{"id":59995,"date":"2019-08-09T12:02:53","date_gmt":"2019-08-09T10:02:53","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=59995"},"modified":"2019-08-09T12:02:53","modified_gmt":"2019-08-09T10:02:53","slug":"moze-li-citanje-da-vam-popravi-mentalno-zdravlje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=59995","title":{"rendered":"Mo\u017ee li \u010ditanje da vam popravi mentalno zdravlje"},"content":{"rendered":"

Svi znamo za utehu koju pru\u017ea potpuno udubljivanje u dobru knjigu, ali mo\u017ee li knji\u017eevnost da vam popravi mentalno zdravlje? Ovi stru\u010dnjaci tvrde da knjige to mogu… Kad vam istinski zagusti u \u017eivotu, najlak\u0161e \u0107ete se odbraniti… \u010ditanjem? Mo\u017eda deluje kontraintuitivno, ali sesti i posegnuti za dobrom prozom moglo bi da bude najbolje \u0161to mo\u017eete da uradite. Kako vam, dakle, knjige mogu pomo\u0107i da se dovedete u red? Iznad svega, one pru\u017eaju oblik eskapizma koji je intenzivniji nego u bilo kojoj drugoj umetni\u010dkoj formi.<\/strong><\/p>\n

Evo \u0161ta se desilo kad je BBC sakupio panel ‘biblioterapeuta’ – terapeuta koji koriste knjige kao metod le\u010denja – sa najboljim preporukama za to kako umiriti svaku namu\u010denu du\u0161u\u2026<\/p>\n

Smanjite stres, povratite energiju<\/p>\n

Prava knjiga mo\u017ee da vam pomogne da napunite baterije<\/p>\n

Ako odaberete pravu vrstu proze, mogli biste da se osve\u017eite i steknete novi pogled na svet.<\/p>\n

Da ‘biblioterapeutkinja’ Ela Bertud naleti, na primer, na Terezu Mej, namu\u010denu biv\u0161u britansku premijerku… \u0161ta bi je posavetovala da uzme da \u010dita?<\/p>\n

Bertud – autorka i knji\u017eevna agentkinja koja ljudima daje i personalizovani \u010ditala\u010dki savet u londonskoj \u0160koli \u017eivota – nije zate\u010dena ovim pitanjem: \u201eMogla bi da krene s ameri\u010dkim autorom Hjubertom Selbijem Juniorom i njegovim klasi\u010dnim romanom iz 1978. godine Rekvijem za jedan san.”<\/p>\n

Pri\u010da o \u010detvoro ljudi koji se bore sa razli\u010ditim oblicima zavisnosti od droge, preto\u010den u film na prelasku u novi milenijum, mo\u017eda je \u201eprili\u010dno mra\u010dna, ali mislim da bi ona mogla da se prepozna u njoj”, ka\u017ee Bertud.<\/p>\n

\u201eKrajnja poruka knjige je da ne odustajete od svojih principa i da jo\u0161 jednom poku\u0161ate da iskoristite sve \u0161to vam \u017eivot pru\u017ea. Uz malo sre\u0107e, ona \u0107e je pro\u010ditati i osetiti se pro\u010di\u0161\u0107enom i obnovljenom.”<\/p>\n

Eskapizam<\/p>\n

Mo\u017eete da proputujete svetom a da ne napustite ku\u0107u<\/p>\n

Kako, dakle, knjige mogu nekoga da povrate u ravnote\u017eu? E pa, \u201eiznad svega, proza pru\u017ea oblik eskapizma koji je intenzivniji nego u bilo kojoj drugoj umetni\u010dkoj formi.”<\/p>\n

\u201eOd filma ili TV serije”, ka\u017ee Bertud, \u201evi dobijate samo slike, dok ih u knjizi sami smi\u0161ljate, tako da je to samo po sebi mnogo ja\u010di doga\u0111aj, zato \u0161to ste anga\u017eovani.”<\/p>\n

Aleks Vitl, uspe\u0161ni romanopisac koji nije imao lako detinjstvo, ne mo\u017ee vi\u0161e da se slo\u017ei sa Bertud: on je otkrio Haklberija Fina dok je \u017eiveo u domu za nezbrinutu decu u ju\u017enom Londonu.<\/p>\n

On ka\u017ee da je susret sa tim proznim delom u tom konkretnom periodu \u017eivota imalo \u201emo\u0107no transformativno” dejstvo na njega.<\/p>\n

\u201eDe\u010dji dom bio je prili\u010dno brutalan i tako je Haklberi Fin postao mesto na koje mogu da se klonim od svakodnevne zbrke.”<\/p>\n

