Problem dezinformacija u medijskom prostoru jedna je od glavnih tema doga\u0111aja koji se odr\u017eavaju povodom Svetskog dana slobode medija, dok novinari i stru\u010dnjaci za medije \u0161irom sveta raspravljaju o na\u010dinima borbe protiv dezinformacija za koje ka\u017eu da postaju \u2018pretnja za demokratiju\u2019.<\/p>\n
\u201cPitanje dezinformacija je jedno od fundamentalnih pitanja na\u0161eg vremena kada se radi o demokratiji\u201d, smatra Sam Dubberley iz Amnesty Internationala.<\/p>\n
U sklopu svog posla za Amnesty, Dubberley svakodnevno radi na proveri i analizi materijala koji ukazuju na potencijalno kr\u0161enje ljudskih prava \u0161irom sveta. Dugogodi\u0161nji medijski radnik i suosniva\u010d Eyewitness Media Hub-a, Dubberley vodi tim zadu\u017een za reagovanje u kriznim situacijama u sklopu programa koji se zove Digital Verification Corps.<\/p>\n
Jedan od na\u010dina na koje Dubberley i njegov tim proveravaju slu\u010dajeve mogu\u0107ih ugro\u017eavanja ljudskih prava jeste kroz materijale koje ljudi objavljuju na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n
\u201cAko pogledate, recimo, \u0161ta se de\u0161ava u Venecueli ove sedmice vidimo brojna videa na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ako vidite proteste u Sudanu ove godine, vidimo da su u potpunosti preno\u0161eni na Twitteru, Facebooku ili Instagramu. Mi se nastojimo da proverimo te materijale kako bi ih mogli koristiti u na\u0161em poslu u Amnesty-u i da se uverimo da oni koji zloupotrebljavaju ljudska prava i zakone o ljudskim pravima odgovaraju za svoja dela,\u201d poja\u0161njava Dubberley za Radio Slobodna Evropa.<\/p>\n
Tim u kojem Dubberley radi ima partnerske odnose sa \u0161est univerziteta \u010diji studenti u\u010destvuju u istra\u017eivanjima autenti\u010dnosti materijala koji se objavljuje na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n
\u201cJo\u0161 od \u2018arapskog prole\u0107a\u2019 mo\u017eemo videti da medijske organizacije nisu naklonjene proveri sadr\u017eaja. Kada su ti doga\u0111aji krenuli, veliki obim sadr\u017eaja koji je objavljen nije bio iz Sirije, nije bio iz Egipta, nego iz nekog drugog mesta i drugog vremena. Redakcije jo\u0161 uvek nemaju veliku praksu provjere sadr\u017eaja sa dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/p>\n
Te vje\u0161tine su potrebne, naro\u010dito u svetu u kojem \u0161efovi dr\u017eava, \u0161efovi vlada stalno govore o \u2018la\u017enim vestima\u2019 i za gotovo bilo \u0161ta \u0161to je istinito oni ka\u017eu da su \u2018la\u017ene vesti\u2019.\u201d<\/p>\n
Problem dezinformacija, problem neta\u010dnih podataka koji cirkuli\u0161u medijskim prostorom, za Dubberleya po\u010dinje sa samim terminom \u2018la\u017enih vesti\u2019 za koje smatra da bi trebalo izbegavati jer ulazi u specifi\u010dan narativ.<\/p>\n
\u201cTermin \u2018la\u017ene vesti\u2019 je veoma opasan jer stavlja u isti ko\u0161 sve zajedno, nema nikakvih nijansi. Da bismo razumeli ovu sferu dezinformacija moramo to razlo\u017eiti na proste faktore i objasniti \u0161ta su dezinformacije, \u0161ta su neta\u010dne informacije, jer ako danas prihvatimo termin \u2018la\u017ene vesti\u2019, mi prihvatamo narativ diktatorskih lidera. To je termin koji koriste diktatorski lideri da bi odbacili dovo\u0111enje u pitanje njihovog autoriteta, da bi odbacili pri\u010de sa kojima se ne sla\u017eu. I ako mi koristimo ovaj termin mi prihvatamo da ga koristimo kao dru\u0161tvo u celini, i mislim da je to veoma problemati\u010dno.\u201c<\/p>\n
