{"id":56464,"date":"2019-06-20T13:58:25","date_gmt":"2019-06-20T11:58:25","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=56464"},"modified":"2019-06-20T13:58:25","modified_gmt":"2019-06-20T11:58:25","slug":"zamka-jakog-dinara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=56464","title":{"rendered":"Zamka jakog dinara"},"content":{"rendered":"

Precenjen dinar obi\u010dnom \u010doveku gradi nerealnu predstavu o visini zarade i kupovnoj mo\u0107i, a istovremeno drasti\u010dno demotivi\u0161e doma\u0107e investitore da ula\u017eu u proizvodnju, otvaraju nova radna mesta i izvoze.<\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom juna iz Narodne banke Srbije su sa zadovoljstvom poru\u010dili da je “dinar ja\u010di nego ikada”.<\/p>\n

Zapravo, 3. juna na\u0161a valuta je osna\u017eila i za jedan evro bilo je dovoljno dati 117,9 dinara, manje nego ikada unazad pet godina.<\/p>\n

Narodna banka pasivna<\/p>\n

Na\u0161a valuta je za \u010detiri godine oja\u010dala skoro sedam odsto, pa je kurs u odnosu na evropsku valutu sa 125 spao na 118.<\/p>\n

Nevolja je \u0161to nema podataka da je u istom periodu konkurentnost srpske privrede pobolj\u0161ana makar i za jotu, pa je sna\u017eenje doma\u0107e valute posledica velikog priliva deviza u Srbiju, ali i nespremnosti Narodne banke Srbije da otkupi vi\u0161ak evra, franaka, dolara, te spre\u010di rast dinara i uve\u0107a devizne rezerve.<\/p>\n

Devize u Srbiju dolaze od gastarbajterskih doznaka, pro\u0161le godine 3,1 milijardi evra i lane neo\u010dekivano visokih 3,2 milijarde evra stranih ulaganja. Otkup bi zna\u010dio ubacivanje srazmerne dinarske svote \u0161to bi moglo podsta\u0107i inflaciju i ote\u017eati odbranu nivoa cena, obavezu NBS.<\/p>\n

Ko dobija, ko gubi<\/p>\n

Naravno da svaka centralna banke mo\u017ee odr\u017eavati nivo cena i pri ograni\u010deno pove\u0107anom obimu novca, potrebno je samo malo vi\u0161e znanja.<\/p>\n

Stoga je odluka da se ne obavlja otkup deviza i pusti ja\u010danje dinara motivisano drugim razlozima. Pogledajmo posledice ja\u010danja valute, time \u0107e se videti koje grupacije su dobitnici, koje gubitnici teku\u0107e monetarne politike.<\/p>\n

Ja\u010danje valute vodi pojeftinjenju uvoza i poskupljenju doma\u0107e robe pri plasmanu u inostranstvu. Stoga jak dinar ne samo \u0161to sna\u017eno podsti\u010de uvoz, ve\u0107 i destimuli\u0161e izvoz.<\/p>\n

Uvoz jeftinji, izvoz skuplji<\/p>\n

Naravno da ja\u010danje doma\u0107e valute odgovara deviznim du\u017enicima. Sa manje dinara otkupljuju evre i vra\u0107aju dug.<\/p>\n

Naravno da je interes dr\u017eave, du\u017ene oko 25 milijardi evra, da sa \u0161to manje doma\u0107e valute sa tr\u017ei\u0161ta pokupi devize, plati kamatu, povremeno i vrati poneku prispelu du\u017eni\u010dku ratu.<\/p>\n

Daleko najve\u0107i gubitnik su doma\u0107i privrednici, i to oni najvitalniji koji se oslanjaju na izvoz. Ne samo \u0161ta teku\u0107om monetarnom politikom njihova roba postaje skuplja strancu, ve\u0107 i pojeftinjenje uvoza na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu favorizuje njihove strane konkurente.<\/p>\n

Destimulacija doma\u0107ih investitora<\/p>\n

Precenjen dinar ujedno i destimuli\u0161e doma\u0107e privrednike da ula\u017eu u proizvodnju. Jednostavno, uvoz je mnogo isplativiji, sa manje posla i manje rizika.<\/p>\n

