{"id":53201,"date":"2019-05-03T10:08:39","date_gmt":"2019-05-03T08:08:39","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=53201"},"modified":"2019-05-03T10:08:39","modified_gmt":"2019-05-03T08:08:39","slug":"svet-sada-ima-vise-baka-i-deka-nego-unuka-ali-kako-ce-to-da-utice-na-vas","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=53201","title":{"rendered":"Svet sada ima \u201evi\u0161e baka i deka nego unuka\u201c, ali kako \u0107e to da uti\u010de na vas"},"content":{"rendered":"

Prvi put u istoriji, na svetu je vi\u0161e starijih ljudi nego male dece, prema podacima Ujedinjenih nacija.Stanovni\u0161tvo \u0161irom sveta sve vi\u0161e stari. Prvi put u istoriji globalni broj ljudi starijih od 65 godina nadma\u0161io je broj dece mla\u0111e od pet godina. Koje zemlje imaju najvi\u0161e problema sa ostarelom populacijom?\u00a0Prvi put u istoriji, na svetu je vi\u0161e starijih ljudi nego male dece, prema podacima Ujedinjenih nacija.\u00a0Njihove brojke pokazuju da je krajem 2018. godine broj starijih od 65 godina nadma\u0161io broj mla\u0111ih od pet godina.\u00a0Sada na planeti ima oko 705 miliona starijih od 65 godina, dok je onih uzrasta izme\u0111u 0 i 4 godine oko 680 miliona.<\/strong><\/p>\n

Sve ve\u0107i jaz<\/p>\n

Trenutni trendovi ukazuju na rast dispariteta izme\u0111u najstarijih i najmla\u0111ih do 2050. godine – bi\u0107e vi\u0161e od dvoje starijih od 65 godina na svaku osobu uzrasta izme\u0111u 0 i 4 godine.<\/p>\n

Ovaj sve ve\u0107i jaz pokazatelj je trenda koji su demografi tra\u017eili godinama: u ve\u0107ini zemalja \u017eivimo du\u017ee, ali ne pravimo dovoljno beba.<\/p>\n

Ali kako \u0107e to uticati na vas? Je li mogu\u0107e da ve\u0107 uti\u010de?<\/p>\n

Svetska stopa nataliteta opala je sa skoro pet beba po \u017eeni 1960. do oko 2.4 bebe 2018. godine<\/p>\n

Nedovoljno \u201eprinova”<\/p>\n

Kristofer Mari, direktor Instituta za merenje i procenu zdravlja na Univerzitetu u Va\u0161ingtonu, rekao je za BBC: \u201eBi\u0107e vrlo malo dece i vrlo mnogo ljudi starijih od 65 godina, a to \u0107e veoma ote\u017eati odr\u017eanje globalnog dru\u0161tva.”<\/p>\n

Ovaj akademik je i autor studije iz 2018. godine u kojoj je sugerisao da gotovo polovina svih zemalja na svetu do\u017eivljava \u201ekrah beba” – \u0161to zna\u010di da nema dovoljno dece da bi se odr\u017eala populacija.<\/p>\n

\u201ePomislite samo na sve korenite dru\u0161tvene i ekonomske posledice po dru\u0161tvo sa vi\u0161e baka i deka nego unuka”, dodaje on.<\/p>\n

Godine 1960, stopa plodnosti sveta bila je gotovo petoro dece po jednoj \u017eeni, prema podacima Svetske banke.<\/p>\n

Gotovo 60 godina kasnije ona se prepolovila na svega 2,4.<\/p>\n

Istovremeno, dru\u0161tveno-ekonomski napredak pogodovao je onima koji dolaze na ovaj svet. Godine 1960. ljudi su u proseku \u017eiveli malo vi\u0161e od 52 godine; aktuelni prose\u010dni \u017eivotni vek je 2017. godine dostigao 72 godine.<\/p>\n

To zna\u010di da svi \u017eivimo du\u017ee i zahtevamo sve vi\u0161e resursa kako starimo, pove\u0107avaju\u0107i pritisak u oblastima kao \u0161to su penzije i zdravstvo.<\/p>\n

Starije stanovni\u0161tvo<\/p>\n

Ostarelo stanovni\u0161tvo je brojnije u razvijenim zemljama. One imaju ni\u017eu stopu ra\u0111anja iz raznih razloga uglavnom vezanih za ekonomski boljitak – stopa smrtnosti dece je ni\u017ea, kontraceptivna sredstva su dostupnija, a odgajanje dece ume da bude veoma skupo.<\/p>\n

