Posle skoro pet godina u sudnici, i skoro deceniju od po\u010detka procesa, Radovan Karad\u017ei\u0107 \u0107e u sredu poslednji put sesti na optu\u017eeni\u010dku klupu Me\u0111unarodnog tribunala u Hagu, da saslu\u0161a kona\u010dnu presudu ovog suda za ratne zlo\u010dine po\u010dinjene u Bosni i Hercegovini izme\u0111u 1992. i 1995. godine.<\/p>\n
Karad\u017ei\u0107, biv\u0161i predsednik Republike Srpske, osu\u0111en je na 40 godina zatvora u martu 2016. godine za genocid, progon Hrvata i Muslimana, opsadu Sarajeva, kr\u0161enja zakona i obi\u010daja ratovanja i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti.<\/p>\n
Na presudu su se \u017ealili i optu\u017eeni i tu\u017eila\u0161tvo – Karad\u017ei\u0107 je tvrdio da je nevin i da je presuda zasnovana na \u201eglasinama” i tra\u017eio osloba\u0111anje, dok je tu\u017eila\u0161tvo zahtevalo do\u017eivotni zatvor.<\/p>\n
Drugostepena presuda koju ve\u0107e saop\u0161tava u sredu je kona\u010dna, i dalji pravni koraci ne postoje.<\/p>\n
\u201eMi smo potpuni optimisti da drugostepena presuda mora biti mnogo, mnogo bolja od ove sad, pa i osloba\u0111aju\u0107a”, rekao je uo\u010di izricanja kona\u010dne presude \u010dlan Karad\u017ei\u0107evog pravnog tima, Goran Petronijevi\u0107, za agenciju Srna iz Banja Luke.<\/p>\n
U \u017ealbi je me\u0111utim tu\u017eila\u0161tvo navelo da zlo\u010dini za koje se Karad\u017ei\u0107 tereti \u201e\u010dine najstra\u0161niji set zlo\u010dina koji je stavljen na teret jednoj osobi” pred sudom u Hagu i da zaslu\u017euju \u201enajte\u017eu kaznu – kaznu do\u017eivotnog zatvora.”<\/p>\n
Karad\u017ei\u0107 je pre tri godine progla\u0161en krivim po deset od 11 ta\u010daka optu\u017enice, uklju\u010duju\u0107i genocid u Srebrenici, napade na civile tokom opsade Sarajeva, progon Bo\u0161njaka i Hrvata iz 20 op\u0161tina i uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za taoce.<\/p>\n
Jedinice Vojske Republike Srpske pod komandom Karad\u017ei\u0107a i generala Ratka Mladi\u0107a – koji tako\u0111e i\u0161\u010dekuje presudu Ha\u0161kog tribunala – tokom napada na Srebrenicu, tada pod za\u0161titom holandskih vojnika pod zastavom Ujedinjenih nacija, ubili su skoro 8,000 muslimanskih de\u010daka i mu\u0161karaca tokom petodnevne operacije preuzimanja kontrole nad ovom enklavom u julu 2005. godine.<\/p>\n
Masakr u Srebenici se smatra najte\u017eim zlo\u010dinom po\u010dinjenim na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n
Najv<\/strong>a\u017eniji<\/strong> slu\u010daj vo\u0111en u Hagu<\/strong><\/p>\n Su\u0111enja Karad\u017ei\u0107u i Mladi\u0107u smatraju se najva\u017enijim koji su vo\u0111eni pred Me\u0111unarodnim tribunalom u Hagu.<\/p>\n Sud je naveo da su zlo\u010dini po\u010dinjeni kao deo udru\u017eenog zlo\u010dina\u010dkog poduhvata.<\/p>\n Karad\u017ei\u0107 je prvostepenom presudom oslobo\u0111en optu\u017ebe za genocid po\u010dinjen u sedam bosanskih op\u0161tina na po\u010detku rata, 1992. godine.<\/p>\n Tokom su\u0111enja koje je trajalo 497 dana, tu\u017eila\u0161tvo je ispitalo 337, a odbrana 248 svedoka, pokazuju podaci suda. Podneto je vi\u0161e od 11.000 dokaza. Karad\u017ei\u0107 se branio sam, \u010desto pominju\u0107i skoro tri miliona stranica dokaza koje je podnela optu\u017eba.<\/p>\n U zavr\u0161nom obra\u0107anju sudu, Karad\u017ei\u0107 je rekao da protiv njega ne postoji ni trunka dokaza, iako je u pisanoj izjavi prihvatio da, kao politi\u010dki lider Srba u Bosni, snosi \u201emoralnu odgovornost” za po\u010dinjene zlo\u010dine.