\u201e\u010cim sam do\u010dekao 9 ili 9.30 uve\u010de, mogao sam makar da se sakrijem pod pokriva\u010d sa malom baterijskom lampom i letim preko tih stranica zami\u0161ljaju\u0107i da plovim rekom Misisipi, sre\u0107em parobrode i donosim vlastite odluke o tome gde \u0107u jesti i odmarati.”<\/p>\n

Nala\u017eenje reda u haoti\u010dnom \u017eivotu<\/p>\n

Kada vam misli nisu sre\u0111ene, roman mo\u017ee da vam odvu\u010de misli na drugu stranu<\/p>\n

Preko organizovane narativne strukture, romani mogu i da dovedu u red dezorganizovani um.<\/p>\n

D\u017eesi Barton – autorka bestseler romana Minijaturista, Muza i Nemirne devojke – ka\u017ee da su njeni omiljeni romani za \u010ditanje tokom burnih vremena bili serijal istorijskih krimi\u0107a K.D\u017e. Sensoma \u0160ardlejk sme\u0161teni u tjudorsku Englesku.<\/p>\n

Kad je pre nekoliko godina optere\u0107uju\u0107i ogromni uspeh debitantskog hita Bartonove Minijaturista kod nje pokrenuo epizodu jake anksioznosti, ona je ohrabrenje potra\u017eila u Sensomu: \u201eUdubiti se u prili\u010dno slo\u017eeni zaplet koji sami poku\u0161avate da rare\u0161ite jeste aktivnost kojom se izme\u0161tate od napornog rada vlastitog mozga”, objasnila je ona.<\/p>\n

Sumorno mo\u017ee da vas ohrabri<\/p>\n

\u010cak i ako ste depresivni, mo\u017eete da u\u017eivate u \u010ditanju romana koji \u0107e vam dati nadu<\/p>\n

Bertud, Vitl i Barton su jedinstveni i u uverenju da lekovita proza ne mora da bude vesela – \u0161tavi\u0161e, ona mo\u017ee da bude izrazito mra\u010dna.<\/p>\n

Vitl se prisetio kako bi mu, dok je odrastao, otac pri\u010dao o vlastitom detinjstvu na Jamajci, kad bi \u201epripoveda\u010d i\u0161ao od sela do sela, naro\u010dito u vreme \u017eetve, pri\u010daju\u0107i pri\u010de o robovlasni\u0161tvu i tome sli\u010dnom.”<\/p>\n

\u201eTe stvari su veoma sumorne, ali one odaju i neku vrste po\u0161te borbi kroz koju su ljudi pro\u0161li”, ka\u017ee on.<\/p>\n

Za Aleksa, deo privla\u010dnosti distopijske proze le\u017ei u sli\u010dno neo\u010dekivanoj utehi koju ona pru\u017ea: \u201eOna govori o tome kako su ljudi stavljeni na probu i kako su uspeli da pobede sva isku\u0161enja.”<\/p>\n

A odre\u0111enu utehu pru\u017ea i ponavljanjePonovno \u010ditanje omiljenih romana tako\u0111e mo\u017ee da pru\u017ei odre\u0111enu vrstu biblioterapije – omogu\u0107iv\u0161i vam da sagledate sebe sa distance iz ta\u010dke koja prosvetljuje.<\/p>\n

Bertud ka\u017ee da ona ima dugogodi\u0161nji buran odnos sa Tesom od Durbervilovih Tomasa Hardija.<\/p>\n

\u201ePrvi put kad sam je pro\u010ditala, sa 15 godina, istinski sam se identifikovala sa Tesom; drugi put, 10 godina kasnije, ustanovila sam da sam se na\u0161la pod stresom zbog toga koliko je ona pasivna – a potom, kad sam je pro\u010ditala novih 10 godina kasnije, ponovo sam po\u010dela da razumem neke od njenih odluka”, ka\u017ee ona.<\/p>\n

\u201eIma ne\u010dega u stalnom vra\u0107anju jednoj te istoj knjizi tokom va\u0161eg \u017eivota \u0161to ume neverovatno da nagradi – dolazite u priliku bolje da upoznate samu sebe zato \u0161to iznova pose\u0107ujete slojeve sebe koji su se nagomilali tokom godina poput omota\u010da crnog luka.”<\/p>\n

Pomo\u0107 mla\u0111im umovima<\/p>\n

Tinejd\u017eeri mogu da prona\u0111u autore \u010dije \u0161tivo im odgovara<\/p>\n

Kad su u pitanju mla\u0111i \u010ditaoci, proza mo\u017ee i da odigra va\u017enu ulogu u bavljenju mladala\u010dkim krizama mentalnog zdravlja o kojima se sve vi\u0161e govori \u0161irom sveta.<\/p>\n

