoj fazi, uglavnom zbog nedostatka svesti o potrebi ranog otkrivanja, kao i zbog nedostatka resursa u zdravstvenom sistemu. Broj obolelih \u017eena prema broju stanovnika u na\u0161oj zemlji jeste sli\u010dan drugim zemljama u okru\u017eenju. Prema broju umrlih \u017eena na \u017ealost, na\u0161a zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi, ba\u0161 iz razloga kasnog otkrivanja karcinoma dojke.<\/p>\n
Dijagnostikovanje u Srbiji najve\u0107i problem
\nRak dojke se naj\u010de\u0161\u0107e otkrije kada je njegova veli\u010dina preko 2 cm, sa ve\u0107 postoje\u0107im bli\u017eim ili udaljenim metastazama. Preporuke su da se rak dojke otkrije u ranoj fazi kada su promene nepalpabilne, odnosno neopipljive, ili kada je veli\u010dina tumora manja od 1 cm. Kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi uz adekvatnu dijagnostiku i le\u010denje, \u0161anse za izle\u010denje i produ\u017eetak \u017eivota su daleko ve\u0107e nego u slu\u010dajevima kada se ova bolest otkrije u kasnoj fazi. U razvijenim zemljama se rak u gotovo 90% slu\u010dajeva otkrije u ranoj fazi kada je mogu\u0107nost le\u010denja najve\u0107a.<\/p>\n
Prema statisti\u010dkim analizama svaka osma do dvanaesta \u017eena ima rizik da oboli od karcinoma dojke. Prema nekim epidemiolo\u0161kim istra\u017eivanjima sa pove\u0107anjem \u017eivotnog standarda raste mogu\u0107nost oboljevanja od raka dojke. \u017dene mogu da obole u svim \u017eivotnim dobima, ali se sa godinama starosti pove\u0107ava rizik od oboljevanja. Najve\u0107i broj obolelih \u017eena i u na\u0161oj zemlji jeste starosti od 50 do 65 godina \u017eivota, ali se trend porasta broja obolelih spu\u0161ta prema mla\u0111em godi\u0161tu.<\/p>\n
Trenutno ne postoji dovoljno znanja o uzrocima nastanka raka dojke, tako da rano otkrivanje bolesti ostaje kamen temeljac kontrole raka dojke.
\nSmatra se da je nastanak raka dojke multifaktorijalnog porekla i da brojni rizikofaktori deluju udru\u017eeno. Naj\u010de\u0161\u0107e pominjani rizikofaktori za nastanak ove bolesti jesu: nasledne predispozicije, rana prva menstruacija, kasna menopauza, nera\u0111anje dece ili ra\u0111anje dece u kasnijoj \u017eivotnoj dobi, nedojenje dece, hormonska terapija, nepravilna ishrana, nedovoljna fizi\u010dka aktivnost, gojaznost, konzumiranje alkohola, duvana itd.<\/p>\n
Faktori rizika se dele na dve grupe, na one na koje se ne mo\u017ee uticati (nemodifikuju\u0107i kao \u0161to su nasledne predispozicije, prva menstruacija, poslednja menstruacija i td) i one na koje se mo\u017ee uticati (modifikuju\u0107i kao \u0161to su ra\u0111anje dece posle 30 godine, dojenje dece, pu\u0161enje, fizi\u010dka neaktivnost, nepravilna ishrana, hormonska terapija i td).<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu visoku verovatno\u0107u pre\u017eivljavanja i bolji kvalitet \u017eivota \u017eena obolelih od karcinoma dojke veoma je va\u017eno rano otkrivanje karcinoma dojke, \u0161to podrazumeva samopregled dojke, koji svaka \u017eena u generativnom periodu treba da radi jednom mese\u010dno, preventivni klini\u010dki pregledi kod izabranog ginekologa jednom godi\u0161nje, ultrazvuk dojke i mamografija.<\/p>\n
Kod \u017eena u mla\u0111em \u017eivotnom dobu prema indikacijama ginekologa pogotovu ako postoji neki od rizikofaktora, metoda izbora ranog otkrivanja raka dojke jeste pored klini\u010dkog pregleda, ultrazvuk dojke zbog same strukture dojke.<\/p>\n
U tom periodu trudnice i porodilje ukoliko imaju naslednu predispoziciju ili neki od rizikofaktora, ili primete bilo kakvu promenu na svojim dojkama, neophodno je da se jave svom ginekologu koji \u0107e proceniti koja dijagnosti\u010dka metoda je neophodna. Pored klini\u010dkog pregleda mo\u017ee se uraditi ultrazvuk dojke, a ako je potrebno i radiografija dojke.<\/p>\n
Kod \u017eena posle \u010detrdesete godine obavezna je primarna mamografija i ultrazvuk u indikovanim slu\u010dajevima posle klini\u010dkog pregleda.
