Srbija i Bosna i Hercegovina nalaze se na vrhu liste zemalja u kojima su novoro\u0111en\u010dad adekvatne te\u017eine, navodi se u izve\u0161taju Svetske zdravstvene organizacije. \u0160ta to zna\u010di?<\/p>\n
Srbija je peta na listi, a Bosna i Hercegovina druga<\/p>\n
Marina ima \u010detiri meseca.<\/p>\n
Ro\u0111ena je 29. decembra, na vreme za do\u010dek novu, 2019. godine.<\/p>\n
\u201eTrudno\u0107a je bila kao i svaka druga, sve analize su uvek bile dobre”, ka\u017ee za BBC na srpskom njena majka Aleksandra.<\/p>\n
\u201eTrudila sam se da jedem zdravu hranu, dan nije mogao da mi pro\u0111e bez vo\u0111a, a i \u0161etnja je bila neizostavna. Dodu\u0161e, bilo je trenutaka kada sam malo unosila i suhomesnato, masno i brzu hranu – zato sam uzimala tablete koje se piju da bi krvna slika bila dobra”.<\/p>\n
Ipak, Marina je odlu\u010dila da na svet do\u0111e 30 dana ranije nego \u0161to je bilo planirano.<\/p>\n
Tada je imala samo dva kilograma.<\/p>\n
\u201eRazlog nije poznat, ali se sumnja na to da je velika koli\u010dina plodove vode pritiskala vodenjak i bebu, \u0161to se prethodno desilo i mojoj sestri”, navodi Aleksandra.<\/p>\n
Svetski vrh<\/p>\n
Svake godine se u svetu rodi vi\u0161e od 20 miliona beba sa \u201emalom poro\u0111ajnom te\u017einom”, \u0161to zna\u010di manje od 2,5 kilograma, navodi se u izve\u0161taju Svetske zdravstvene organizacije.<\/p>\n
To, naravno, mo\u017ee da dovede do brojnih zdravstvenih problema mali\u0161ana.<\/p>\n
Me\u0111utim, Srbija i Bosna i Hercegovina procentualno nemaju takvih problema, \u010dak i su me\u0111u najboljim zemljama sveta – Bosna je na drugom, a Srbija na petom mestu, pokazuju podaci.<\/p>\n
U Srbiji se tokom 2015. rodilo 93.800 dece, od \u010dega je \u201emalu poro\u0111ajnu te\u017einu” imalo 4.300, odnosno 4,5 procenata beba, a u BiH na 3,4 odsto. Za to vreme u Sjedinjenim Dr\u017eavama, koje su na 31. mestu, \u010dak osam odsto beba ima taj problem.<\/p>\n
Nedeljka Atlagi\u0107, pedijatar neonatolog, ka\u017ee za BBC na srpskom da je ti podaci ne iznena\u0111uju, a na to \u0161to se bogatije zemlje nalaze iza Srbije i Bosne ka\u017ee – nije sve u novcu.<\/p>\n
\u201eAko imate mnogo para to ne zna\u010di da se dosta kre\u0107ete i da jedete zdravu hranu. Zdravlje na usta ulazi… Mislim da se ljudi ovde hrane adekvatnije, uzimaju vi\u0161e belan\u010devina, vo\u0107a i povr\u0107a, a manje ugljenih hidrata i masti”.<\/p>\n
Ne\u0161to sli\u010dno isti\u010de isti\u010de i Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac,<\/p>\n
\u201eMislim da mi jo\u0161 uvek zdravije \u017eivimo i vi\u0161e se kre\u0107emo u odnosu na gra\u0111ane Amerike, gde neadekvatna ishrana i broj gojaznih sigurno dosta uti\u010du na sve”, navodi Mihnjak za BBC na srpskom.<\/p>\n
Zemlja<\/p>\n
Ukupno ro\u0111enih<\/p>\n
Mala poro\u0111ajna te\u017eina<\/p>\n
Procenat<\/p>\n
1) \u0160vedska<\/p>\n