<\/p>\n Optu\u017enica protiv Karad\u017ei\u0107a podignuta je 1995, a godinu dana kasnije, izdat je me\u0111unarodni nalog za hap\u0161enje.<\/p>\n Karad\u017ei\u0107 se, me\u0111utim, skrivao du\u017ee od 12 godina. Uhap\u0161en je 21. jula 2008. u Beogradu gde je godinama, skoro bez skrivanja, \u017eiveo pod la\u017enim identitetom – kao Dragan Dabi\u0107, iscelitelj.<\/p>\n Njegovo hap\u0161enje dovelo je do masovnih protesta u Beogradu.<\/p>\n Iako je u Bosni i Hercegovini nekoliko osoba smenjeno sa javnih funkcija zbog navodnog pomaganja Karad\u017ei\u0107u, detalji o tome kako je proveo godine skrivanja, ko mu je pomagao ili ga finansirao nisu poznati.<\/p>\n Isto va\u017ei i za Srbiju,<\/p>\n Isporu\u010den je u Hag devet dana kasnije, a su\u0111enje pred Me\u0111unarodnim krivi\u010dnim sudom za biv\u0161u Jugoslaviju po\u010delo je 26. oktobra 2009. godine.<\/p>\n Me\u0111unarodni rezidualni mehanizam Ujedinjenih nacija za sudove danas \u0107e doneti kona\u010dnu presudu po \u017ealbama tu\u017eila\u0161tva i Karad\u017ei\u0107a.<\/p>\n Tu\u017eila\u0161tvo pored do\u017eivotne kazne zatvora, tra\u017ei da se Karad\u017ei\u0107 proglasi krivim i za genocid u sedam op\u0161tina – Bratunac, Fo\u010da, Klju\u010d, Prijedor, Sanski most, Vlasenica i Zvornik – iz 1992. godine.<\/p>\n Karad\u017ei\u0107, koji tvrdi da nije imao fer su\u0111enje, tra\u017ei da bude oslobo\u0111en optu\u017ebi.<\/p>\n Prvostepenom presudom Karad\u017ei\u0107 je kao vrhovni komandant srpskih oru\u017eanih snaga progla\u0161en krivim za genocid u Srebrenici.<\/p>\n Sud je nakon dono\u0161enja presude saop\u0161tio da je Karad\u017ei\u0107 \u201ebio jedina osoba u Republici Srpskoj koja je imala mo\u0107 da interveni\u0161e i zaustavi ubistva.”<\/p>\n Tokom \u017ealbenog postupka tvrdio je da nije znao za masovna ubistva u Srebrenici i da ubistva nije po\u010dinila nijedna jedinica vojske Republike Srpske.<\/p>\n Biv\u0161i predsednik Republike Srpske prvostepeno je progla\u0161en krivim i za zlo\u010dine nad civilnim stanovni\u0161tvom za vreme opsade Sarajeva. Tokom opsade Sarajeva, koja je trajala tri i po godine, u gradu je ubijeno vi\u0161e od 11.000 ljudi, prema podacima nevladine organizacije Istra\u017eiva\u010dko-dokumentacioni centar Sarajevo.<\/p>\n Podaci o broju ubijene dece se razlikuju, a udru\u017eenje roditelja dece stradale tokom opsade veruje da ih je u Sarajevo stradalo oko 1.600.<\/p>\n \u201eCivili u Sarajevu ubijani su snajperima dok su i\u0161li po vodu, \u0161etali po gradu. Decu su snajperisti ubijali dok su se igrala ispred ku\u0107a, hodala kraj roditelja ili se vra\u0107ala iz \u0161kole”, saop\u0161tio je sud tokom izricanja prvostepene presude.<\/p>\n Karad\u017ei\u0107a je sud u prvostepenom postupku proglasio krivim i za progon Bo\u0161njaka i Hrvata iz 20 op\u0161tina sa teritorije Bosne i Hercegovine, kao i za uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.<\/p>\n Tu\u017eila\u0161tvo je navelo da je u maju i junu 1995. godine, vojska bosanskih Srba uzela za taoce vi\u0161e od 200 \u010dlanova UN mirovnih snaga. Vojnici su zatim odvedeni na razli\u010dite lokacije kako bi bili iskori\u0161\u0107eni kao `\u017eivi \u0161tit` i odvratili NATO od bombardovanja srpskih polo\u017eaja.<\/p>\n Karad\u017ei\u0107 je tvrdio da nema dokaza da je postojala namera da se u Bosni i Hercegovini izvr\u0161i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje, da je u Sarajevu ubijena \u201enekolicina civila” i da je on nare\u0111ivao da se ne puca u civile.<\/p>\nO \u010demu sud odlu\u010duje<\/h3>\n