Eskapizam je jedno, ali s druge strane sve je vi\u0161e i vi\u0161e omladinskih romana koji poma\u017eu tinejd\u017eerima direktno se bave\u0107i problemima sa kojima se oni susre\u0107u u svakodnevnom \u017eivotu, od siled\u017eijstva u \u0161koli, preko droga do problema transrodnih osoba i izop\u0161tenosti iz dru\u0161tva.<\/p>\n

Bertud je navela romanopisce kao \u0161to su D\u017euno Doson, Melvin Berd\u017eis i Malori Blekmen me\u0111u onima koji bi mogli najvi\u0161e da pomognu deci da progovore o \u201eproblemima koje mo\u017eda imaju u \u017eivotu, ali ne mogu da ih artikuli\u0161u.”<\/p>\n

\u201eZaista mislim da knjiga mo\u017ee da bude ta sekira koja lomi smrznuto more u nama, kao \u0161to je to Kafka definisao, a to je ne\u0161to \u0161to va\u017ei za bilo koji uzrast.”<\/p>\n

Da li je i pisanje dobro za du\u0161u?<\/p>\n

Surreal concept image: a young woman writing, suspended in mid-air, typing on a flying typewriter. There are pages on the floor and floating in the air around her. Getty Images<\/p>\n

Pisanje mo\u017ee da vam pomuti um<\/p>\n

Ali dok \u010ditanje ima nesumnjivo pozitivno psiholo\u0161ko dejstvo, \u0161ta je sa pisanjem?<\/p>\n

Vitl i Barton priznaju da \u017eivot pisca ume da bude i pozitivan i negativan kad je u pitanju mentalno zdravlje.<\/p>\n

S jedne strane, to mo\u017ee biti briljantan na\u010din da se obrade i isprazne emocionalne traume – kao \u0161to je Vitlovo iskustvo pisanja o vremenu koje je proveo u domu za decu.<\/p>\n

S druge strane, Barton ka\u017ee: \u201eSam \u010din pisanja ume krajnje da izoluje \u010doveka, a sami ostajete nedeljama, mesecima, godinama bez prestanka i po\u010dinjete pomalo da ludite od toga.”<\/p>\n

\u201eNekad sam bila glumica, \u0161to je bilo kolaborativno iskustvo, i stra\u0161no mi nedostaje taj aspekt”, ka\u017ee ona. \u201eParadoks je \u0161to va\u0161u knjigu pro\u010dita hiljade ljudi ali vi niste tu da tome prisustvujete – na radite to u sadejstvu sa njima – tako da je to veoma neobi\u010dno.”<\/p>\n

Ali na kraju, kad vidite pozitivan uticaj koji va\u0161a knjiga mo\u017ee na kraju da ima na \u010ditao\u010devo zdravlje, za uzvrat, to ume da bude najbolja mogu\u0107e stvar za pi\u0161\u010devu sre\u0107u.<\/p>\n

Vitl pominje posebno neobi\u010dnu i zahvalnu reakciju koju je dobio od \u010ditateljke njegovog najnovijeg nedavno objavljenog tinejd\u017eerskog romana Doma\u0107a devojka.<\/p>\n

\u201eOna mi je rekla: ‘Aleks, obo\u017eavam tvoju knjigu, navela me je da po\u017eelim da se bavim grn\u010darstvom’. Pomislio sam: ‘Ali u njoj nema ni\u010dega o grn\u010darstvu’.”<\/p>\n

Ispostavilo se, me\u0111utim, da je \u010ditateljka oduvek \u017eelela da se bavi grn\u010darstvom i da ju je na to inspirisala junakinja knjige, koja uspeva da savlada silne prepreke.<\/p>\n

\u201eRetko do\u017eivite da dobijete takvu vrstu povratne informacije, ali kad se to desi, pomislite: ‘Evo, zbog ovoga sam pisac’.”<\/p>\n

BBC News Hju Montgomeri – BBC Kultura<\/p>\n

Ilustracija<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svi znamo za utehu koju pru\u017ea potpuno udubljivanje u dobru knjigu, ali mo\u017ee li knji\u017eevnost da vam popravi mentalno zdravlje? Ovi stru\u010dnjaci tvrde da knjige to mogu… Kad vam istinski zagusti u \u017eivotu, najlak\u0161e \u0107ete se odbraniti… \u010ditanjem? Mo\u017eda deluje kontraintuitivno, ali sesti i posegnuti za dobrom prozom moglo bi da bude najbolje \u0161to mo\u017eete […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":59996,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-59995","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=59995"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/59995\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/59996"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=59995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=59995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=59995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}