Umanjenje ulaganja i ote\u017eavanje izvoza za posledicu ima smanjenje radne aktivnosti, time i broja radnih mesta.<\/p>\n

Mada u prvo vreme ja\u010danje doma\u0107e valute ovda\u0161njem obi\u010dnom \u010doveku kreira uverenje da “ima ve\u0107u platu u evrima”, te da sa manje para kupuje \u017eeljenu inorobu, na du\u017ei rok precenjena valuta vodi ka pove\u0107anju trgovinskog deficita, zadu\u017eivanju i stagnaciji.<\/p>\n

Udvaranje uvozni\u010dkom lobinju<\/p>\n

Aktuelna vlast nije izuzetak u vo\u0111enju politike jakog dinara. Sve na\u0161e postpetooktobarske vlade vodile su istu politiku kursa valute.<\/p>\n

Nekada\u0161nji guverner Radovan Jela\u0161i\u0107 je sredinom 2008. godine, da bi se pred izbor za drugi mandat udvorio mo\u0107nom uvozni\u010dkom lobiju, vrednost dinara gotovo preko no\u0107i sa 88 oja\u010dao na 78 za evro. Kurs dinara je sve vreme bio ispod stope inflacije.<\/p>\n

Tako je od 2005. zaklju\u010dno sa 2012. akumilarana inflacija iznosila 126, dok je kurs oslabio tek 45 odsto, sa 78 na 115 za evro.<\/p>\n

Jednostavno sve vlade su obo\u017eavale da im precenjen dinar nerealno uve\u0107a vrednost BDP i time umanji vrednost duga u odnosu na bruto nacionaciolni proizvod.<\/p>\n

Gra\u0111ani platili svetsku krizu<\/p>\n

Ovakvoj politici do\u0161ao je kraj sa svetskom krizom krajem 2008 godine. Prestaju privatizacione prodaje i prekomerna privatna zadu\u017eenja tranzicionih dobitnika.<\/p>\n

Po\u010dinju na\u0161e nevolje realizovane kroz ubrzano zadu\u017eivanje dr\u017eave u periodu do kraja 2011. godine, za \u0161ta su drasti\u010dno uve\u0107ana referentna stopa NBS i kamate na du\u017eni\u010dke hartije od vrednosti dr\u017eave Srbije.<\/p>\n

Posledice su gra\u0111ani platili kroz pokrivanje gubitaka pet likvidiranih banaka, potom i kroz vanredno smanjivanje plata i penzija, te uve\u0107anje PDV, poreza, dr\u017eavnih akciza. U osnovi i danas trpimo posledice krize sa kraja 2008. godine.<\/p>\n

 <\/p>\n

Novi tajfun mo\u017ee oduvati Srbiju<\/p>\n

 <\/p>\n

Ve\u0107 du\u017ee vreme najavljuje se nailazak nove ekonomske po\u0161asti. Recesija italijanske privrede i nagli pad svih performansi nema\u010dke ekonomije, a re\u010d je o dva najva\u017enija partnera Srbije, signal je da nam nailazi te\u017eak period.<\/p>\n

Drasti\u010dno smanjenje izvoza fabrike automobila FAS i ne\u0161to manje smederevske \u017eelezare, ina\u010de dva najve\u0107a srpska izvoznika, dodatno je upozorenje da je krajnje vreme prilagoditi se novim okolnostima.<\/p>\n

Promena monetarne politike je mo\u017eda i najva\u017eniji potez kako nas novi svetski ekonomski tajfun ne bi oduvao.<\/p>\n

 <\/p>\n

INFO<\/p>\n

Autor: \u017divan Lazi\u0107<\/p>\n

Foto: 021.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Precenjen dinar obi\u010dnom \u010doveku gradi nerealnu predstavu o visini zarade i kupovnoj mo\u0107i, a istovremeno drasti\u010dno demotivi\u0161e doma\u0107e investitore da ula\u017eu u proizvodnju, otvaraju nova radna mesta i izvoze. Po\u010detkom juna iz Narodne banke Srbije su sa zadovoljstvom poru\u010dili da je “dinar ja\u010di nego ikada”. Zapravo, 3. juna na\u0161a valuta je osna\u017eila i za jedan […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":56465,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-56464","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/56464","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=56464"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/56464\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/56465"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=56464"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=56464"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=56464"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}