{"id":54979,"date":"2019-05-28T09:59:04","date_gmt":"2019-05-28T07:59:04","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=54979"},"modified":"2019-05-28T09:59:04","modified_gmt":"2019-05-28T07:59:04","slug":"zestoke-solarne-oluje-koje-prete-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=54979","title":{"rendered":"\u017destoke solarne oluje koje prete Zemlji"},"content":{"rendered":"

Zbog na\u0161e zavisnosti od tehnologije sna\u017ena oluja na suncu mogla bi da ima ozbiljne posledice.\u017destoka oluja na Suncu mogla bi na Zemlji da o\u0161teti sisteme za komunikaciju i uzrokuje ogromnu ekonomsku \u0161tetu, upozoravaju nau\u010dnici. Za\u0161to solarne oluje predstavljaju toliku pretnju?Godine 1972. desetine morskih mina neobja\u0161njivo su eksplodirale nedaleko od vijetnamske obale.<\/strong><\/p>\n

Nedavno je potvr\u0111eno da su uzrok eksplozije bile solarne oluje koje mogu zna\u010dajno da poremete Zemljino magnetno polje.<\/p>\n

Danas bi takva oluja imala jo\u0161 ozbiljnije posledice – ometala bi tehnologiju na koju se oslanjamo, od satelita do mre\u017ee dalekovoda. Procenjuje se da bi \u0161teta samo po britansku ekonomiju bila 16 milijardi funti.<\/p>\n

Postoje razlozi za to \u0161to doga\u0111aji koji se odigravaju milijardama kilometara od Zemlje uti\u010du na nas.<\/p>\n

\u0160ta uzrokuje ekstremne solarne oluje?<\/p>\n

Sunce je zvezda, klju\u010dala masa naelektrisanog vodonika. Kako se ta te\u010dnost kre\u0107e, stvara energiju unutar slo\u017eenog magnetnog polja.<\/p>\n

Ta magnetna energija osloba\u0111a se kroz intenzivne bljeske svetlosti poznate kao solarne baklje i kroz sna\u017ene erupcije magnetnih polja poznate kao koronalne eksplozije ili solarne oluje.<\/p>\n

Dok baklje mogu da ometaju radio komunikaciju na Zemlji, solarne oluje predstavljaju najve\u0107u opasnost.<\/p>\n

Ove oluje energetski su jednake kompletnom svetskom nuklearnom arsenalu uve\u0107anom 100.000 puta, ali se \u0161ire nepreglednim svemirom.<\/p>\n

Polarna svetlost iznad Finske<\/p>\n

Sunce se okre\u0107e poput ogromnog zarotiranog vatrometa, oda\u0161ilju\u0107i erupcije u svemir u svim pravcima.<\/p>\n

Ako se neka od njih zaputi ka na\u0161oj planeti sa magnetnim poljem suprotnim od magnetnog polja Zemlje – polja se me\u0161aju. Kada solarna oluja pro\u0111e, deo Zemljinog magnetnog polja ostane iskrivljen u vidu duga\u010dkog repa.<\/p>\n

To iskrivljeno magnetno polje vra\u0107a se na mesto povla\u010de\u0107i ubrzano naelektrisane \u010destice ka Zemlji. One udaraju u vi\u0161e slojeve atmosfere, zagrevaju se i proizvode svetlosni spektakl poznat kao severna i ju\u017ena polarna svetlost.<\/p>\n

Iskrivljeno zemljino magnetno polje ima, me\u0111utim, i druge, zna\u010dajnije posledice.<\/p>\n

Smatra se da je ono okinulo morske mine davne 1972. godine. Mine su konstruisane tako da detektuju male varijacije u magnetnom polju koje proizvode metalne palube brodova dok im prilaze. Ali in\u017eenjeri koji su ih osmislili nisu predvideli da \u0107e solarna aktivnost imati isti takav efekat.<\/p>\n

Kada \u0107e se ponovo desiti ekstremna oluja?<\/p>\n

Nau\u010dnici poku\u0161avaju da ustanove \u0161ta pokre\u0107e te ogromne erupcije, kao i da otkriju kako da ih prate kroz me\u0111uplanetarni prostor.<\/p>\n

Podaci o zemljinom magnetnom polju koji se prikupljaju od sredine devetnaestog veka, pokazuju da se ekstremne oluje u svemiru doga\u0111aju otprilike jednom u stotinu godina, iako se manje oluje odigravaju \u010de\u0161\u0107e.<\/p>\n

Godine 1859. zbog doga\u0111aja Karington – najekstremnije dosad zabele\u017eene solarne oluje – telegrafski sistem je varni\u010dio, dok se severna polarna svetlost videla ju\u017eno \u010dak do Bahama.<\/p>\n

