{"id":55204,"date":"2019-05-31T12:15:49","date_gmt":"2019-05-31T10:15:49","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=55204"},"modified":"2019-05-31T12:15:49","modified_gmt":"2019-05-31T10:15:49","slug":"svetski-dan-bez-duvanskog-dima-kako-je-pusenje-od-zdrave-navike-postalo-tihi-ubica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=55204","title":{"rendered":"Svetski dan bez duvanskog dima: Kako je pu\u0161enje od \u201ezdrave navike\u201c postalo \u201etihi ubica\u201c"},"content":{"rendered":"

Svake godine \u0161est miliona ljudi umre\u0107e od direktnih posledica upotrebe duvana. Skoro 900.000 nepu\u0161a\u010da umre\u0107e zbog izlo\u017eenosti duvanskom dimu.<\/strong><\/p>\n

Vekovima je pu\u0161enje izazivalo velike kontroverze. Dok 31. maja obele\u017eavamo Svetski dan bez duvanskog dima, ova serija fotografija prati kako je javnost od stimulansa koji spasava \u017eivot po\u010dela gotovo jednoglasno da osu\u0111uje duvan kao \u201esmrtonosnu biljku<\/strong><\/p>\n

Duvan ubija i do polovine ukupnih korisnika, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO).<\/p>\n

Svake godine \u0161est miliona ljudi umre\u0107e od direktnih posledica upotrebe duvana, dok \u0107e skoro 900.000 nepu\u0161a\u010da umreti zbog izlo\u017eenosti duvanskom dimu.<\/p>\n

Ipak, vekovima se pu\u0161enje smatralo zdravom navikom, a duvanska biljka, Nikotijana, u 16. veku je nazivana \u201esvetim biljem” i \u201eBo\u017ejim lekom”.<\/p>\n

U skladu sa \u0161iroko rasprostranjenim verovanjem, holandski istra\u017eiva\u010d D\u017eajls Everard smatrao je da \u0107e blagotvorno dejstvo Nikotijane dovesti do smanjenja potrebe za lekarima.<\/p>\n

\u201eSam dim smatra se jakim protivotrovom za zarazne bolesti”, napisao je on 1587. u knjizi Panacea; iliti univerzalni lek, otkri\u0107e predivnih svojstava pu\u0161enja duvana u luli.<\/p>\n

Najve\u0107i broj vrsta duvana poti\u010de iz Severne i Ju\u017ene Amerike<\/p>\n

Prvi Evropljanin koji je primetio da se duvan koristi u medicinske svrhe bio je moreplovac iz \u0110enove Kristofer Kolumbo, napisala je profesorka En \u010carlton u \u010dlanku objavljenom u \u010casopisu Kraljevskog medicinskog dru\u0161tva.<\/p>\n

Kolumbo je 1492. godine primetio da duvan u lulama pi\u0161e na ostrvima koje danas znamo kao Kubu, Haiti i Bahame. Ponekad se li\u0161\u0107e spaljivalo bakljama kako bi se dezinfikovale prostorije, a ljudi za\u0161titili od bolesti i malaksalosti.<\/p>\n

Duvan, verovatno me\u0161an sa kre\u010dom ili kredom, koristio se i kao pasta za zube u dana\u0161njoj Venecueli – \u0161to je praksa koja i dan-danas \u017eivi u Indiji.<\/p>\n

Portugalski istra\u017eiva\u010d Pedro Alvare\u0161 Kabral, koji je u Brazil stigao 1500. godine, pisao je da se betum – kako se neki nazivali ovu biljku – koristi za le\u010denje gnojnih \u010direva i hroni\u010dnih polipa.<\/p>\n

A u Novoj \u0160paniji (dana\u0161nji Meksiko), \u0161panski fratar i franjeva\u010dki misionar Bernardo De Sahagun od lokalnih lekara saznao je da se bolesti koje zahvataju \u017elezde u vratu mogu izle\u010diti tako \u0161to bi se na hirur\u0161ki rez nanela vrela smesa napravljena od listova duvana samlevenih sa solju.<\/p>\n

Narednih vekova, prema kolekciji Velkam, muzeju i biblioteci zdravlja, lula ili cigareta postali su neophodno pomagalo doktora, hirurga ili studenata medicine, naro\u010dito u sali za seciranje.<\/p>\n

Anatomi su savetovani da slobodno pu\u0161e kako bi prikrili miris le\u0161a i za\u0161titili se od potencijalnih bolesti koje mogu da poteknu sa be\u017eivotnog tela.<\/p>\n

Ali \u010dak i me\u0111u ranim entuzijastima bilo je onih koji su dovodili u pitanje efikasnost duvana kao leka.<\/p>\n

Engleski lekar D\u017eon Kota, autor knjiga o medicini i magiji, zapitao se 1612. godine da li bi moglo da se ispostavi da je ova biljka koja se tada smatrala panaceom, zapravo \u201e\u010dudovi\u0161ni uzro\u010dnik mnogih bolesti”.<\/p>\n

Uprkos zabrinutosti, duvan je i dalje bio veoma tra\u017eena roba, a apotekari su pazili da ga uvek imaju u zalihama.<\/p>\n