Ono \u0161to on predla\u017ee jeste svakako osposobljavanje novinara i novinarki da prepoznaju ovakve sadr\u017eaje, ali jednako tako, po njegovom mi\u0161ljenju, neophodno objasniti i motivaciju deljenja ovakvih informacija kako bi se mogao razumeti kontekst.<\/p>\n
\u201eWhatsApp je verovatno jedan od najve\u0107ih izvora za \u0161irenje dezinformacija i veoma je te\u0161ko za nas kao novinare da provjerimo sve jer nismo u tim grupama. Moramo kao dru\u0161tvo investirati vi\u0161e u to da se osposobimo da primetimo i proverimo dezinformacije,\u201c ka\u017ee Dubberley.<\/p>\n
Pored \u2018la\u017enih vesti\u2019 Dubberley smatra da postoje i brojni drugi izazovi sa kojima se medijska struka danas suo\u010dava, poput sekundarne traume, sinteti\u010dki proizvedenog sadr\u017eaja, ali i pretnje koju nosi ve\u0161ta\u010dka inteligencija.<\/p>\n
Od razvoja digitalnih tehnologija, napretka interneta i dru\u0161tvenih mre\u017ea, razvile su se dvije \u2018prve linije\u2019 smatra Dubberley. Prva je ona stvarna, fizi\u010dka na kojoj se nalaze novinari koji izve\u0161tavaju, recimo, iz ratnih zona i kriznih podru\u010dja. Nova linija na kojoj se nalazi svako od nas je ona digitalna.<\/p>\n
\u201cPrije nekoliko godina sam radio istra\u017eivanje o traumati\u010dnom uticaju gledanja online sadr\u017eaja. Ranije smo novinare slali u ratne zone, zone konflikata. I pobrinuli bismo se za njih, obezbijedili trening o neprijateljskom podru\u010dju, imali bi menad\u017eera koji bi zvao novinara i provjeravao kako je. Postojala je cela infrastruktura koja je \u0161titila novinara. Nije mo\u017eda bilo idealno, ali ne\u0161to je postojalo\u201d, ka\u017ee.<\/p>\n
Me\u0111utim ono \u0161to vidimo sa napretkom dru\u0161tvenih medija i mora informacija jeste da postoji fizi\u010dka linija odbrane, ali da mo\u017eemo digitalnim putem posmatrati \u0161ta se na njoj de\u0161ava.<\/p>\n
\u201cMo\u017eemo posmatrati sede\u0107i u Pragu, u Londonu, New Yorku, bilo gde. Imamo novinare koji rade sa tim sadr\u017eajem online, koji ga proveravaju i pi\u0161u o njemu. Ali nemamo sistem podr\u0161ke za njih kako bi im pomogli. Oni gledaju taj materijal i nekada ustvari do njih dolazi mnogo vi\u0161e traumati\u010dnog sadr\u017eaja no do nekoga ko se stvarno nalazi fizi\u010dki na licu mesta. Gledate video za videom i skidate slu\u0161alice, napu\u0161tate kancelariju i idete u svijet u kojem ljudi sede piju kafu, pivo. I nemate nikakvu podr\u0161ku.\u201d<\/p>\n
Kao primer, on navodi doga\u0111aj napad na Charlie Hebdo iz 2014. godine i ubistvo policajca Ahmeda Merabeta koje je neko snimio sa prozora svoje zgrade i postavio na Facebook.<\/p>\n
\u201cJa sam sedeo u svom stanu i gledao taj video, i bio sam duboko uznemiren i nisam imao nikakvu infrastrukturu da se ustvari suo\u010dim s tim. I nedavno, jo\u0161 gore, napad u\u017eivo na nevine ljude koji su bili u d\u017eamiji na Novom Zelandu. To je stra\u0161no, i nema sistematske podr\u0161ke za ljude koji se time bave.<\/p>\n
Postao je izazov za novinarstvo raditi na digitalnoj prvoj liniji. Ne posmatrate ne\u0161to u\u017eivo, ali ipak posmatrate. I nau\u010dno je dokazano da to mo\u017ee dovesti do posttraumatskog poreme\u0107aja ba\u0161 kao \u0161to mo\u017eete ga dobiti ako gledate ne\u0161to na licu mesta.\u201d<\/p>\n
Pored traume koju izaziva posmatranje online sadr\u017eaja, Dubberley ka\u017ee da je online nasilje nad novinarima, naro\u010dito novinarkama postala veoma ra\u0161irena praksa.<\/p>\n
