{"id":59694,"date":"2019-08-05T13:06:39","date_gmt":"2019-08-05T11:06:39","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=59694"},"modified":"2019-08-05T13:06:39","modified_gmt":"2019-08-05T11:06:39","slug":"od-1-oktobra-besplatna-pravna-pomoc-za-oko-600-000-gradana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=59694","title":{"rendered":"Od 1. oktobra besplatna pravna pomo\u0107 za oko 600.000 gra\u0111ana"},"content":{"rendered":"

BEOGRAD – Oko 600.000 gra\u0111ana Srbije ima\u0107e pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 koju \u0107e od 1. oktobra mo\u0107i da pru\u017ee isklju\u010divo advokatura i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i u lokalnim samoupravama, dok \u0107e nevladine organizacije tu vrstu usluge mo\u0107i da pru\u017ee u postupcima ostvarivanja prava na azil i za\u0161tite od diskriminacije.<\/strong><\/p>\n

Zakon o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i, na koji se \u010dekalo skoro deceniju i po, usvojen je u novembru pro\u0161le godine, a predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor ka\u017ee za Tanjug da \u0107e na tu pomo\u0107 mo\u0107i da ra\u010duna svaki gra\u0111anin koji ne mo\u017ee da anga\u017euje advokata, a ispunjava kriterijume za ostvarivanje tog prava, koji \u0107e biti detaljno definisani podzakonskim aktima.<\/p>\n

Tintor obja\u0161njava da po Ustavu Srbije gra\u0111ani lo\u0161ijeg materijalnog statusa imaju pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 koju mo\u017ee da pru\u017ee advokatura i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i u lokalnim samoupravama, ali napominje da nije postojao zakon po kojem se ta ustavna odredba sprovodila u praksi.<\/p>\n

”Proces dono\u0161enja Zakona o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i trajao je skoro 14 godina i za to vreme su najvi\u0161e trpeli gra\u0111ani koji nisu imali kome da se obrate. Veliki broj nevladinih organizacija do sada je pru\u017eao pravnu pomo\u0107 odre\u0111enim kategorijama gra\u0111ana, uglavnom ranjivim grupama, ali nije postojao sistem koji to predvi\u0111a za svakog gra\u0111anina”, naveo je Tintor.<\/p>\n

Pojasnio je da u op\u0161tinama i sada postoje slu\u017ebe pravne pomo\u0107i, ali da \u0107e podzakonskim aktima, koji treba da budu doneti, one biti druga\u010dije uspostavljene, u \u0161irem kapacitetu i tako da op\u0161tine, Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije budu umre\u017eeni.<\/p>\n

”U zavisnosti od konkretnog slu\u010daja, predmeti \u0107e iz op\u0161tinskih kancelarija biti upu\u0107ivani advokatima sa liste. Tako \u0107e gra\u0111ani, koji koriste sistem besplatne pravne pomo\u0107, i po kvalitetu pru\u017eene usluge i po odgovornosti biti jednaki sa onima koji sami anga\u017euju advokata”, isti\u010de Tintor.<\/p>\n

Naglasio je da je cilj zakona da advokatura bude nosilac besplatne pravne pomo\u0107i i da je zadatak Advokatske komore Srbije da uspostavi listu pru\u017ealaca te usluge i vr\u0161i nadzor nad kvalitetom pru\u017eanja te pomo\u0107i, dok nevladine organizacije, ukazuje Tintor, ne mogu biti neposredni pru\u017ealac pravne pomo\u0107i, osim u postupcima stizanja azila i zabrane diskriminacije.<\/p>\n

”Su\u0161tina je da pomo\u0107 pru\u017eaju advokati sa liste Advokatske komore Srbije, a ne iz drugih profesija. Opasno je da se zbog manjka sredstava ili drugih okolnosti eksperimenti\u0161e i da pravnu pomo\u0107 pru\u017ea ko nije stru\u010dnjak”, navodi Tintor.<\/p>\n

Pru\u017eanje pravne pomo\u0107i po\u010dinje od pravnog saveta koji, prema zakonu, mogu da daju i nevladine organizacije, a na taj na\u010din se, ka\u017ee Tintor, trasira ne samo po\u010detak sudskog postupka nego i njegov potencijalni ishod.<\/p>\n

Dodaje da pravna pomo\u0107 podrazumeva i zastupanje pred sudom, pisanje tu\u017ebe i vo\u0111enje krivi\u010dnih postupaka za krivi\u010dna dela koja ne potpadaju pod Zakonik o krivi\u010dnom postupku.<\/p>\n