118.500<\/p>\n
2.900<\/p>\n
2,4 odsto<\/p>\n
2) Bosna i Hercegovina<\/p>\n
35.500<\/p>\n
1.100<\/p>\n
3,4 odsto<\/p>\n
3) Finska<\/p>\n
59.200<\/p>\n
2.400<\/p>\n
4,1 odsto<\/p>\n
4) Estonija<\/p>\n
14.100<\/p>\n
600<\/p>\n
4,3 odsto<\/p>\n
5) Letonija<\/p>\n
20.200<\/p>\n
900<\/p>\n
4,5 odsto<\/p>\n
5) Norve\u0161ka<\/p>\n
61.600<\/p>\n
2.800<\/p>\n
4,5 odsto<\/p>\n
5) Litvanija<\/p>\n
31.200<\/p>\n
1.400<\/p>\n
4,5 odsto<\/p>\n
5) Srbija<\/p>\n
93.800<\/p>\n
4.300<\/p>\n
4,5 odsto<\/p>\n
6) Albanija<\/p>\n
34.800<\/p>\n
1.600<\/p>\n
4,6 odsto<\/p>\n
7) Turkmenistan<\/p>\n
144.400<\/p>\n
7.100<\/p>\n
4,9 odsto<\/p>\n
8) Kina<\/p>\n
17.121.600<\/p>\n
846.900<\/p>\n
5,0 odsto<\/p>\n
8) Moldavija<\/p>\n
42.700<\/p>\n
2.100<\/p>\n
5,0 odsto<\/p>\n
Izvor: Lancet<\/p>\n
Uzroci<\/p>\n
Izve\u0161taj SZO-a, objavljen u nau\u010dnom magazinu Lancet, ura\u0111en je na osnovu podataka o 281 miliona poro\u0111aja, iz 148 zemalja, tokom 2015. godine.<\/p>\n
Situacija je najgora u podsaharskoj Africi i ju\u017enoj Aziji, a najbolja u Skandinaviji.<\/p>\n
Na primer, u Banglade\u0161u se godi\u0161nje rodi i do 28 odsto \u201eneuhranjene dece”, dok je u \u0160vedskoj taj broj tek oko 2,4 odsto.<\/p>\n
Atlagi\u0107 ka\u017ee da mnogo faktora uti\u010de na to da li \u0107e majka na svet doneti dete adekvatne te\u017eine.<\/p>\n
\u201eOd dru\u0161tvenog i ekonomskog statusa porodice, zdravstvenog stanja majke pre za\u010de\u0107a, njenog psihi\u010dkog stanja tokom trudno\u0107e, godina, da li radi no\u0107u ili te\u0161ke fizi\u010dke poslove, preko toga da li pu\u0161i, pije alkohol, mnogo kafe ili \u010daja i neadekvatno se hrani, do toga da li se dovoljno kre\u0107e, spava, odmara se i mnogo koristi mobilni telefon”, navodi Atlagi\u0107.<\/p>\n
Mihnjak tom spisku dodaje i pitanja da li je beba ro\u0111ena pre vremena, \u0161ta je bio uzrok takvog poro\u0111aja, da li je bilo infekcije tokom trudno\u0107e, blizana\u010dke trudno\u0107e…<\/p>\n
Dakle, uzroka je dosta, pa se oni i razliku od zemlje od zemlje ili po delu sveta – problem ju\u017ene Azije je slaba uhranjenost trudnica, \u0161to mo\u017ee da uti\u010de na rast fetusa, a u podsaharskoj Africi trudno\u0107a kod tinejd\u017eerki i infekcije, navodi se u istra\u017eivanju.<\/p>\n
Kao jedan od problema Sjedinjenih Dr\u017eava navodi se i veliki broj poro\u0111aja carskim rezom.<\/p>\n
Genetika i brda<\/p>\n
Mihnjak ka\u017ee da je va\u017ena i zaga\u0111enost \u017eivotne sredine.<\/p>\n
\u201eKod \u0160ve\u0111ana je procenat dosta manji zbog dobrog zdravstvenog sistema i stila \u017eivota. Sve ostale zemlje kre\u0107u se negde u proseku oko \u010detiri procenta.<\/p>\n
<\/p>\n
\u201eA poznato je da brdovito podru\u010dje Bosne ima pozitivan uticaj na genetiku nacije, neguju\u0107i aktivan na\u010din \u017eivota, \u0161to se mo\u017ee re\u0107i i za Srbiju”.<\/p>\n
