\u201eIako \u010desto govorimo o regionalnoj saradnji na ovakvim skupovima, nje je u praksi sve manje \u0161to zbog globalnih de\u0161avanja i trgovinskih ratova me\u0111u velikima, \u0161to zbog toga \u0161to se u regionu Zapadnog Balkana vi\u0161e pona\u0161amo kao konkurenti nego kao partneri, a u prilog tome govore necarinske barijere i uvo\u0111enje taksi koje obesmi\u0161ljavaju svaki vid regionalne saradnje\u201c, izjavio je danas potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljaji\u0107.<\/p>\n
Ministar je na otvaranju 15. Me\u0111unarodnog sajma privrede u Te\u0161nju ukazao na primer saradnje nordijskih zemalja koje su posle Drugog svetskog rata shvatile da pojedina\u010dno ne mogu da naprave neki ozbiljniji rezultat, nakon \u010dega je usledila dublja ekonomska integracija, da bi danas sve te zemlje koje skupa imaju oko 25 miliona ljudi bile me\u0111u prvih 10 u svetu po kvalitetu \u017eivota i \u017eivotnom standardu.<\/p>\n
Ministar je rekao da brojni lo\u0161i ekonomski parametri upu\u0107uju na nu\u017enost regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
\nPo stanju infrastrukture region je, kako je rekao Ljaji\u0107, 50 odsto ispod proseka EU i istakao da \u0107e nam biti potrebne 33 godine da sa ovim nivoom ulaganja stignemo prose\u010dan nivo kapitalnih objekata EU.<\/p>\n
Ministar je podsetio i da je udeo izvoza u BDP-u zemalja Zapadnog Balkana 28 odsto, dok, pore\u0111enja radi, jedna Slova\u010dka ima udeo od 88 odsto, Slovenija i Ma\u0111arska 81 odsto, dok je u Bugarskoj taj procenat 51 odsto i dodao da je za svaku zemlju manju od 10 miliona ljudi neophodno da u\u010de\u0161\u0107e izvoza u BDP-u bude iznad 50 odsto da bi do\u0161lo do osetnijeg rasta \u017eivotnog standarda stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Zna\u010dajno su manja izdvajanja regiona za istra\u017eivanje i razvoj, od 6 do 48 evra po glavi stanovnika u odnosu na EU koja za ovu svrhu, kako je naveo, opredeljuje 618 evra.
\nOn je skrenuo pa\u017enju i na vrlo niska unutarregionalna ulaganja na Zapadnom Balkanu koja su pet posto od svih ukupnih stranih investicija.<\/p>\n
\u201eMi pri\u010damo o regionalnoj saradnji, a osim trgovine ta saradnja se zapravo na drugim osnovama i ne odvija, a i trgovinu prati pregr\u0161t problema\u201c, rekao je Ljaji\u0107. On je ukazao na tri prakti\u010dne stvari koje treba uraditi da bi se regionalna saradnja pospe\u0161ila. Prva je, kako je objasnio, postojanje politi\u010dke volje za uklanjanje svih barijera i stvaranje zajedni\u010dkog ekonomskog prostora.<\/p>\n
Drugo, Ljaji\u0107 je istakao da je neophodno unaprediti infrastrukturu na grani\u010dnim prelazima, kao i uskladiti radno vreme inspekcijskih slu\u017ebi na grani\u010dnim prelazima i dodao da za otklanjanje nekih od ovih problema nisu potrebna velika finansijska sredstva.<\/p>\n
\u201e Do pre godinu dana smo sa Bosnom imali 13 vancarinskih barijera. Za dva meseca smo sa \u0160arovi\u0107em re\u0161ili devet barijera da nismo morali da menjamo ni jedan propis, ni dinar da ulo\u017eimo\u201c, rekao je on.
\nTre\u0107i najve\u0107i izazov \u0107e, kako je naglasio, biti hvatanje koraka sa \u010detvrtom industrijskom revolucijom, \u0161to podrazumeva izgradnju \u0161irokopojasne infrastrukture u regionu kako bi se stvorilo zajedni\u010dko digitalno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n
\u201eBez toga, jaz sa razvijenim zemljama Evrope bi\u0107e jo\u0161 i ve\u0107i nego \u0161to je trenutno\u201c, zaklju\u010dio je Ljaji\u0107.<\/p>\n
Otvaranju sajma je prisustvovao i predsedavaju\u0107i Saveta ministara BiH Denis Zvizdi\u0107 i ministar u Vladi Severne Makedonije Zoran \u0160apuri\u0107.<\/p>\n
Me\u0111unarodni sajam privrede u Te\u0161nju je ove godine okupio 300 izlaga\u010da iz regiona i zemalja EU.<\/p>\n
<\/p>\n
Senada Kali\u0107<\/p>\n