{"id":54359,"date":"2019-05-19T11:20:41","date_gmt":"2019-05-19T09:20:41","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=54359"},"modified":"2019-05-19T11:20:41","modified_gmt":"2019-05-19T09:20:41","slug":"bez-muke-nem-nauke-ni-fakultetske-diplome-za-tri-semestra-ali","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=54359","title":{"rendered":"Bez muke nem nauke ni fakultetske diplome za tri semestra, ali…"},"content":{"rendered":"

Ne\u0107e se za tri meseca, ili tri semestra kratkog studijskog programa dobijati akademska diploma, niti \u0107e ti studijski programi biti zamena za fakultet i pre\u010dica do fakultetske diplome. Ali ho\u0107e li oni utabati put ka degradaciji na\u0161eg visokog obrazovanja?<\/strong><\/p>\n

Kratki studijski programi koji \u0107e biti organizovani na fakultetima, mo\u017eda ve\u0107 i od naredne \u0161kolske godine, prema re\u010dima sagovornika Sputnjika koji su \u010dlanovi Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, predstavljaju zahtev vremena i tr\u017ei\u0161ta rada kome su potrebni odre\u0111eni kadrovi, a nezaposlenima posao.<\/strong><\/p>\n

Kao kandidat za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, po uzoru na nju smo ve\u0107 i u Zakonu o visokom obrazovanju donetom 2017, a dopunjenom pro\u0161le godine, prvi put u na\u0161oj zemlji predvideli mogu\u0107nost uvo\u0111enja takozvanih kratkih studijskih programa. Pre mesec i po dana Nacionalni savet za visoko obrazovanje je razradio to zakonsko re\u0161enje tako \u0161to je doneo pravilnik o na\u010dinu organizovanja, sprovo\u0111enja i o svim drugim elementima od zna\u010daja za realizaciju i uvo\u0111enje tih programa koji \u0107e biti organizovani na visoko\u0161kolskim institucijama.<\/p>\n

\u010clan tog Nacionalnog saveta, profesor Beogradske bankarske akademije \u2014 Fakulteta za bankarstvo, osiguranje i finansije, dr Hasan Hani\u0107, ka\u017ee za Sputnjik da \u0107e ti kursevi trajati od tri meseca do godinu i po dana, odnosno tri semestra. Nakon uspe\u0161nog zavr\u0161etka polaznici \u0107e dobiti nacionalni sertifikat koji se uvodi u zvani\u010dni registar evidencije Ministarstva prosvete a fakulteti su, kako ka\u017ee, du\u017eni da vode evidenciju o svakom izdatom sertifikatu.<\/p>\n

Nastava bi se izvodila odvojeno od predmeta iz osnovnog programa studija i ne bi remetila osnovnu nastavu na fakultetu, napominje Hani\u0107, isti\u010du\u0107i da polaznici mogu da budu oni koji su zavr\u0161ili srednju \u0161kolu, ali i studenti i oni koji su zavr\u0161ili fakultet, bilo da su zaposleni ili ne.<\/p>\n

\u201eUslov da se realizuje taj kratki studijski program je da postoji partner, neka kompanija, korporacija, institucija, koja daje pozitivno mi\u0161ljenje o tom programu i spremna je da svoje zaposlene po\u0161alje na taj program, ili da zaposli neke od onih koji zavr\u0161avaju taj program, dokazuju\u0107i da za tim postoje potrebe na tr\u017ei\u0161tu. To je drugi bitan uslov umesto akreditacije, to je svojevrsna akreditacija, ali od strane privrede\u201c, obja\u0161njava Hani\u0107.<\/p>\n

Ideja je, kako ka\u017ee, da se obrazovni sistem, uklju\u010duju\u0107i i ovu formu, u \u0161to ve\u0107oj meri prilagodi aktuelnim potrebama tr\u017ei\u0161ta rada, jer se postoje\u0107i obrazovni sistemi sporo menjaju, za razliku od strukture rada, pa tr\u017ei\u0161te sa zaka\u0161njenjem daje signale kojih profila ima manje, a koji su oni koji \u010dekaju na posao. Ovo bi, isti\u010de on, trebalo da ubrza zapo\u0161ljavanje, odnosno da osposobi u\u010denike srednjih \u0161kola koji tra\u017ee posao da se \u0161to br\u017ee osposobe za svet rada.<\/p>\n

\u201ePredvi\u0111eno je da se pored teorijske nastave realizuje od 10 do 30 odsto prakti\u010dne nastave u datoj kompaniji ili vi\u0161e kompanija. Ovaj program mogu da realizuju i dve visoko\u0161kolske ustanove, a mogu se realizovati i u saradnji sa inostranim visoko\u0161kolskim ustanovama koje moraju biti akreditovane u u\u017eoj oblasti iz koje se izvodi kratki studijski program\u201c, navodi sagovornik Sputnjika.<\/p>\n