\u201cOd nas se tra\u017ei da imamo ve\u0107u prisutnost u online prostoru, od nas se tra\u017ei da dijelimo na\u0161a mi\u0161ljenja online i takvo otvaranje javnom prostoru je omogu\u0107ilo ljudima, naro\u010dito na Twitteru ali i na drugim mre\u017eama, da se upuste u debate koje tako brzo postanu zlostavlja\u010dki usmjerene. Dru\u0161tvene mre\u017ee to stvarno moraju uzeti u obzir i obratiti vi\u0161e pa\u017enje i poduzeti aktivnosti kako bi se to rije\u0161ilo.\u201d<\/p>\n
No i pored svih izazova koje nosi digitalno doba, neprovjereni sadr\u017eaji dru\u0161tvenih mre\u017ea i dezinformacije, Dubberley ka\u017ee kako ipak vidi potencijal u tome da se sadr\u017eaji sa dru\u0161tvenih mre\u017ea koriste za dobrobit.<\/p>\n
\u201cSkrenuo bih pa\u017enju na proteste u Sudanu, ljudi koriste dru\u0161tvene mre\u017ee u svoju korist kako bi ukazali na nasilje koje sprovodi re\u017eim. Ina\u010de, bez materijala korisnika dru\u0161tvenih mre\u017ea, te pri\u010de ne bi bila objavljene ili ne bi bile toliko zna\u010dajne niti bi nam pokazala \u0161ta se de\u0161ava na ulicama. Isto to vidimo sada i u Venecueli.\u201d<\/p>\n
Ono \u0161to posebno nagla\u0161ava jeste da je veoma va\u017eno da novinari budu u mogu\u0107nosti da \u2018pro\u010diste buku\u2019 odnosno 500 sati materijala koji se svake minute objavi na Youtube-u i da se pobrinu da prava poruka stigne do javnosti.<\/p>\n
\u201cNovinarski posao danas je jo\u0161 va\u017eniji nego ranije, sa svim ovim sadr\u017eajima koji kru\u017ee okolo, sa svim dezinformacijama, rizik od duboko la\u017enih sadr\u017eaja, rizik od sinteti\u010dki kreiranih sadr\u017eaja koji se sada po\u010dinju pojavljivati sa kojima \u0107emo se u skoroj budu\u0107nosti morati suo\u010davati, sa sadr\u017eajima poput video materijala koje je kreirao kompjuterski algoritam i koji omogu\u0107ava da \u2018ljudi ka\u017eu stvari koje ustvari nisu izgovorili\u2019, rizik od \u0161irenja takvog materijala na dru\u0161tvenim mre\u017eama je veliki izazov.\u201c<\/p>\n
Dubberley tako\u0111e napominje da bismo trebali biti svesni i mogu\u0107nosti koje dolaze sa razvojem ve\u0161ta\u010dke inteligencije, njihove koristi ali i \u0161tete.<\/p>\n
\u201cAli mislim da smo daleko od toga da nas zameni ve\u0161ta\u010dka inteligencija. Potreba za sna\u017enim novinarstvom od strane ljudskih bi\u0107a koja imaju dobar trening iza sebe, koja znaju kako ispri\u010dati pri\u010du, znaju je prona\u0107i i istra\u017eiti sada je neophodnija no ikada ranije\u201c, zaklju\u010duje Dubberley.<\/p>\n
Izvor: Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Problem dezinformacija u medijskom prostoru jedna je od glavnih tema doga\u0111aja koji se odr\u017eavaju povodom Svetskog dana slobode medija, dok novinari i stru\u010dnjaci za medije \u0161irom sveta raspravljaju o na\u010dinima borbe protiv dezinformacija za koje ka\u017eu da postaju \u2018pretnja za demokratiju\u2019. \u201cPitanje dezinformacija je jedno od fundamentalnih pitanja na\u0161eg vremena kada se radi o demokratiji\u201d, […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":53198,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-53195","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53195","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=53195"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53195\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/53198"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=53195"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=53195"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=53195"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}