Zub otkriven u pe\u0107ini Pe\u0161turina u blizini Ni\u0161a, predstavlja \u201ezna\u010dajno otkri\u0107e”, smatraju nau\u010dnici srpsko-kanadskog tima.<\/p>\n
Analizom samo jednog zuba, mogu se saznati mnoge stvari o njegovom vlasniku, poput pola ili godina starosti.<\/p>\n
Ali detaljna analiza zuba starog vi\u0161e od 100.000 godina mo\u017ee da otkrije mnogo vi\u0161e – odgovor na pitanje ko smo i odakle dolazimo.<\/p>\n
Zbog toga je izuzetno zna\u010dajno otkrivanje kutnjaka u pe\u0107ini Pe\u0161turina u blizini Ni\u0161a koji dokazuje prisustvo neandertalaca na ovim prostorima, smatra Predrag Radovi\u0107 iz Narodnog muzeja u Kraljevu, \u010dlan tima koji je radio na istra\u017eivanju.<\/p>\n
\u201eLjudski fosili otkrivaju kako smo nastali i ko su na\u0161i preci”, ka\u017ee Radovi\u0107 za BBC na srpskom.<\/p>\n
Kako se navodi u saop\u0161tenju Filozofskog fakulteta u Beogradu, gornji kutnjak prona\u0111en u pe\u0107ini u Jela\u0161ni\u010dkoj klisuri prvi je \u201epouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije”.<\/p>\n
Me\u0111unarodni tim stru\u010dnjaka iz Kraljeva, Beograda i kanadskog Vinipega, objavio je rezultate analize fosila u \u010dasopisu Journal of Human Evolution.<\/p>\n
Otkud neandertalci u pe\u0107ini kod Ni\u0161a?<\/p>\n
\u0160ta se de\u0161avalo na Balkanu u poslednjih dva miliona godina bilo je glavno pitanje za srpsko-kanadski tim, ka\u017ee Radovi\u0107.<\/p>\n
Tokom najhladnijih intervala, glacijalnih maksimuma, samo su odre\u0111eni delovi Evrope bili naseljivi, poput \u0160panije i Balkana, obja\u0161njava on.<\/p>\n
\u201eBalkan je va\u017ean jer imamo kontinuirano prisustvo ljudi. \u0160panija je izolovana, jer je samo sa severne strane povezana sa kopnom, a Balkan je otvoren, pa su ljudi mogli da migriraju sa vi\u0161e strana”, dodaje Radovi\u0107.<\/p>\n
Fosil neandertalca star je oko 102.000 godina, ka\u017ee u saop\u0161tenju profesor doktor Du\u0161an Mihailovi\u0107 sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, .<\/p>\n
Bilo je to doba \u201eposlednjeg glacijala” – dugotrajnog hladnog razdoblja tokom kojeg su nastajali i \u0161irili se veliki ledeni pokrovi od polarnih prema umerenim geografskim \u0161irinama, posle kojih se led postupno povla\u010dio.<\/p>\n
Tada je \u201ena teritoriji dana\u0161nje Srbije jo\u0161 uvek vladala relativno blaga klima”, obja\u0161njava Mihailovi\u0107.<\/p>\n
U Pompeji prona\u0111eni ostaci konja sa uzdama<\/p>\n
\u017drtva Vezuva kojoj je stena zdrobila glavu<\/p>\n
Neandertalac, bez sumnje<\/p>\n
Iako se ovakav fosil ove starosti u oblasti paleoantropologije smatra mla\u0111im, Radovi\u0107 dodaje da to ne zna\u010di da je manje va\u017ean.<\/p>\n
\u201eImali smo sre\u0107u jer gornji prvi kutnjak pru\u017ea obilje informacija vezanih za pripadnost odre\u0111enoj vrsti organizama”, ka\u017ee Radovi\u0107.<\/p>\n
Kutnjak je \u201eizvanredno o\u010duvan i pripadao je individui u kasnom stadijumu detinjstva”, opisuje u saop\u0161tenju D\u017eo\u0161ua Lindal sa Univerziteta u Vinipegu.<\/p>\n
\u201ePrilikom analize koristili smo trodimenzionalni virtuelni model fosilnog zuba, \u0161to nam je omogu\u0107ilo da obavimo vrlo precizna merenja i pore\u0111enja”, dodaje Lindal.<\/p>\n
<\/p>\n
Ko su bili neandertalci?<\/p>\n
\u201eOvo je prvi neandertalac sa prostora centralnog Balkana, ne samo Srbije”, isti\u010de Radovi\u0107, master geologije i kustos prirodnja\u010dke zbirke Narodnog muzeja u Kraljevu.<\/p>\n