U tim zemljama, \u017eene se \u010desto pora\u0111aju kasnije tokom \u017eivota i tako imaju manje dece.<\/p>\n

Stariji od 65 godina \u010dine skoro tre\u0107inu stanovni\u0161tva Japana dok je stopa nataliteta opala<\/p>\n

Bolji \u017eivotni standardi zna\u010de da u tim zemljama ljudi \u201etraju du\u017ee”. Glavni primer je Japan, gde je prose\u010dni \u017eivotni vek koji se o\u010dekuje pri poro\u0111aju skoro 84 godine (\u0161to je najve\u0107a stopa neke zemlje na svetu) i gde su osobe starije od 65 godina 2018. \u010dinile 27 odsto stanovni\u0161tva – \u0161to je tako\u0111e najve\u0107a brojka na svetu.<\/p>\n

Udeo dece mla\u0111e od pet godina u ukupnom stanovni\u0161tvu Japana? Oko 3,85 odsto, prema podacima Ujedinjenih nacija.<\/p>\n

Ovaj dvostruki izazov brine japanske vlasti ve\u0107 decenijama, a pro\u0161le godine je vlada predlo\u017eila podizanje granice za obaveznu penziju sa 65 na 70 godina.<\/p>\n

Ako i kada se to primeni, radnici u Japanu \u0107e odlaziti u penziju kasnije nego bilo gde drugde na svetu.<\/p>\n

Ali neujedna\u010deno stanovni\u0161tvo ugro\u017eava i zemlje u razvoju. Kina ima mnogo ni\u017ei udeo starijih od 65 godine (10,6 odsto populacije) od Japana, ali zahvaljuju\u0107i strogim programima kontrole ra\u0111anja primenjivanim od sedamdesetih, druga najja\u010da ekonomska sila na svetu ima i relativno nisku stopu plodnosti – 1,6 poro\u0111aja po \u017eeni.<\/p>\n

Deca mla\u0111a od pet godina na kineskom kopnu danas \u010dine manje od 6 odsto ukupnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

 <\/p>\n

Afri\u010dke zemlje su najbolji primer dileme o kvantitet – kvalitet \u0161to se ti\u010de stope ra\u0111anja: one su u vrhu liste zemalja sa visokom plodno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Niger je, na primer, \u201enajplodnija zemlja sveta”, sa 7,2 poro\u0111aja po \u017eeni zabele\u017eena 2017. godine.<\/p>\n

Me\u0111utim, iste zemlje imaju visok mortalitet dece – Niger ima stopu od 85 dece po 1.000 \u017eivih poro\u0111aja, jednu od najvi\u0161ih na svetu.<\/p>\n

Stopa zamene<\/p>\n

Za potrebe odr\u017eanja populacije, 2,1 je magi\u010dan broj. To je stopa plodnosti za koju demografi ka\u017eu da je neophodna da bi neko stanovni\u0161tvo zamenilo samo sebe.<\/p>\n

 <\/p>\n

Me\u0111utim, najnoviji podaci UN-a pokazuju da se samo malo vi\u0161e od polovine zemalja sveta razmno\u017eava tim tempom – 113.<\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di isti\u010du da zemljama sa vi\u0161om stopom mortaliteta dece i ni\u017eim prose\u010dnim \u017eivotnim vekom treba stopa plodnosti od 2,3, prag koji trenutno dosti\u017ee svega 99 zemalja.<\/p>\n

Zbog opadanja broja poro\u0111aja, mnoge zemlje \u0107e verovatno do\u017eiveti zna\u010dajno opadanje broja stanovni\u0161tva, uprkos ukupnom porastu svetskog stanovni\u0161tva – o\u010dekuje se da dostignemo ta\u010dku od osam milijardi do 2024. godine.<\/p>\n

Jedan od najekstremnijih slu\u010dajeva je Rusija: stopa plodnosti od 1,75 deteta po \u017eeni o\u010dekuje se da \u0107e doprineti strmom padu u broju Rusa u narednih nekoliko decenija.<\/p>\n

Odeljak za stanovni\u0161tvo UN-a izra\u010dunao je da \u0107e stanovni\u0161tvo Rusije do 2050. godine opasti sa trenutna 143 miliona na 132 miliona.<\/p>\n