Jedna od njegovih neobi\u010dnijih upotreba bila je ona uz pribor za klistir – duvanski dim duvao se u rektum \u017ertava davljenja.<\/p>\n

Lekari su smatrali da je dim efikasan protiv hladno\u0107e i pospanosti, da pru\u017ea toplotu i stimuli\u0161e um. Besplatni pribori za u\u017eivanje duvana bili su dostupni du\u017e obale reke Temze za hitne slu\u010dajeve.<\/p>\n

Duvanje duvanskog dima u uvo tako\u0111e se u 18. veku preporu\u010divalo protiv bolova.<\/p>\n

Nakon izolovanja nikotina iz listova duvana 1828. godine, svet medicine postao je nepoverljiviji prema duvanu kao supstanci za op\u0161te metode le\u010denja.<\/p>\n

Ali terapije zasnovane na upotrebi duvana i dalje su bile dostupne, kao na primer rektalna primena koja se preporu\u010divala kao lek protiv konstipacije, hemoroidnog krvarenja i glista.<\/p>\n

Kako je zabrinutost zbog lo\u0161eg uticaja duvana na zdravlje po\u010dela da se javlja dvadesetih i tridesetih godina pro\u0161log veka, marka cigareta Kamel poku\u0161ala je da umiri mu\u0161terije tvrde\u0107i da lekari preporu\u010duju pu\u0161enje, kao i da i sami pu\u0161e kamel.<\/p>\n

Pri\u010dalo se i da su pu\u0161enje preporu\u010divali peva\u010di kako bi se \u201eodstranile ne\u010disto\u0107e \u0161tetne po delikatno tkivo grla”.<\/p>\n

To je dovelo do toga da mnoge zemlje zabrane pu\u0161enje u zatvorenim javnim prostorima. Kampanje o \u0161irenju svesti sve su se vi\u0161e slu\u017eile taktikom \u0161oka kako bi prenele poruku javnosti.<\/p>\n

U nekim zemljama postalo je obavezno da kutija cigareta sadr\u017ei neprijatne slike neizle\u010divo bolesnih pacijenata obolelih od raka plu\u0107a, kardiovaskularnih stanja i drugih bolesti koje izaziva duvan.<\/p>\n

U Engleskoj se upotrebljavala lutka po imenu ‘Smoki Su’ za edukaciju trudnica o \u0161tetnosti pu\u0161enja po nero\u0111eno dete.<\/p>\n

Danas su e-cigarete postale sve uobi\u010dajenije kao alternativa za one tradicionalne. To su ure\u0111aji na baterije koje mogu da se pune i omogu\u0107uju vam da udi\u0161ete nikotin u pari umesto u duvanskom dimu.<\/p>\n

E-cigarete ne proizvode katran ili ugljen-monoksid, dva naj\u0161tetnija elementa duvanskog dima, ali nisu potpuno bezopasne, tvrdi britanska Nacionalna zdravstvena slu\u017eba.<\/p>\n

Filip Moris Interne\u0161enel, najve\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010d cigareta koji se pro\u0161irio i na tr\u017ei\u0161te e-cigareta, i Juul, tu\u017eeni su u SAD, optu\u017eeni za ciljanje mladih ljudi u marketin\u0161kim kampanjama na dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n

Ameri\u010dki zakonodavci su se obru\u0161ili i na maloprodajne objekte koji olak\u0161avaju deci i tinejd\u017eerima da kupuju e-cigarete.<\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija smatra duvan \u201eepidemijom” i \u201ejednom od najve\u0107ih pretnji po javno zdravlje koje je svet ikad video”.<\/p>\n

Ona poziva zemlje da usvoje politiku za prevenciju upotrebe duvana, kao \u0161to je ograni\u010davanje reklamiranja i sponzorstava za duvanske kompanije i pove\u0107anje taksi na cigarete.<\/p>\n

Ona tvrdi da je upotreba duvana u opadanju: 20 odsto ljudi \u0161irom sveta pu\u0161ilo je duvan 2016. godine, u pore\u0111enju sa 27 odsto 2000. godine. Ali taj ritam nije dovoljan da bi se postigli me\u0111unarodno zacrtani ciljevi.<\/p>\n

Na svetu postoji 1,1 milijarda odraslih pu\u0161a\u010da, a 80 odsto njih poti\u010de iz zemalja sa srednjim ili niskim prihodima.<\/p>\n

 <\/p>\n

(BBC News)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svake godine \u0161est miliona ljudi umre\u0107e od direktnih posledica upotrebe duvana. Skoro 900.000 nepu\u0161a\u010da umre\u0107e zbog izlo\u017eenosti duvanskom dimu. Vekovima je pu\u0161enje izazivalo velike kontroverze. Dok 31. maja obele\u017eavamo Svetski dan bez duvanskog dima, ova serija fotografija prati kako je javnost od stimulansa koji spasava \u017eivot po\u010dela gotovo jednoglasno da osu\u0111uje duvan kao \u201esmrtonosnu biljku […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":55205,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-55204","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/55204","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=55204"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/55204\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/55205"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=55204"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=55204"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=55204"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}