{"id":57614,"date":"2019-07-06T11:07:48","date_gmt":"2019-07-06T09:07:48","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=57614"},"modified":"2019-07-06T11:07:48","modified_gmt":"2019-07-06T09:07:48","slug":"stres-na-poslu-da-li-ste-sagoreli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=57614","title":{"rendered":"Stres na poslu – da li ste \u201esagoreli\u201c"},"content":{"rendered":"

Svetska zdravstvena organizacija dodala je na listu medicinskih poreme\u0107aja sindrom izgaranje na radnom mestu opisav\u0161i ga kao sindrom proistekao iz hroni\u010dnog stresa na poslu.<\/strong>
\nJeste li sve vreme iscrpljeni, cini\u010dni prema radnim obavezama i ose\u0107ate da su zahtevi va\u0161eg posla preveliki za vas? Velike su \u0161anse da ste sagoreli – a mo\u017eda ste poslednja osoba koja je to primetila.Svetska zdravstvena organizacija i zvani\u010dno je dodala izgaranje na listu bolesti, opisav\u0161i ga kao \u201esindrom proistekao iz haoti\u010dnog stresa na radnom mestu koji nije uspe\u0161no savladan”.<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, ljudima mo\u017ee da bude te\u0161ko da shvate \u0161ta sa njima nije u redu.<\/p>\n

\u201eMislim da je prili\u010dno te\u0161ko identifikovati vlastite signale kao sagorevanje. Ljudi bliski vama ili rukovodioci veoma su ume\u0161ni u prepoznavanju simptoma sa druge strane”, ka\u017ee doktorka Rej\u010del Moris, lekarka op\u0161te prakse koja se tokom 15 godina rada srela sa mnogim pacijentima bolesnim zbog stresa na poslu.<\/p>\n

Ona ka\u017ee da pacijenti koji su sagoreli mogu da postanu nesigurni u sebe, da se ose\u0107aju cini\u010dno, beznade\u017eno ili otu\u0111eno, prestaju normalno da se hrane i ose\u0107aju neprestani umor. Mogu i da ose\u0107aju bes ili ozloje\u0111enost prema kolegama i prijateljima.<\/p>\n

\u201e\u041aad ljudi po\u010dnu da odlaze s posla bolesni, sa bolom u le\u0111ima, gastroenteritisom ili migrenama, to je \u010desto zato \u0161to su sagoreli”, ka\u017ee doktorka Moris.<\/p>\n

\u0160ta nije u redu sa mnom?
\nAko pomi\u0161ljate da ste sagoreli, postavite sebi slede\u0107a pitanja:<\/p>\n

Da li je neko vama blizak zatra\u017eio od vas da smanjite malo sa poslom?
\nJeste li poslednjih meseci bili besni ili ozloje\u0111eni prema poslu ili kolegama, klijentima ili pacijentima?
\nDa li ose\u0107ate krivicu \u0161to ne provodite dovoljno vremena sa prijateljima, porodicom ili \u010dak sa samim sobom?
\nDa li ste primetili da postajete sve emotivniji, na primer, da pla\u010dete, razbesnite se, vi\u010dete ili ose\u0107ate napetost bez pravog razloga?
\nAko ste odgovorili sa ‘da’ na bilo koje od ovih pitanja, mo\u017eda je vreme za promene. Ona su smi\u0161ljena za britanski Program zdravstvenih radnika i dobro su polazi\u0161te za sve radnike da prepoznaju da li im preti sagorevanje.Sagorevanje se nagomilava tokom dugog vremenskog perioda, mo\u017eda \u0161est do 18 meseci.<\/p>\n

Doktorka D\u017eeki Frensis Voker je psihoterapeutkinja i autorka Biblije za sagorele. Ona se specijalizovala za le\u010denje sagorelih pacijenata.<\/p>\n

\u201eLjudi obi\u010dno do\u0111u zapanjeni za\u0161to odjednom ne mogu da rade ono \u0161to su nekad lako mogli. Odjednom, kao da su izgubili magiju”, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Ljudi mogu da se na\u0111u na ‘autopilotu pre\u017eivljavanja’, u kom nemaju istu vrstu kreativnog ili izra\u017eajnog raspona koji su imali ranije.<\/p>\n

Sagorevanje se zna\u010dajno razlikuje od stresa, ka\u017ee doktorka Voker.<\/p>\n