\nKod \u017eena starijih od pedeset godina obavezna je mamografija na svakih dve godine \u017eivota. Kao naj\u010de\u0161\u0107i put ranog otkrivanja raka dojke jeste sprovo\u0111enje organizovanog nacionalnog skrining programa kod \u017eena starosti od 50 do 69 godina. Metod organizovanog skrininga jeste skrining mamografija. Ciklus skrininga se ponavlja na svake dve godine i te\u017ei se obuhvatu ciljne populacije od 75% \u017eena starosti od 50 do 69 godina \u017eivota.<\/p>\n
Ukoliko se organizovani skrining sprovodi prema utvr\u0111enoj metodologiji, prema podacima zemalja koje godinama sprovode organizovani skrining mamografiju smrtnost \u017eena se smanjuje za oko 35% i \u0161to je jako bio produ\u017eava se \u017eivotni vek i kvalitet \u017eivota \u017eenama kod kojih je u okviru skrininga otkriven karcinom dojke u ranoj fazi.<\/p>\n
Trenutno se sprovodi u 50 op\u0161tina radom stacionarnih i mobilnih mamografa i u ovim op\u0161tinama svaka tre\u0107a \u017eena starosti od 50 do 69 godina \u017eivota je pozvana na mamografski pregled. Otkriveno je 290 karcinoma u ranoj fazi kod \u017eena koje nisu imale nikakvih simptoma i koje najverovatnije u ovom periodu se ne bi obratile lekaru. \u017dene su posle dodatne dijagnostike dobile adekvatnu terapiju, dalje pra\u0107enje i le\u010denje.<\/p>\n
Program organizovanog skrininga karcinoma dojke \u0107e se nastaviti i u narednom periodu sa tendencijom \u0161irenja na teritoriju cele na\u0161e zemlje uz obezbe\u0111ivanje neophodnih uslova za sprovo\u0111enje.<\/p>\n
U mestima gde se ne sprovodi ovakav vid sekundarne prevencije sprovodi se oportuni skrining mamografija, odnosno preventivni pregledi za sve \u017eene koje se same jave lekaru.<\/p>\n
U Srbiji u okviru kampanje povodom obele\u017eavanja Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke organizuje se veliki broj aktivnosti kao \u0161to su predavanja, tribine, gostovanja na televiziji i radiju. U domovima zdravlja i bolnicama, ginekolozi i stru\u010dnjaci iz oblasti javnog zdravlja organizova\u0107e predavanja i razgovore u kojima \u017eenama obja\u0161njavaju va\u017enost preventivnih pregleda.<\/p>\n
Jako je bitno da \u017eene brinu o sopstvenom zdravlju i da redovno sprovode samopregled dojki. Ova preporuka se odnosi i na \u017eene mla\u0111e \u017eivotne dobi, kao i trudnice i porodilje. Potrebno je da \u017eene posmatraju svoje dojke, obrate pa\u017enju na izgled oblik i veli\u010dinu dojki, promene na njima, boju ko\u017ee, izgled bradavica, pojavu iscedaka ili sli\u010dnih promena. Tako\u0111e je bitno da se obu\u010de za samopregled dojki, kao i da idu redovno na preventivne preglede kod svog lekara. Bitno je skrenuti pa\u017enju da \u017eene ukoliko primete bilo kakvu promenu se odmah jave lekaru.<\/p>\n
Neophodno je da \u017eene ciljne populacije od 50 do 69 godina starosti kada budu pozvane se obavezno odazovu na skrining mamografiju u okviru organizovanog skrininga ranog otkrivanja raka dojke.
\nIzvor:naissus.info<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke- 20 mart, obele\u017eava se ve\u0107 tre\u0107u godinu kako bi se skrenula pa\u017enja na rasprostranjenost ove bolesti, na podizanje svesti o zna\u010daju prevencije i ranog otkrivanja raka dojke, kao i o palijativnom zbrinjavanju osoba obolelih od ove bolesti. Rak dojke je trenutno vode\u0107a maligna bolest kod \u017eena kako u razvijenim […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":49429,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-49428","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/49428","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=49428"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/49428\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/49429"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=49428"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=49428"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=49428"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}