Neandertalci su podvrsta \u010doveka koji su se po anatomiji razlikovali od modernih ljudi, obja\u0161njava Radovi\u0107.<\/p>\n
Nastali su pre oko 400.000 godina u zapadnoj Evropi, a zatim su se \u0161irili ka Aziji i stigli \u010dak do Sibira.<\/p>\n
\u201eDo pre desetak godina je vladalo mi\u0161ljenje da oni nisu ostavili potomke, smatrali su ih za srodnike modernog \u010doveka koji su nestali”, ka\u017ee Radovi\u0107.<\/p>\n
\u201eMe\u0111utim, geneti\u010dka istra\u017eivanja u poslednjih desetak godina su pokazala da danas nosimo gen neandertalaca, to je nekih dva odsto nukleusnog genoma (naslednog materijala koncentrisanog u jedru) modernih ljudi van Afrike.”<\/p>\n
Neki od gena koje smo nasledili od neandertalaca vezuju za funkcionisanje imunog sistema, obja\u0161njava Radovi\u0107.<\/p>\n
Prona\u0111ena nova vrsta pra\u010doveka<\/p>\n
Otkrivene tajne drevnog \u201emisterioznog para\u201c<\/p>\n
Istra\u017eivanja se nastavljaju<\/p>\n
\u201eNa\u0161a me\u0111unarodna saradnja je tokom poslednjih 15 godina dovela do zna\u010dajnih otkri\u0107a i ima veliki potencijal da promeni na\u010din na koji sagledavamo tok ljudske evolucije na \u010ditavom prostoru Evroazije”, navodi u saop\u0161tenju profesorka Mirjana Roksandi\u0107 sa Univerziteta u Vinipegu.<\/p>\n
<\/p>\n
Pokazalo se da je zona oko Ni\u0161a, naro\u010dito Si\u0107eva\u010dka i Jela\u0161ni\u010dka klisura, izuzetno plodno polje za istra\u017eivanje.<\/p>\n
Pe\u0107ine u klisurama su pune sedimenta i u njima se nalaze ostaci \u017eivotinja, alatki, ali i ljudi.<\/p>\n
U pe\u0107ini Mala Balanica je 2011. godine prona\u0111en komad vilice star oko pola miliona godina. U pitanju su bili ostaci takozvanog hajdelber\u0161kog \u010doveka, homo heidelbergensis.<\/p>\n
\u201ePo nekom najop\u0161tijem shvatanju, to je poslednji predak neandertalaca i anatomskih modernih ljudi”, ka\u017ee Radovi\u0107.<\/p>\n
Dodaje da \u0107e se nastaviti istra\u017eivanja u pe\u0107ini Pe\u0161turina, specifi\u010dnoj jer su je naseljavale dve vrste ljudi.<\/p>\n
\u201eNa istom lokalitetu su \u017eiveli neandertalci i kasnije, moderni ljudi. Obe populacije su birale sli\u010dna stani\u0161ta, po logici koja je bila vrlo ekolo\u0161ka i ekonomi\u010dna”, obja\u0161njava Radovi\u0107.<\/p>\n
A i posao oko kutnjaka neandertalca jo\u0161 uvek nije zavr\u0161en.<\/p>\n
\u201eSlede\u0107i korak je da izolujemo drevnu DNK”, ka\u017ee Radovi\u0107.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor :\u00a0 BBC NEWS<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zub otkriven u pe\u0107ini Pe\u0161turina u blizini Ni\u0161a, predstavlja \u201ezna\u010dajno otkri\u0107e”, smatraju nau\u010dnici srpsko-kanadskog tima. Analizom samo jednog zuba, mogu se saznati mnoge stvari o njegovom vlasniku, poput pola ili godina starosti. Ali detaljna analiza zuba starog vi\u0161e od 100.000 godina mo\u017ee da otkrije mnogo vi\u0161e – odgovor na pitanje ko smo i odakle dolazimo. […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":52521,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-52520","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/52520","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=52520"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/52520\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/52521"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=52520"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=52520"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=52520"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}