\u201eStres je, najprostije re\u010deno, kad su zahtevi postavljeni pred vas ve\u0107i od resursa koje imate na raspolaganju da ih ostvarite. Ti resursi mogu biti psiholo\u0161ki, otpornost i resursi vremena i sposobnosti.”<\/p>\n

Ljudima je potrebno malo pritiska da bi obavili svoj posao. Ali jednom kad dosegnemo vrhunac izvedbe i vrhunac pritiska, a pritisak nastavi da raste, u\u010dinak po\u010dinje da opada.<\/p>\n

Ne de\u0161ava se samo ambicioznima
\nPostoji mit da sagorevanje poga\u0111a samo poslovno uspe\u0161ne i ambiciozne ili one koji ne vole ono \u0161to rade – ali to nije tako, ka\u017ee doktorka Moris.<\/p>\n

\u201eLjudi misle da sagori\u0161 samo ako mrzi\u0161 posao koji radi\u0161, ali to prosto nije istina. Li\u010dno sam vi\u0111ala mnogo stresa me\u0111u nastavnicima, lekarima, pravnicima, trgovcima, ra\u010dunovo\u0111ama, advokatima. Ljudi koji obi\u010dno mnogo posti\u017eu i koji su perfekcionisti mo\u017eda vi\u0161e pate, jer ti ljudi obi\u010dno izvla\u010de mnogo iz svog radnog identiteta.”<\/p>\n

I sagorevanje ne poga\u0111a samo ljude na poslu – oni koji imaju odgovornost staranja kod ku\u0107e tako\u0111e mogu biti te\u0161ko pogo\u0111eni ovom pojavom.<\/p>\n

\u201eStaratelji dece ili starije rodbine – ponekad s invaliditetom – ljudi su koji bi mogli da budu klasifikovani kao te\u0161ko sagoreli. Ti pacijenti su potpuno iscrpljeni i mogu da do\u017eive ‘zamor saose\u0107ajnosti’, \u0161to sugeri\u0161e nedostatak empatije”, ka\u017ee doktorka Voker.<\/p>\n

Sagorevanje se \u010desto do\u017eivljava kao ne\u0161to \u010dega treba da vas je sramota.<\/p>\n

\u201ePostoji velika stigma oko priznavanja da ste sagoreli”, ka\u017ee doktorka Voker.<\/p>\n

\u201eMnogi ljudi misle: ‘Ako ne mogu da se podignem na noge, mora da sa mnom ne\u0161to nije u redu. Nisam dorastao. Slabi\u0107 sam. Ne mogu da se nosim s tim.'”<\/p>\n

Nedovoljno sati u danu
\nDoktorka Rej\u010del Moris je razvila program pomo\u0107i blagostanju zaposlenih.<\/p>\n

\u201eIma stvari koje svi mo\u017eemo da uradimo da bismo smanjili vlastiti rizik od sagorevanja”, ka\u017ee ona. \u201eJedna je da podignemo svoj nivo otpornosti. To zna\u010di da mo\u017eemo da reagujemo na stres na zdrav na\u010din i da mo\u017eemo da se povratimo posle izazova i postanemo ja\u010di tokom tog procesa.”<\/p>\n

Moris ka\u017ee da je va\u017eno na\u0107i vremena za aktivnosti koje poja\u010davaju na\u0161e ose\u0107anje blagostanja, kao \u0161to su ve\u017ebe, povezivanje sa drugim ljudima ili sustizanje sa spavanjem.<\/p>\n

\u201e\u041aad posao postane suvi\u0161e zahtevan, na\u0161a prirodna reakcija je da odustanemo od stvari koje volimo da radimo i dozvolimo da budemo uvu\u010deni u ‘poslovni vrtlog'”, ka\u017ee doktorka Moris.<\/p>\n

\u201eVeoma je te\u0161ko napraviti krupne promene, tako da ljudi treba da krenu sa sitnim stvarima, kao \u0161to su izlazak u petominutnu \u0161etnju u vreme ru\u010dka ili izlazak sa prijateljem na kafu.”<\/p>\n