Opadaju\u0107e i ostarelo stanovni\u0161tvo zna\u010di manje ljudi u svojstvu radne snage, \u0161to zauzvrat mo\u017ee da dovede do pada ekonomske produktivnosti, a \u0161to za posledicu ima negativan uticaj na razvoj.<\/p>\n

 <\/p>\n

U novembru pro\u0161le godine je Me\u0111unarodni monetarni fond (MMF) upozorio da japanska ekonomija mo\u017ee da do\u017eivi pad od preko 25 odsto u narednih 40 godina zbog ostarele populacije.<\/p>\n

\u201eDemografija uti\u010de na bukvalno svaki aspekt na\u0161ih \u017eivota – samo pogledajte kroz prozor ljude na ulii, ku\u0107e, saobra\u0107aj, potro\u0161nju. Sve to pokre\u0107e demografija”, rekao je za BBC D\u017eord\u017e Leson, direktor Oksfordskog instituta za starenje stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ho\u0107e li tehnologija pomo\u0107i da se ubla\u017ee ekonomski efekti ostarelog stanovni\u0161tva?<\/p>\n

Postoji konsenzus, me\u0111utim, da vlade moraju da delaju kako bi deaktivirale ovu \u201etempiranu bombu starenja”. A one to i poku\u0161avaju.<\/p>\n

Kina je 2015. godine preispitala \u201epolitiku jednog deteta” i 2018. godine najavila kraj ograni\u010davanja ukupnog broja poro\u0111aja do naredne godine. Prema stru\u010dnom tekstu u dr\u017eavnim novinama Dnevnik naroda, ra\u0111anje je \u201eistovremeno porodi\u010dno i dr\u017eavno pitanje”.<\/p>\n

Popu\u0161tanje strogih zakona, me\u0111utim, nije se pokazalo kao magi\u010dno sredstvo: Kina je 2018. godine zabele\u017eila 1,5 miliona poro\u0111aja, \u0161to je najni\u017ea brojka u poslednjih vi\u0161e od 60 godina.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kineski akademici su taj pad pripisali padu broja \u017eena reproduktivnog uzrasta i porodicama koje odla\u017eu planove da imaju decu iz finansijskih razloga, naro\u010dito u porodicama u kojima su obrazovanije \u017eene nespremnije da preuzmu tradicionalnu ulogu glavnog hranitelja.<\/p>\n

Stariji i ja\u010di<\/p>\n

Eksperti za populaciju upozoravaju da politike koje promovi\u0161u zdravlje starijih moraju da odigraju klju\u010dnu ulogu u ubla\u017eavanju efekata koji dovode do ostarelosti populacije.<\/p>\n

Argument glasi da su zdraviji pojedinci sposobniji da nastave da rade du\u017ee i sa vi\u0161e energije, \u0161to bi moglo da rezultira ni\u017eim tro\u0161kovima u zdravstvu.<\/p>\n

Jedna oblast koja je bila previ\u0111ana je raznovrsnija radna snaga, naro\u010dito u pogledu roda: podaci Me\u0111unarodne radni\u010dke organizacije pokazuju da je stopa u\u010de\u0161\u0107e \u017eena na globalnom tr\u017ei\u0161tu rada 2018. godine bila 48,5 odsto, vi\u0161e od 25 odsto ispod mu\u0161karaca.<\/p>\n

\u201eEkonomije sa vi\u0161om stopom u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u radnoj snazi do\u017eivljavaju manje padova razvoja. Vi\u0161e radnica ne samo da \u010dine ekonomije otpornijim na negativne ekonomske \u0161okove, ve\u0107 radna snaga sa vi\u0161e \u017eena predstavlja i mo\u0107nu alatku protiv siroma\u0161tva”, obja\u0161njava Ekerhard Ernst, ekonomista iz Me\u0111unarodne radni\u010dke organizacije.<\/p>\n

Ono \u0161to je sigurno je da sat uporno otkucava.<\/p>\n

BBC vesti na srpskom<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi put u istoriji, na svetu je vi\u0161e starijih ljudi nego male dece, prema podacima Ujedinjenih nacija.Stanovni\u0161tvo \u0161irom sveta sve vi\u0161e stari. Prvi put u istoriji globalni broj ljudi starijih od 65 godina nadma\u0161io je broj dece mla\u0111e od pet godina. Koje zemlje imaju najvi\u0161e problema sa ostarelom populacijom?\u00a0Prvi put u istoriji, na svetu je […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":53204,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-53201","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53201","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=53201"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53201\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/53204"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=53201"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=53201"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=53201"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}