{"id":53488,"date":"2019-05-07T10:22:13","date_gmt":"2019-05-07T08:22:13","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=53488"},"modified":"2019-05-07T10:22:13","modified_gmt":"2019-05-07T08:22:13","slug":"digitalni-porez-vesnik-globalnih-promena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=53488","title":{"rendered":"Digitalni porez \u2013 vesnik globalnih promena"},"content":{"rendered":"

Sve je digitalno \u2013 u domen digitalnog prebacujemo kompletno poslovanje, svoje \u017eivote, zabavu, muziku, video, dru\u0161tvene aktivnosti digitalizujemo i prepu\u0161tamo ih elektronima koji neverovatnim brzinama kru\u017ee svetskim mre\u017eama.\u00a0Ima li, stoga, mesta \u010du\u0111enju kada se najavljuje uvo\u0111enje digitalnih poreza?<\/strong><\/p>\n

Tema uvo\u0111enja poreza na razne \u201edigitalne aktivnosti\u201c veoma je polarizuju\u0107a. Generalno,\u00a0svi vole slobodu, samo \u0161to su njene interpretacije druga\u010dije<\/strong>. Dok jedni \u017eele da budu slobodni od poreza, drugi smatraju da svako treba da bude slobodan da radi \u0161ta ho\u0107e, \u010dim plati porez. Odmah da bude jasno, ovde nije re\u010d o omogu\u0107avanju pla\u0107anja dosada\u0161njih poreza na nov na\u010din (recimo, putem Interneta), ve\u0107\u00a0uvo\u0111enju novih poreza na odre\u0111ene aktivnosti koje ve\u0107 godinama plivaju u sivoj zoni, vade\u0107i se na svoj tehnolo\u0161ki evan\u0111elizam i modernost, koriste\u0107i \u010dinjenicu da zakoni i propisi ne mogu da idu ukorak s munjevitim promenama tehnologije.<\/strong><\/p>\n

Problemi<\/h2>\n

\u017divimo u vremenu u kome najve\u0107i hotelijer nema nijednu nekretninu u svom vlasni\u0161tvu (Air BnB), najve\u0107i taksi prevoznik nema nijedno vozilo (Uber), u kome je moderno nemati fizi\u010dke posede. Berza to voli. Me\u0111utim, neminovno je da se moraju koristiti neki resursi, i\u00a0time se tro\u0161kovi prebacuju na osobe koje su ni\u017ee u \u201elancu ishrane\u201c<\/strong>, koje se ugovorima vezuju i nude neku uslugu, \u010dime se velike kompanije osloba\u0111aju od milionskih tro\u0161kova i poreza, koji bi u regularnim okolnostima bili njihova obaveza.<\/p>\n