Ignorisanje na\u0161eg fizi\u010dkog i psihi\u010dkog blagostanja mo\u017ee da dovede do sagorevanja Getti Images
\nIgnorisanje na\u0161eg fizi\u010dkog i psihi\u010dkog blagostanja mo\u017ee da dovede do sagorevanja
\nOna ka\u017ee da je drugi problem taj da se ljudi koji su pod stresom obi\u010dno usredsrede na stvari koje ne mogu da kontroli\u0161u. Usredsre\u0111enost samo na ono \u0161to mogu da kontroli\u0161u mo\u017ee da pomogne da se smanji nivo stresa – doktorka Moris ovo zove \u201ezonom mo\u0107i”.<\/p>\n

Odre\u0111ivanje prioriteta, umesto nagomilavanje novih stvari u ve\u0107 ionako prenatrpan raspored, tako\u0111e je va\u017eno, ka\u017ee doktorka Moris.<\/p>\n

Ona je osmislila tabelu koja \u0107e pomo\u0107i zaposlenima da razlikuju va\u017ene i hitne zadatke, a odbace one koji nisu bitni.<\/p>\n

Nezdrava radna kultura
\n\u201eMnogi ljudi na poslovima visokog pritiska misle da je normalno ose\u0107ati se pod stresom, ali nije. To je veoma lo\u0161e po na\u0161e zdravlje i moramo da prevazi\u0111emo taj mit”, ka\u017ee ona.<\/p>\n

Me\u0111utim, ona isti\u010de da poslodavci tako\u0111e moraju da preuzmu vi\u0161e odgovornosti na sebe i posvete se praksi koja mo\u017ee da pomogne ljudima da postignu pravu ravnote\u017eu izme\u0111u posla i \u017eivota, i izbegnu sagorevanje.<\/p>\n

Preduzetnici i milenijalci koji rade u digitalnoj i tehnolo\u0161koj industriji do\u017eivljavaju mnogo promena na poslu, ba\u0161 kao i ukidanja radnih mesta, ali su pod pritiskom da nastave da i dalje posti\u017eu dobre rezultate.<\/p>\n

Fluidna priroda mnogih radnih mesta tako\u0111e predstavlja problem. U ovo vreme, dostupni smo dvadeset \u010detiri \u010dasa dnevno, sedam dana nedeljno, a postoje veoma lo\u0161e strane toga – nikad ne do\u0111emo u priliku da se isklju\u010dimo i ugasimo mozak.<\/p>\n

Galupova studija iz 2018. godine sprovedena na 7.500 stalno zaposlenih u SAD pokazala je da oko dve tre\u0107ine njih sagori na poslu.<\/p>\n

Uzroci sagorevanja su uklju\u010divali:<\/p>\n

nefer tretman na poslu
\nkoli\u010dinu posla koja ne mo\u017ee da se postigne
\nnejasno\u0107e oko radnih zadataka
\nnedostatak podr\u0161ke rukovodilaca
\nnerazumnu vremensku stisku
\nDoktorka Voker smatra da je nezdrava radna kultura verovatno jedan od najve\u0107ih uzroka stresa na poslu. U vreme kad su kompanije pod pritiskom da stalno smanjuju tro\u0161kove, vi\u0161e toga se zahteva od manjeg broja zaposlenih. Ona veruje da je to aspekt problema kojima bi kompanije trebalo vi\u0161e da se bave.<\/p>\n

\u201eIako kompanije pru\u017eaju neku vrstu podr\u0161ke smanjivanju stresa na poslu, usredsre\u0111enost je pre\u010desto na pojedinca”, ka\u017ee doktorka Voker.<\/p>\n

\u201ePreovla\u0111uju\u0107i stav je da su zaposleni ti koji ose\u0107aju stres. Zato \u0107emo im pomo\u0107i da se oporave, umesto da radimo na tome da promenimo op\u0161tu praksu na radnom mestu.<\/p>\n

BBC News\u00a0 | \u0160ivani \u041aohok – BBC<\/p>\n

Getti Images<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svetska zdravstvena organizacija dodala je na listu medicinskih poreme\u0107aja sindrom izgaranje na radnom mestu opisav\u0161i ga kao sindrom proistekao iz hroni\u010dnog stresa na poslu. Jeste li sve vreme iscrpljeni, cini\u010dni prema radnim obavezama i ose\u0107ate da su zahtevi va\u0161eg posla preveliki za vas? Velike su \u0161anse da ste sagoreli – a mo\u017eda ste poslednja osoba […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":57615,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-57614","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/57614","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=57614"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/57614\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/57615"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=57614"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=57614"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=57614"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}