Svetska banka je u novom Redovnom ekonomskom izve\u0161taju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2 odsto u pro\u0161loj godini nadma\u0161io o\u010dekivanja i predvi\u0111a da \u0107e u 2019. rast iznositi biti 3,5 procenata, a naredne godine 4,0 posto.
\n“U Srbiji, najve\u0107oj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast je 2018. godine dostigao 4,2 posto, \u0161to je vi\u0161e od ranije projektovanih 3,5 posto. Ovaj rast je podstaknut potro\u0161njom i investicijama, delimi\u010dno usled pove\u0107anja plata u javnom sektoru i penzija, te oporavka energetskog sektora nakon pada proizvodnje u 2017.”, navodi se u izve\u0161taju koji je danas predstavljen novinarima u Beogradu.<\/p>\n
Svetska banka tako\u0111e napominje da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu bele\u017ei ubrzanje sa 2,6 post u 2017. godini na 3,8 posto lani, uz projekciju da \u0107e on u proseku iznositi 3,7 procenata u ovoj i idu\u0107oj godini.<\/p>\n
Me\u0111utim, ovakvi izgledi su podlo\u017eni rastu\u0107im spoljnim i doma\u0107im rizicima, uklju\u010duju\u0107i geopoliti\u010dke i trgovinske sporove, te sporiji od o\u010dekivanog tempa strukturnih reformi, upozorava se u izve\u0161taju i ocenjuje da je stoga potrebno ubrzavanje reformi.<\/p>\n
Zemlje u regionu, kako se dodaje, sada imaju priliku da unaprede reforme kako bi ubla\u017eile ove rizike usred sve ve\u0107ih zahteva javnosti za ve\u0107im ekonomskim mogu\u0107nostima.<\/p>\n
Uprkos sna\u017enijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, \u0161to odra\u017eava ograni\u010denu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je pro\u0161le godine u regionu otvoreno samo 96,000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u pore\u0111enju sa 171,200 radnih mesta otvorenih 2017. godine.<\/p>\n
Stopa nezaposlenosti je opala pro\u0161le godine, ali je i dalje visoka, posebno za \u017eene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proiza\u0161ao iz pove\u0107ane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, smatra Svetska banka.<\/p>\n
“Kreatori politika u regionu treba da sprovedu reforme koje mogu da dovedu do odr\u017eivog zamajca privrednog rasta koji stvara radna mesta”, ka\u017ee Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.<\/p>\n
Brzorastu\u0107e kompanije, kako napominje, stvaraju najve\u0107i broj radnih mesta na Zapadnom Balkanu, ali takvih kompanija je malo, naro\u010dito u pore\u0111enju sa drugim malim tranzicionim ekonomijama u Evropi.<\/p>\n
“Uklanjanje prepreka koje malim preduze\u0107ima ote\u017eavaju takmi\u010denje na tr\u017ei\u0161tu i rast otvorilo bi nove mogu\u0107nosti za ljude, i ohrabrilo bi preduzetni\u0161tvo i inovacije, pove\u0107alo bi zapo\u0161ljavanje i oslobodilo potencijal ljudskog kapitala ovog dinami\u010dnog regiona”, zaklju\u010duje Van Gelder.<\/p>\n
U izve\u0161taju se nagla\u0161ava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju bele\u017ee pad javnog duga, a da je o\u010duvanje ovih rezultata od klju\u010dnog zna\u010daja.<\/p>\n
U ve\u0107ini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potro\u0161njom dominiraju veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja. Stoga unapre\u0111enje efikasnosti i pravednosti javne potro\u0161nje, kao i ja\u010danje mobilizacije bud\u017eetskih prihoda ostaju prioriteti za zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u saop\u0161tenju Svetske banke.<\/p>\n
U tom kontekstu, a prema navodima izve\u0161taja, od vitalnog je zna\u010daja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na pove\u0107anje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.<\/p>\n
U izve\u0161taju se razmatraju opcije politika u oblastima kao \u0161to su politika konkurentnosti; oporezivanje; diversifikacija finansijskog sektora; i ekonomska povezanost.<\/p>\n
Izve\u0161taj tako\u0111e razmatra izazove ljudskog kapitala u regionu. Ukoliko ostanu nere\u0161eni, ovi izazovi \u0107e ozbiljno ograni\u010diti izglede za rast i smanjenje siroma\u0161tva.<\/p>\n
Na primer, ulaganje u rani razvoj dece bi pomoglo pobolj\u0161anju rezultata u osnovnom i srednjem obrazovanju, a tako\u0111e bi opremilo u\u010denika ve\u0161tinama koje poslodavci tra\u017ee.<\/p>\n
Bolje usmereni programi socijalne pomo\u0107i bi pomogli siroma\u0161nim i ugro\u017eenim doma\u0107instvima da se za\u0161tite od \u0161okova, dok bi efikasniji zdravstveni sistemi pomogli u suzbijanju rasta hroni\u010dnih nezaraznih bolesti i smanjenju tro\u0161kova koje gra\u0111ani iz svog d\u017eepa izdvajaju za zdravlje, zaklju\u010duje Svetska banka.<\/p>\n
