Iako je u pro\u0161loj godini BDP regiona Zapadnog Balkana porastao u odnosu na prethodnih 12 meseci sa 2,5 na 3,9 odsto, broj otvorenih radnih mesta je bio skoro \u010detiri puta manji, pokazuje izve\u0161taj Svetske banke o tr\u017ei\u0161tu rada na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n
Naime, od drugog tromese\u010dja 2017. do drugog tromese\u010dja 2018. godine otvoreno je 68.000 radnih mesta, dok je 12 meseci pre toga do posla do\u0161lo 231.000 ljudi. Predstavnici Svetske banke i Be\u010dkog instituta za me\u0111unarodne ekonomske studije koji su radili na istra\u017eivanju, nisu imali obja\u0161njenje za ovaj fenomen, mada je jedna od pretpostavki da je pove\u0107ana produktivnost zbog \u010dega je smanjena potreba za radnom snagom.<\/p>\n
Hermine Vidovi\u0107, vi\u0161a ekonomistkinja u Be\u010dkom institutu za me\u0111unarodne ekonomske studije, rekla je da neke kalkulacije pokazuju da je potreban privredni rast ve\u0107i od \u010detiri odsto da bi do\u0161lo do otvaranja novih radnih mesta. Prema njenim re\u010dima u sli\u010dnoj situaciji bile su i zemlje CIE koje su u\u0161le u EU 2004. godine.<\/p>\n
U ovom periodu u Srbiji je otvoreno 15.800 radnih mesta, isto kao u Severnoj Makedoniji (15.200), dok je u Albaniji zaposleno 38.700 novih radnika. Stopa rasta zaposlenosti Srbije u ovom periodu je bila svega 0,5 odsto, dok je prosek Zapadnog Balkana bio 1,1 odsto. Za razliku od ostalih zemalja u regionu u Srbiji je smanjena zaposlenost najstarijih (55 do 64 godine), dok je pove\u0107ana zaposlenost mladih (15-24 godine) sa 1,8 odsto. Istovremeno, u Albaniji je ta kategorija pove\u0107ana za 24,6 odsto, BiH za 12,8 odsto i Crnoj Gori za 28,2 odsto.<\/p>\n
Nezaposlenost u regionu je nastavila da se smanjuje (osim u Srbiji, gde je prema izve\u0161taju ostala nepromenjena) i dostigla je istorijski niske nivoe, ali je i dalje dva do tri puta ve\u0107a nego u uporedivim zemljama EU kao \u0161to su Bugarska, Hrvatska, Ma\u0111arska i Austrija. Kao i u slu\u010daju zaposlenosti, nezaposlenost je smanjena mnogo manje nego u prethodnih godinu dana. Na nivou celog regiona izme\u0111u drugog tromese\u010dja 2017. i istog perioda 2018. nezaposlenost je smanjena za 65.000, dok je godinu dana ranije nezaposlenost smanjena za 169.000 ljudi. Srbija je uz Albaniju imala najni\u017eu stopu nezaposlenosti u regionu od 12 odsto, dok je prosek regiona iznosio 15,3 odsto. Pore\u0111enja radi u uporedivim zemljama EU, kao na primer u Hrvatskoj, nezaposlenost je u tom periodu iznosila 7,6 odsto, a u Ma\u0111arskoj svega 3,6 odsto.<\/p>\n
Gonzalo Rejes iz Svetske banke ukazao je na okolnost da su tro\u0161kovi rada na Zapadnom Balkanu u apsolutnim iznosima u evrima niski u odnosu na Evropu, ali da su tro\u0161kovi rada visoki u odnosu na BDP po glavi stanovnika. Prema podacima, dodu\u0161e iz 2016. godine, najmanje pla\u0107eni (u evrima po satu) u Evropi bili su redom Albanci, Makedonci, Bugari, BiH i Srbi sa manje od pet evra po satu. Me\u0111utim, kada se godi\u0161nji tro\u0161kovi po radniku uporede sa BDP-om po stanovniku, najskuplji su radnici u BiH, zatim Crnoj Gori, dok su zaposleni u Srbiji na \u0161estom mestu.<\/p>\n
Rejes obja\u0161njava da su porezi i doprinosi za ove tri zemlje jako visoki. Osim toga progresivnost oporezivanja rada u ovim zemljama je niska, \u0161to zna\u010di da najmanje plate imaju isto optere\u0107enje kao i visoke plate \u0161to ih \u010dini manje konkurentnim.<\/p>\n
<\/p>\n
Dugoro\u010dno nezaposlenih najmanje u Srbiji<\/p>\n
U okviru nezaposlenosti posebno je zna\u010dajna dugoro\u010dna nezaposlenost koja va\u017ei za ljude koji du\u017ee od godinu dana tra\u017ee posao. Ova pojava je i dalje prili\u010dno visoka na Zapadnom Balkanu, mada se smanjuje i pala je na 776.000 ljudi, odnosno 10,5 odsto radne snage, dok je na vrhuncu 2011. godine 1,5 miliona ljudi bilo nezaposleno du\u017ee od 12 meseci. Najmanju stopu dugoro\u010dne nezaposlenosti u regionu imala je Srbija 7,4 odsto, dok su najgore BiH i Makedonija sa dugoro\u010dnom nezaposleno\u0161\u0107u od 15 odsto. Zanimljivo je da dugoro\u010dna nezaposlenost najvi\u0161e poga\u0111a mu\u0161karce izme\u0111u 25 i 54 godine sa srednjim obrazovanjem.<\/p>\n
<\/p>\n
Poja\u010dane migracije obrazovanih ljudi<\/p>\n
Tr\u017ei\u0161te rada Zapadnog Balkana nije imalo zna\u010dajnijeg manjka radne snage, ali jeste nedostajalo kvalifikovanih radnika u odre\u0111enim sektorima kao \u0161to su IT ili zdravstvo. Navodi se da je manjak kvalifikovanih radnika poja\u010dan emigracijom visokoobrazovanih ljudi. \u201eNema\u010dka, najve\u0107a destinacija za migrante sa Zapadnog Balkana privla\u010di ljude iz celog regiona. To je delom i posledica \u201eRegulacije za Zapadni Balkan\u201c koja je stupila na snagu u januaru 2016. i omogu\u0107ava vize gra\u0111anima Zapadnog Balkana sa ponudama za posao u Nema\u010dkoj\u201c, navodi se u izve\u0161taju.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iako je u pro\u0161loj godini BDP regiona Zapadnog Balkana porastao u odnosu na prethodnih 12 meseci sa 2,5 na 3,9 odsto, broj otvorenih radnih mesta je bio skoro \u010detiri puta manji, pokazuje izve\u0161taj Svetske banke o tr\u017ei\u0161tu rada na Zapadnom Balkanu. Naime, od drugog tromese\u010dja 2017. do drugog tromese\u010dja 2018. godine otvoreno je 68.000 radnih […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":49440,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-49432","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/49432","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=49432"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/49432\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/49440"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=49432"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=49432"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=49432"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}