Pravoslavni vernici obele\u017eavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspe\u0107e na krstu na Golgoti. To je dan najve\u0107e hri\u0161\u0107anske \u017ealosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona, posti se i farbaju uskr\u0161nja jaja.<\/p>\n
Na Veliki petak, Isus je odveden iz ku\u0107e prvosve\u0161tenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.<\/p>\n
Po\u0161to je to za hri\u0161\u0107ane dan velike \u017ealosti, on se obele\u017eava strogim postom, uzdr\u017eavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a tako\u0111e u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u ku\u0107i.<\/p>\n
Veliki petak se smatra najtu\u017enijim danom hri\u0161\u0107anstva i na taj dan se ne slu\u017ei liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.<\/p>\n
Od Velikog \u010detvrtka do Uskrsa ne ogla\u0161avaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.<\/p>\n
Obi\u010daj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na na\u0161em podneblju ga je, najverovatnije uvela crkva, u 16. veku.<\/p>\n
Da su se jaja ukra\u0161avala u tom periodu, potvr\u0111uju i turski izvori koji bele\u017ee obavezu, da se spahiji, povodom hri\u0161\u0107anskog Uskrsa, donese na dar tri, pet ili 10 uskr\u0161njih jaja.<\/p>\n
Veliki petak je dan \u017ealosti, ali i uvod i priprema za najve\u0107i i najrodosniji praznik – Uskrs.<\/p>\n
U nekim krajevima se zato danas pali vatra da bi sve zlo izgorelo, a i post na vodi nosi pro\u010di\u0161\u0107enje kako bi du\u0161a i telo bili dostojni \u017erve Hristove, \u010dije se toliko stradanje, samo vaskrsenjem moglo nagraditi.<\/p>\n
RTS<\/p>\n
A. Ni.<\/p>\n<\/div>\n