Tu dolazimo do\u00a0problema percepcije poreza i poreske obaveze<\/strong>. Ovde ne mogu pomo\u0107i pravni eksperti i stru\u010dnjaci, jer su oni zadu\u017eeni za tuma\u010denje zakona, a zakoni ne mogu da isprate moderne tehnologije i velike obrte koji se de\u0161avaju u poslovanju, te iz korena za samo godinu ili dve okre\u0107u navike koje smo gajili decenijama, ako ne i vekovima. Tako\u0111e, problem je u tome\u00a0da li posmatramo stvari s ta\u010dke gledi\u0161ta individue ili \u0161ire zajednice<\/strong>. Nije sporno da je dozvoljeno sve \u0161to zakonom nije zabranjeno, ali ako se tro\u0161ak i teret prenose na zajednicu, i ona ima pravo da ne\u0161to dozvoli ili zabrani.\u00a0Tehnolo\u0161ke kompanije insistiraju da ih posmatramo na poseban na\u010din<\/strong>, i \u017eele da se sve bazira na odnosu ugovara\u010da i izvr\u0161ioca posla, gde bi ugovara\u010d\/provajder bili oni, naj\u010de\u0161\u0107e putem mobilnih aplikacija, a izvr\u0161ioci bili obi\u010dni ljudi, \u010dime se svi tro\u0161kovi prebacuju na poslednju jedinku u \u201elancu ishrane\u201c, \u010dak i ukoliko ona toga nije svesna.\u00a0Problematika se komplikuje kada se u tu pri\u010du uklju\u010di zajednica sa svojim pravilima i regulacijama, jer tada nastaje trougao u kome se mora na\u0107i re\u0161enje koje odgovara svima.<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 jedan va\u017ean problem jeste \u2013 izbegavanje poreske obaveze. Velike kompanije danas su registrovane na razne poreske rajeve i sli\u010dne destinacije, izbegavaju\u0107i tako pla\u0107anje enormnih poreskih obaveza. Samo Apple ima \u201eparkirano\u201c vi\u0161e od 200 milijardi dolara na destinacijama koje se nalaze tamo gde poreza gotovo i da nema. Pre godinu i po Evropska unija nalo\u017eila je toj kompaniji da plati 14,5 milijardi dolara zato \u0161to je o\u0161tetila brojne evropske zemlje za iznos poreza koji bi morala da plati da ima svoje poslovnice u tim zemljama, umesto da sve vodi na Irsku. Verovatno biste se \u0161okirali kada biste saznali koliko se sve kompanija u papirima vodi na neke egzoti\u010dne, udaljene destinacije, iako va\u017ee za velike evropske ili doma\u0107e firme. Istovremeno, dr\u017eave se zadu\u017euju, prihodi od poreza sve su manji, a prohtevi ne samo politi\u010dara ve\u0107 i objektivni prohtevi \u0161ire zajednice sve ve\u0107i. \u0160ta je re\u0161enje?<\/p>\n

\n

Re\u0161enja<\/h2>\n

Volimo da prepi\u0161emo re\u0161enja iz belog sveta koja nam odgovaraju, jer ne \u017eelimo puno da mislimo. Takva praksa nas navodi da razmotrimo:\u00a0\u0161ta se trenutno de\u0161ava u tom svetu i kakva se re\u0161enja primenjuju?<\/strong>Ukoliko je suditi po trendovima u Zapadnoj Evropi, u budu\u0107nosti \u0107e biti uvedena odre\u0111ena forma digitalnog poreza koji \u0107e pla\u0107ati velike Internet kompanije.<\/p>\n

Vlada Velike Britanije objavila je\u00a0kontroverzan i neo\u010dekivan predlog za oporezivanje IT giganata dana\u0161njice.<\/strong>U opticaju je predlog da ta zemlja ubudu\u0107e napla\u0107uje porez u iznosu od dva odsto tehnolo\u0161kim kompanijama, kao \u0161to su Google, Amazon i Facebook. Oporezivali bi se prihodi koje tehnolo\u0161ki giganti ostvaruju na teritoriji same Velike Britanije. Konkretno,\u00a0porez bi va\u017eio za sisteme Internet pretrage, platforme dru\u0161tvenih mre\u017ea i online prodavnice<\/strong>. Kada se na to doda uslov da bi se odnosio na kompanije koje\u00a0prihoduju barem 500 miliona funti globalno na godi\u0161njem nivou<\/strong>, jasno je da se ovim porezom ciljaju upravo tehnolo\u0161ki giganti. Britanija \u0107e uvesti nov porez kako bi se \u201eunapredio sistem koji nije dr\u017eao korak s brzim promenama u digitalnim poslovnim modelima\u201c.<\/p>\n