U SAD se godi\u0161nje rodi oko 320.100 beba \u010dija te\u017eina nije adekvatna<\/p>\n
Kada je re\u010d o genetici, Mihnjak tvrdi da ona uti\u010de na \u201epredispoziciju za ra\u0111anje”.<\/p>\n
\u201eNa primer, Bosanke, Srpkinje, Estonke i Litvanke se i po konstituciji tela svrstavaju u \u017eene sa visokom predispozicijom za ra\u0111anje zdravog potomstva.<\/p>\n
\u201eMe\u0111utim, to \u0161to se ra\u0111amo zdravi nikako ne zna\u010di da zdravi i ostajemo, na \u010demu bismo morali mnogo vi\u0161e da radimo, jer kad su u pitanju drugi aspekti zdravlja stanovni\u0161tva nismo ba\u0161 ni blizu tako dobrih statisti\u010dkih rezultata”, zaklju\u010duje Mihnjak.<\/p>\n
Karfiol<\/p>\n
Marina se za to vreme odli\u010dno razvija i sa zadovoljstvom roditelje \u010dini budnim dan i no\u0107.<\/p>\n
Njena mama ka\u017ee da na kila\u017eu novoro\u0111en\u010dadi prvenstveno uti\u010du ishrana majke, zdrav \u017eivot, genetika i anatomija.<\/p>\n
\u201eTrudnice treba da jedu \u0161to raznovrsniju hranu – sve i usmereno, jer time podsti\u010du ja\u010danje ne samo svog organizma, ve\u0107 i bebinog”.<\/p>\n
Ipak, kako ka\u017ee, mnogi se u Srbiji i dalje vode isklju\u010divo \u201ekajmak i slanina” ishranom.<\/p>\n
\u201eNisam neko ko je bio sklon zdravoj ishrani… Biv\u0161i sam pu\u0161a\u010d, ljubiteljka brze hrane, a ponekad i alkohola. Me\u0111utim, trudno\u0107a me je potpuno promenila.<\/p>\n
\u201eCigarete sam ostavila, a ishranu skroz promenila. Dakle, brokoli, karfiol, mahunarke, riba… Jela sam sve ono \u0161to sam mislila da nikada ne\u0107u jesti”.<\/p>\n
Aleksandra isti\u010de i da je vrlo bitna i spremnost majki da devet meseci rade samo ono \u0161to je dobro za bebu.<\/p>\n
\u201e\u010cinjenica je i da zrave namirnice papreno ko\u0161taju, ali u takvim situacijama finansijska sredstva nisu presudna”.<\/p>\n
BBC vesti na srpskom\/beba BBC<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srbija i Bosna i Hercegovina nalaze se na vrhu liste zemalja u kojima su novoro\u0111en\u010dad adekvatne te\u017eine, navodi se u izve\u0161taju Svetske zdravstvene organizacije. \u0160ta to zna\u010di? Srbija je peta na listi, a Bosna i Hercegovina druga Marina ima \u010detiri meseca. Ro\u0111ena je 29. decembra, na vreme za do\u010dek novu, 2019. godine. \u201eTrudno\u0107a je bila […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":54160,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-54159","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54159","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=54159"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54159\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/54160"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=54159"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=54159"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=54159"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}