Na pitanje o finansiranju tih kratkih studijskih programa, Hani\u0107 ka\u017ee da za to nije potrebno opredeliti posebna, dodatna sredstva, jer \u0107e ih finansirati ili polaznici ili odgovaraju\u0107a kompanija u celini ili delimi\u010dno. Kalkulacija o ceni \u0161kolarine jo\u0161 nema, jer \u0107e to zavisiti od fakulteta do fakulteta, na kojima je ionako razli\u010dita \u0161kolarina. Gruba ra\u010dunica ipak postoji.<\/p>\n

\u201eNeka analogija mo\u017ee da se uspostavi sa redovnim \u0161kolarinama. Po\u0161to \u0107e broj polaznika koji se ograni\u010dava po pojedinim kursevima po pravilu biti manji, jer moraju da steknu i znanje i ve\u0161tinu u tom neposrednom interaktivnom radu, ako kurs traje godinu dana i ako je \u0161kolarina na nekom fakultetu, primera radi, 1.500 evra, ovde mo\u017ee da se o\u010dekuje da \u0107e ko\u0161tati 3.000 evra\u201c, ka\u017ee Hani\u0107.<\/p>\n

Da je re\u010d o novinama koje su i dalje nepoznanica i za univerzitetske profesore koji o tome nisu obave\u0161teni iako \u0107e, nesumnjivo, neki biti i predava\u010di, ukazuju primeri dr Dejana \u0160o\u0161ki\u0107a i dr Ljubodraga Savi\u0107a, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu. A upravo je oblast finansija, uz Informacione tehnologije, ozna\u010dena kao ona koja bi najpre mogla da dobije svoje kratke studijske programe, s obzirom na tr\u017ei\u0161ne potrebe.<\/p>\n

Na pitanje da li to na neki na\u010din mo\u017ee da dovede do degradiranja na\u0161eg visokog obrazovanja, \u0160o\u0161ki\u0107 za Sputnjik ka\u017ee da o tim programima nije ni\u0161ta \u010duo pa i ne mo\u017ee to da komentari\u0161e, ali dodaje:<\/p>\n

\u201eNa\u0161e visoko obrazovanje je ve\u0107 degradirano time \u0161to imamo univerzitete koji olako daju diplome, i ne samo diplome osnovnih studija, nego master diplome. Doktorske disertacije se brane masovno bez kriterijuma, tako da je kod nas ozbiljna kriza visokog obrazovanja. Ja bih rekao da postoji i kriza na ni\u017eim nivoima, ali je ova posebno izra\u017eena i opasna\u201c.<\/p>\n

Savi\u0107 nema dilemu da \u0107emo ovim potezom posti\u0107i autogol.<\/p>\n

\u201eMi spremamo ljude koji \u0107e biti uskospecijalizovani u meri u kojoj to treba nekom preduze\u0107u. A onda se postavlja pitanje \u0161ta \u0107emo sa onim ostalim, gde \u0107e se oni zapo\u0161ljavati, da li mi u stvari na\u0161 obrazovni sistem dovodimo do besmisla\u201c, pita ovaj profesor.<\/p>\n

On ukazuje na vi\u0161e problema koje bi ovaj novi sistem mogao da prouzrokuje. Za\u0161to \u0107e neko da primi na posao nekog ko je zavr\u0161io fakultet ili ima diplomu mastera, ako mo\u017ee nekoga ko je zavr\u0161io kurs od nekoliko meseci i manje ga ko\u0161ta. Da li to mo\u017ee da garantuje Srbiji da \u0107e se u nekom periodu priklju\u010diti zemljama sa ozbiljnim industrijskim razvojem i stvoriti osnovu za ozbiljan tehnolo\u0161ki razvoj, dalje pita on i konstatuje da \u0107emo dovesti na\u0161e ljude dotle da ne\u0107e mo\u0107i ne samo da kreiraju na\u0161e tehnologije nego ne\u0107e mo\u0107i da shvate ili primene nove tehnologije, \u010dak i da im ih neko pokloni.<\/p>\n

\u201eA da ne govorim o tome da to mo\u017ee dovesti do \u010ditavog niza zloupotreba. Krenu\u0107e tako, a onda \u0107e se ceo sistem visokog \u0161kolstva prilagoditi tome. Jo\u0161 kada uklju\u010dite privatne fakultete. To onda postaje na\u010din obrazovanja, pa \u0107e neki roditelji, neki \u0111aci, neki studenti izabrati to kao sistem obrazovanja, ra\u010dunaju\u0107i da mogu da na\u0111u posao. I onda imate neku diplomu i to izjedna\u010dite po zakonu kao deo nekog fakultetskog obrazovanja. Ja to do\u017eivljavam kao ne\u0161to \u0161to vu\u010de zemlju nazad\u201c, nema dilemu Savi\u0107.<\/p>\n

Time, kako upozorava, zatvaramo mogu\u0107nost zapo\u0161ljavanja obrazovanih ljudi. \u0160to bi neko pla\u0107ao visokoobrazovane ljude kada mu trebaju samo neki uskospecijalizovani? A i kada \u010dovek stekne neku internu diplomu, kakve su njegove manevarske mogu\u0107nosti u smislu seljenja na neko drugo radno esto? On je osu\u0111en da radi u toj po pravilu stranoj kompaniji kojoj je ba\u0161 takav potreban, upozorava on.<\/p>\n