\u201cEvidentno je da nije odr\u017eivo, niti ispravno, da digitalne platforme generi\u0161u ogromne prihode na teritoriji Velike Britanije, a da ne plate porez ovde\u201c<\/strong>, rekao je ministar finansija Philip Hammond u svom godi\u0161njem obra\u0107anju krajem 2018. Iako su torijevci poslednji koji bi trebalo da predla\u017eu ovakve mere, zbog svog konzervativnog opredeljenja, stvari su do\u0161le dotle da ni najtvr\u0111i zagovornici tzv. slobodnog tr\u017ei\u0161ta ne mogu da ignori\u0161u evidentan disparitet izme\u0111u poreskog optere\u0107enja na tehnolo\u0161ke gigante i na prakti\u010dno sve ostale firme u dana\u0161njoj eri digitalnog poslovanja. Porez je kreiran tako da najvi\u0161e pogodi tehnolo\u0161ke gigante, a ne startape i manje kompanije \u2013 ili je barem tako Hammond tvrdio u Parlamentu. Tako\u0111e, istakao je da Vlada smatra da tehnolo\u0161ki giganti imaju poslovne modele koji podrazumevaju zna\u010dajan udeo vrednosti na osnovu u\u010destvovanja njihovih korisnika, i da je to razlog vi\u0161e za ovakav potez.\u00a0Prema trenutnim planovima, porez od dva odsto trebalo bi da stupi na snagu od aprila 2020. godine, i o\u010dekuje se da po tom osnovu bude prikupljeno vi\u0161e od 400 miliona funti godi\u0161nje.<\/strong><\/p>\n

Google i Facebook na udaru<\/h2>\n

Austrija je jo\u0161 jedna zemlja koja je najavila da \u0107e uvesti novi porez velikim Internet kompanijama. Interesantno je primetiti da je re\u010d o jo\u0161 jednoj zemlji s konzervativnom vladom. Prema navodima austrijske Vlade,\u00a0na meti su Google i Facebook<\/strong>, po\u0161to nije pro\u0161ao plan uvo\u0111enja digitalnog poreza na nivou Evropske unije.\u00a0Od 2020. godine oporeziva\u0107e se prihodi kompanija od Internet ogla\u0161avanja i to po stopi od pet odsto.<\/strong>\u00a0Taj porez pla\u0107a\u0107e digitalne kompanije\u00a0s globalnim godi\u0161njim prihodima od najmanje 750 miliona evra, s tim da najmanje 25 miliona evra ostvaruju u Austriji.<\/strong><\/p>\n

\u201eO\u010dekujem da \u0107e nam se pridru\u017eiti mnoge zemlje \u010dlanice u oporezivanju Internet divova. To je korak prema ve\u0107em nivou pravednosti\u201c, rekao je 3. aprila austrijski kancelar Sebastian Kurz, na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavio zakon koji parlament tek treba da odobri.\u00a0Francusko\u2011nema\u010dki predlog za uvo\u0111enje evropskog digitalnog poreza propao je na sastanku evropskih ministara finansija u martu, budu\u0107i da su zemlje poput Irske, \u0160vedske i Danske uskratile svoju podr\u0161ku.<\/strong>\u00a0Plan je uklju\u010divao limit od 750 miliona evra prihoda, no predlo\u017eena poreska stopa bila je tri odsto. Kao dodatak porezu na Internet ogla\u0161avanje, austrijska Vlada planira da uvede i oporezivanje privatnog najma koji se nudi na platformama poput Airbnb\u2011a. Platforme \u0107e morati da poreskim vlastima daju podatke o transakcijama koje dogovore stanodavci, te \u0107e biti odgovorne ako oni ne pla\u0107aju porez.<\/p>\n

Francuski parlament usvojio je Zakon o oporezivanju tehnolo\u0161kih divova i pored kritika iz SAD. Tako \u0107e\u00a0Google, Apple, Amazon i Facebook u Francuskoj ubudu\u0107e morati da pla\u0107aju porez od tri odsto<\/strong>, kao i svi drugi \u010diji\u00a0globalni prihodi prema\u0161uju 750 miliona evra, a da vi\u0161e od 25 miliona evra predstavljaju prihodi generisani u Francuskoj<\/strong>. Oporeziva\u0107e se sve naknade koje Internet platforme napla\u0107uju za posredovanje u prodaji, kao i njihovi prihodi od ogla\u0161avanja i prodaje korisni\u010dkih podataka.<\/p>\n