Govore\u0107i o podzakonskim aktima, koji treba detaljnije da urede tu oblast, navodi da se oni ti\u010du procedure podno\u0161enja zahteva za besplatnu pravnu pomo\u0107 i potrebne dokumentacije, kao i na\u010dina na koji \u0107e te usluge biti finansirane iz bud\u017eeta.<\/p>\n

Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom godi\u0161nje se za besplatnu pravnu pomo\u0107 obrati oko 2000 gra\u0111ana, a pravni savetnik te nevladine organizacije Milan Filipovi\u0107, ka\u017ee za Tanjug da \u0107e novi zakon velikom broju gra\u0111ana omogu\u0107iti pristup toj usluzi, ali kao problem vidi to \u0161to \u0107e mnogi biti izostavljeni iz njegove primene.<\/p>\n

Kako obja\u0161njava, uslovi za ostvarivanje tog prava vezani su, pre svega, za primanje socijalne pomo\u0107i i de\u010dijeg dodatka.<\/p>\n

”Ko ima vredniju pokretnu imovinu, \u010dak i moderniji televizor, ne mo\u017ee da bude korisnik socijalne pomo\u0107i, \u0161to se de\u0161avalo. Uslovi su vrlo striktni i ne odnose se samo na primanja, ve\u0107 i na imovinu. Recimo, ako neko poseduje vi\u0161e od 0,6 hektara zemlje nema pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107, makar ta zemlja bila i kamenjar”, navodi Filipovi\u0107.<\/p>\n

Prema novom zakonu, pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 ima\u0107e i odre\u0111ene kategorije kao \u0161to su izbeglice, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, osobe koje tra\u017ei azil, \u017ertve nasilja u porodici, \u017ertve trgovine ljudima…<\/p>\n

”Me\u0111utim, najve\u0107i deo gra\u0111ana, koji ostaje van opsega zakona, su upravo oni koji su prinu\u0111eni da pokre\u0107u razne sporove, a ne primaju socijalnu pomo\u0107 ni de\u010diji dodatak ili imaju neku zemlju i nepokretnost”, ukazuje Filipovi\u0107, a trenutni sistem besplatne pravne pomo\u0107i opisuje kao fragmentiran.<\/p>\n

Pojedine op\u0161tine, ka\u017ee, imaju kancelarije za pru\u017eanje te vrste pomo\u0107i koje odli\u010dno rade svoj posao i imaju ugovore sa advokatskim komorama, dok ima lokalnih samouprava u kojima kancelarije postoje samo na papiru, a u praksi ne funkcioni\u0161u.<\/p>\n

Govore\u0107i o novom zakonu kojim \u0107e, prema procenama, biti obuhva\u0107eno oko 600.000 gra\u0111ana, Filipovi\u0107 je ukazao da su nevladine organizacije do sada pru\u017eale besplatnu pravnu pomo\u0107 ranjivim kategorijama kao \u0161to su \u017ertve nasilja i \u017ertve trgovine ljudima, dok se to od 1. oktobra ograni\u010dava i svodi na oblasti azila i diskriminacije.<\/p>\n

”Za ostale probleme mo\u017eemo da dajemo samo op\u0161te pravne informacije ili da poma\u017eemo u popunjavaju formulara. U okviru upravnog postupka, jo\u0161 uvek mo\u017eemo da pru\u017eamo pomo\u0107 kontaktiraju\u0107i sa dr\u017eavnim organima, ali velikom broju gra\u0111ana vi\u0161e ne\u0107emo mo\u0107i da pomognemo”, naveo je Filipovi\u0107.<\/p>\n

Dodaje da su se gra\u0111ani do sada Jukomu naj\u010de\u0161\u0107e obra\u0107ali za pomo\u0107 zbog radnih sporova i povrede radnog prava od strane poslodavaca, a po novom zakonu u takvim slu\u010dajevima mo\u0107i \u0107e da pru\u017ee samo besplatnu pravnu podr\u0161ku.<\/p>\n

”To zna\u010di da od nas mogu dobiti op\u0161tu pravnu informaciju i pomo\u0107 pri popunjavanju formulara za tu\u017ebu. Van toga ne mo\u017eemo pru\u017eati pomo\u0107”, naveo je Filipovi\u0107.<\/p>\n

Izvor: Tanjug<\/p>\n

Ilustracija (freeimages.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BEOGRAD – Oko 600.000 gra\u0111ana Srbije ima\u0107e pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 koju \u0107e od 1. oktobra mo\u0107i da pru\u017ee isklju\u010divo advokatura i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i u lokalnim samoupravama, dok \u0107e nevladine organizacije tu vrstu usluge mo\u0107i da pru\u017ee u postupcima ostvarivanja prava na azil i za\u0161tite od diskriminacije. Zakon o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i, na […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":59695,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-59694","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59694","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=59694"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59694\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/59695"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=59694"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=59694"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=59694"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}