 <\/p>\n

Srbija se, smatra on, ipak pretvara u zemlju jeftine radne snage, ne mnogo kvalifikovane, za proizvodnju najjednostavnijih proizvoda, za upotrebu najjednostavnijih tehnologija.<\/p>\n

\u201eNiko me, zaista, ne mo\u017ee ubediti u to da se za tri meseca mo\u017ee ste\u0107i neko ozbiljno fakultetsko znanje koje se mo\u017ee upotrebiti u nekim ozbiljnim procesima u proizvodnji. To samo zna\u010di da \u0107e ljudi biti osposobljeni u onim najgrubljim crtama, tek toliko da imaju neka zvanja koja su potrebna nekom konkretnom preduze\u0107u. Kada to preduze\u0107e ode iz Srbije, taj sertifikat, to znanje ne treba nikome\u201c, mi\u0161ljenja je sagovornik Sputnjika.<\/p>\n

Profesor Elektrotehni\u010dkog fakulteta u Beogradu i nekada\u0161nji rektor Univerziteta u Beogradu, dr Branko Kova\u010devi\u0107 je pak izri\u010dit u tome da kratki studijski programi ni na koji na\u010din ne\u0107e uticati na na\u0161 sistem visokog obrazovanja, niti mogu biti zamena za vi\u0161egodi\u0161nje osnovne studije na fakultetima, ve\u0107 da predstavljaju vrstu subspecijalizacije za koju \u0107e se dobijati sertifikat.<\/p>\n

Nije to akademska diploma, nije to diploma univerziteta, ve\u0107 samo sertifikat da ste osposobljeni da obavljate neku stru\u010dnu delatnost, podvla\u010di Kova\u010devi\u0107, koji je, tako\u0111e, \u010dlan Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. On u prilog tome obja\u0161njava \u0161ta su kratki studijski programi.<\/p>\n

\u201eOni su na neki na\u010din vezani za struku, profesiju za koju se daju sertifikati koji \u0107e biti prepoznati na tr\u017ei\u0161tu rada. Kada ih ljudi zavr\u0161e da mogu negde da na\u0111u posao, to je smisao. Ne akredituju se kao akademske strukovne studije koje traju tri-\u010detiri godine, ve\u0107 obi\u010dno traju jedan ili dva semestra i zavr\u0161avaju se sertifikatom da je neko osposobljen za odre\u0111enu profesionalnu delatnost\u201c, ukazuje profesor na ETF-u koji \u0161koluje upravo IT stru\u010dnjake, jedne od najtra\u017eenijih na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n

Na pitanje da li su ti kratki studijski programi ura\u0111eni po nekom modelu, sagovornik Sputnjika odgovara:<\/p>\n

\u201eJesu. Po modelu EU. \u2019\u0160ort turn\u2018 ga zovu. Uvedeni su, kao i studiranje uz rad, da ljudi koji rade imaju pravo da se usavr\u0161avaju i idu na bolja radna mesta. To je standard Evropske unije. Tamo to ve\u0107 postoji godinama, otprilike od 2010\u201c, napominje nekada\u0161nji rektor beogradskog Univerziteta.<\/p>\n

Oni u Evropskoj uniji imaju tr\u017ei\u0161te rada koje ima svoje potrebe i ovaj model je, ka\u017ee Kova\u010devi\u0107, dao rezultat.<\/p>\n

Savi\u0107 ne spori da je to sve po uzoru na EU, gde je dalo dobre rezultate, ali i dodaje da se zaboravlja da EU ima druga\u010diju industriju, pa i onu sofisticiranu, a da je problem \u0161to \u0107e ovo nas pretvoriti u zemlju jeftine, a samo po diplomi visokoobrazovane radne snage, usko specijalizovane u meri u kojoj to treba nekom preduze\u0107u.<\/p>\n

\u201eDo\u0161li smo u situaciju koju nam name\u0107u stranci. Donose nam zakone, propise, sad su po\u010deli da nam ure\u0111uju sistem obrazovanja. Prosto \u0107emo \u017eiveti po diktatu stranaca koji \u0107e nam obja\u0161njavati da je to za na\u0161e dobro\u201c, kriti\u010dan je Savi\u0107.<\/p>\n

Mira Kankara\u0161 Trklja<\/p>\n

SPUTNIK<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne\u0107e se za tri meseca, ili tri semestra kratkog studijskog programa dobijati akademska diploma, niti \u0107e ti studijski programi biti zamena za fakultet i pre\u010dica do fakultetske diplome. Ali ho\u0107e li oni utabati put ka degradaciji na\u0161eg visokog obrazovanja? Kratki studijski programi koji \u0107e biti organizovani na fakultetima, mo\u017eda ve\u0107 i od naredne \u0161kolske godine, […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":54360,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-54359","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54359","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=54359"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54359\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/54360"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=54359"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=54359"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=54359"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}