Kompanije koje putem Interneta direktno prodaju svoje proizvode kupcima ne\u0107e biti u obavezi pla\u0107anja novog poreza. Predlog zakona usvojen je sa 55 glasova za i \u010detiri uzdr\u017eana. Prilikom predstavljanja zakona u Skup\u0161tini, ministar finansija Bruno Le Maire istakao je da Francuska prva uvodi takav porez, izraziv\u0161i uverenje da \u0107e njen primer uskoro slediti i mnoge druge zemlje.<\/p>\n

\u0160panija namerava da uvede isti porez tehnolo\u0161kim kompanijama<\/strong>. Evropska komisija procenila je u martu pro\u0161le godine da digitalne kompanije, kao \u0161to su Facebook, Amazon i Google, efektivno pla\u0107aju poreze po stopi od\u00a09,5 odsto.<\/strong>\u00a0Pore\u0111enja radi, industrijske i uslu\u017ene kompanije s tradicionalnim modelom poslovanja pla\u0107aju poreze po stopi od\u00a023,2 odsto<\/strong>. Va\u0161ington se protivi tom potezu, tvrde\u0107i da pogor\u0161ava polo\u017eaj multinacionalnih kompanija sa sedi\u0161tem u SAD.<\/p>\n

Digitalna bespu\u0107a\u00a0ili odgovorna budu\u0107nost?<\/h2>\n

U svetlu rastu\u0107e nejednakosti u svetu, do\u0161ao je trenutak da se dr\u017eave i dr\u017eavne zajednice posvete problemu digitalnog raskoraka.<\/strong>\u00a0Kako obezbediti fer tr\u017ei\u0161nu utakmicu, a ne ka\u017enjavati inovativnost? Kako obezbediti da se ne akumulira bogatstvo u rukama jednih, i to do faraonskih razmera, u trenutku kada \u010ditav svet polako ali sigurno ulazi u\u00a0energetsku krizu zbog smanjivanja dostupnosti fosilnih goriva<\/strong>, \u010diji se prekid proizvodnje u narednoj deceniji o\u010dekuje u vi\u0161e od 40 dr\u017eava? Mora\u0107emo da sa\u010dekamo jo\u0161 neko vreme, ali deluje da je put trasiran \u2013\u00a0digitalni porez u jednoj ili drugoj formi tu je da ostane<\/strong>, a ukoliko konzervativne evropske vlade zamene tradicionalno levi\u010darske vlade socijal\u2011demokratske i socijalisti\u010dke orijentacije, ti trendovi se mogu samo poja\u010dati. Nekada je matematika neumoljiva \u2013 ne mo\u017ee se malom broju doveka popu\u0161tati a stezati ve\u0107ina, jer ta ve\u0107ina je sve siroma\u0161nija i pre ili kasnije sistem puca.<\/p>\n

Izvor: PC press<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve je digitalno \u2013 u domen digitalnog prebacujemo kompletno poslovanje, svoje \u017eivote, zabavu, muziku, video, dru\u0161tvene aktivnosti digitalizujemo i prepu\u0161tamo ih elektronima koji neverovatnim brzinama kru\u017ee svetskim mre\u017eama.\u00a0Ima li, stoga, mesta \u010du\u0111enju kada se najavljuje uvo\u0111enje digitalnih poreza? Tema uvo\u0111enja poreza na razne \u201edigitalne aktivnosti\u201c veoma je polarizuju\u0107a. Generalno,\u00a0svi vole slobodu, samo \u0161to su njene […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":53489,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9,8],"tags":[],"class_list":["post-53488","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53488","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=53488"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53488\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/53489"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=53488"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=53488"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=53488"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}