Slede\u0107i put kad se to desi, posledice mogu biti mnogo ozbiljnije.<\/p>\n

Sve vi\u0161e zavisimo od tehnologije – sateliti su klju\u010dni za globalnu komunikaciju i navigaciju, avioni povezuju kontinente, a rasprostranjene mre\u017ee dalekovoda presecaju ceo svet.<\/p>\n

Posledice ekstremnih solarnih doga\u0111aja mogle bi \u017eestoko da uti\u010du na sve to.<\/p>\n

Energetske \u010destice mogle bi da spr\u017ee minijaturne elektronske delove na svemirskim letelicama i avionima, dok bi na tlu mre\u017ee dalekovoda preplavile suvi\u0161ne elektri\u010dne struje.<\/p>\n

Predupre\u0111ivanje<\/p>\n

Ve\u0107 je dovoljno satelita i dalekovoda stradalo zbog solarnih oluja da postane jasno da se Sunce mora pomnije pratiti ne bi li se predvidelo kada \u0107e solarne oluje uticati na Zemlju.<\/p>\n

Meteorolozi \u0161irom sveta rade na tome, od Meteorolo\u0161ke slu\u017ebe u Velikoj Britaniji do Meteorolo\u0161kog zavoda Australije i Centra za predvi\u0111anje vremena u Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

Kada je sve kako treba, u stanju su da primete da oluja ide ka Zemlji \u0161est sati pre nego \u0161to stigne do na\u0161e planete. To nam ostavlja relativno malo vremena da se pripremimo, ali prognoze bi britanskoj ekonomiji sa\u010duvale izme\u0111u 16 i 3 milijarde funti.<\/p>\n

Vremenske prilike u svemiru sada su uvr\u0161tene u Britanski nacionalni registar rizika, pored nama poznatijih rizika kao \u0161to su pandemija gripa i katastrofalne poplave. Nivo rizika je jednak riziku od ekstremnih vrelih talasa ili izbijanja nove infektivne bolesti.<\/p>\n

Dr\u017eavne agencije sada proveravaju da li elektrane, svemirske agencije i avio-agencije imaju spremne planove za ubla\u017eavanje udara ekstremnih solarnih oluja.<\/p>\n

Na primer, od klju\u010dnog je zna\u010daja da se obezbedi dovoljno elektri\u010dne energije za \u010duvanje namirnica i lekova, kao i dovoljne koli\u010dine vode i goriva.<\/p>\n

U slu\u010daju gubljenja veze sa satelitima, sistemi kao \u0161to su satelitska navigacija i satelitska televizija prestali bi da rade.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci koji rade na izradi svemirskih letelica prou\u010davaju solarne oluje sa ciljem da letelice u\u010dine otpornim, ugrade sigurnosne sisteme i za\u0161tite osetljivu elektronsku opremu.<\/p>\n

Precizne prognoze vremena u svemiru omogu\u0107ile bi osoblju da dodatno za\u0161titi opremu tako \u0161to bi ih blagovremeno obave\u0161tavale o olujama.<\/p>\n

Veliki broj aviona prele\u0107e severni pol na putu izme\u0111u Evrope i Severne Amerike. Tokom solarnih oluja, piloti menjaju trase aviona kako bi se sklonili od polarnog neba, gde najve\u0107i broj energetskih \u010destica prodire u zemljinu atmosferu.<\/p>\n

To \u010dine kako bi smanjili izlo\u017eenost uve\u0107anim dozama radijacije i obezbedili pouzdanu radio komunikaciju.<\/p>\n

Nau\u010dili smo mnogo o vremenskim prilikama u svemiru od doga\u0111aja iz 1972, ali kako moderne tehnologije napreduju, tako moramo osigurati da budu u stanju da pretrpe ono najgore \u010dime Sunce mo\u017ee da nas zaspe.<\/p>\n

O ovom \u010dlanku<\/p>\n

Ovaj analiti\u010dki tekst BBC je naru\u010dio od stru\u010dnjaka koji radi za spolja\u0161nju organizaciju.<\/p>\n

Kris Skot je profesor svemirske i atmosferske fizike na Univerzitetu u Redingu. Pratite ga na Tviteru na @ProfChrisScott.<\/p>\n

BBC News |\u00a0 Kris Skot – profesor Univerzit<\/p>\n

Tekst je uredila Elenor Lori<\/p>\n

Polarna svetlost iznad Finske Getty Images<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zbog na\u0161e zavisnosti od tehnologije sna\u017ena oluja na suncu mogla bi da ima ozbiljne posledice.\u017destoka oluja na Suncu mogla bi na Zemlji da o\u0161teti sisteme za komunikaciju i uzrokuje ogromnu ekonomsku \u0161tetu, upozoravaju nau\u010dnici. Za\u0161to solarne oluje predstavljaju toliku pretnju?Godine 1972. desetine morskih mina neobja\u0161njivo su eksplodirale nedaleko od vijetnamske obale. Nedavno je potvr\u0111eno da […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":54980,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-54979","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=54979"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54979\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/54980"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=54979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=54979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=54979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}