O\u010dekujemo uskoro predlog Vlade o obra\u010dunu penzija i plata <\/p>\n
Svetska banka o\u010dekuje da \u0107e Vlada Srbije ove godine predstaviti prve ideje za indeksaciju penzija i doneti Uredbu o koeficijentima za obra\u010dun i isplatu plata u javnom sektoru, izjavio je danas vi\u0161i ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar \u0160estovi\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, za ovu godinu je ostavljeno da se izradi formula kojom \u0107e se indeksirati penzije i uskoro bi trebalo da bude poznato koji je pristup izabran.<\/p>\n
“Da li \u0107e se to biti u skladu sa inflacijom ili rastom plata, vide\u0107emo, imamo razli\u010dite mogu\u0107nosti i o\u010dekujem uskoro prve ideje da se predstave javnosti, a mi smo tu da pru\u017eimo tehni\u010dku pomo\u0107”, rekao je \u0160estovi\u0107 na predstavljanju ”Redovnog ekonomskog izve\u0161taja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beogradu.<\/p>\n
Dodaje da je ova godina bitna i \u0161to se ti\u010de plata u javnom sektoru, i podse\u0107a da se svih prethodnih godina radilo na sveobuhvatnom istra\u017eivanju za na\u010dine odre\u0111ivanja plata u javnom sektoru.<\/p>\n
“Pripremljeni su neki podzakonski akti koji bi omogu\u0107ili da se za svakog pojedinca odredi koeficijent i platni razred i na osnovu toga bi se odredila po\u010detna plata, a onda bi se kroz odluke vlade vr\u0161ilo njihovo usagla\u0161avanje sa tr\u017ei\u0161nim i bud\u017eetskim mogu\u0107nostima”, objasnio je \u0160estovi\u0107.<\/p>\n
Ka\u017ee da se o\u010dekuje i da \u0107e tokom leta biti izvr\u0161eno mapiranje svih zaposlenih, a taj novi sistem bi se, napominje, odrazio na bud\u017eet za 2020.<\/p>\n
“To je kompleksan posao, po\u0161to pri\u010damo o 700.000 ljudi i nadamo se da \u0107e vlada uspeti da to uradi”, podvukao je \u0160estovi\u0107.<\/p>\n
\u0160estovi\u0107: Ke\u0161 krediti u Srbiji se uzimaju koliko i stambeni<\/p>\n
Nivo ukupnih ke\u0161 kredita u Srbiji otprilike je na istom nivou svih stambenih kredita i iznosi oko 3,5 milijarde evra, a to je pokazatelj da se ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti, rekao je danas vi\u0161i ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar \u0160estovi\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, uzimanje ke\u0161 kredita je rizi\u010dno iz razloga \u0161to su kamatne stope na te kredite veoma visoke, u nekim slu\u010dajevima su krediti indeksirani u odnosu na strane valute, a i uvek postoji rizik od gubitka stalnog posla.<\/p>\n
“To je ne\u0161to \u0161to nas zaista brine. Sada imamo situaciju da je nivo ukupnih ke\u0161 kredita otprilike na nivou svih stambenih kredita i to je sa makroekonomskog aspekta zna\u010dajni indikator da to ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti”, rekao je \u0160estovi\u0107 na predstavljanju ”Redovnog ekonomskog izve\u0161taja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beograd.<\/p>\n
Objasnio je da ke\u0161 krediti imaju negativan uticaj na privredni rast, za razliku od drugih kredita koji se odobravaju gra\u0111anima i koji imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast i privrednu aktivnost.<\/p>\n
“Druga\u010dije je kada banke odobravaju \u0161to ve\u0107i broj stambenih kredita, onda oni vuku i gra\u0111evinski sektor, dok ke\u0161 krediti samo povla\u010de potro\u0161nju stanovni\u0161tva i uvoz”, rekao je \u0160estovi\u0107.
\nIZVOR: RTV<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Svetska banka je u novom Redovnom ekonomskom izve\u0161taju za Zapadni Balkan konstatovala da je privredni rast Srbije od 4,2 odsto u pro\u0161loj godini nadma\u0161io o\u010dekivanja i predvi\u0111a da \u0107e u 2019. rast iznositi biti 3,5 procenata, a naredne godine 4,0 posto. “U Srbiji, najve\u0107oj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast je 2018. godine dostigao […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":50954,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-50951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/50951","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=50951"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/50951\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/50954"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=50951"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=50951"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=50951"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}