Daltonizam ili nemogu\u0107nost uo\u010davanja nijansi kolornog spektra: Neraspoznavanje boja je naj\u010de\u0161\u0107e uro\u0111eno, mada mo\u017ee da se javi i kao posledica oboljenja oka, o\u010dnog \u017eivca i mozga. \u017dene imaju ve\u0107u osetljivost za finije razlikovanje<\/p>\n
\u010culo vida je od presudne va\u017enosti za usvajanje informacija iz spoljnog sveta. Deo tog sveta su i boje, koje \u010doveka na poseban na\u010din ispunjavaju. Ali samo pod pretpostavkom da ih vidi na pravi na\u010din, onako kako zaista i izgledaju u realnom svetu, u okviru \u0161irokog spektra elektromagnetskog zra\u010denja. Istina, kod nekih ljudi slike su druga\u010dije obojene, pa je i njihov do\u017eivljaj razli\u010dit. Nesposobnost razlikovanja boja, onako kako one stvarno izgledaju, predstavlja stanje, a ne bolest, koje je u medicini ozna\u010deno kao daltonizam.<\/p>\n
O kakvom je stanju re\u010d i za\u0161to je nazvano daltonizam, obja\u0161njava profesor dr Branislav \u0110urovi\u0107, oftalmolog Klinike “Milo\u0161” u Beogradu:<\/p>\n
U narodu se daltonizam defini\u0161e kao nemogu\u0107nost razlikovanja boja, \u0161to nije ni precizno, a ni ta\u010dno. Daltonizam je dobio ime po D\u017eonu Daltonu, engleskom hemi\u010daru, fizi\u010daru i meteorologu, koji je \u017eiveo u 19. veku, i uglavnom se bavio atomskom teorijom. S obzirom na to da sam nije bio u stanju da detektuje zelenu boju i prepozna razlike izme\u0111u zelene i crvene, boje njegovog sveta su bile plavoljubi\u010dasta i \u017euta. Poku\u0161avaju\u0107i da odgonetne za\u0161to se to de\u0161ava, postavio je teoriju da problem nastaje zbog promene boje o\u010dnih te\u010dnosti, pri \u010demu se misli na o\u010dnu vodicu i staklasto telo, o kojima se tada nije mnogo znalo. Njegova pretpostavka se pokazala pogre\u0161nom, ali je poreme\u0107aj razlikovanja boja nazvan po ovom nau\u010dniku.<\/p>\n
Kako se \u010dulo vida pona\u0161a u normalnim okolnostima?<\/p>\n
U oko dolazi svetlost reflektovana od predmeta u koji gledamo. Recimo, kada gledamo u beli predmet reflektuju se svi delovi svetlosnog spektra, a kada gledamo u crni ne reflektuje se nijedan deo. Ali, zato, zeleni list upija sve delove svetlosnog spektra, a reflektuje samo zeleni. S obzirom na to da u na\u0161e oko dospeva samo zeleni deo spektra, mi sliku lista do\u017eivljavamo kao zelenu.<\/p>\n
Ko “upravlja” igrom svetlosti i boja?<\/p>\n
\u010cepi\u0107i i \u0161tapi\u0107i, dve vrste receptora, odnosno senzora koje sadr\u017ei ljudsko oko. \u0160tapi\u0107i su brojniji i gusto raspore\u0111eni po periferiji o\u010dnog dna. Oni detektuju pokret i slabu svetlost, pa su zaslu\u017eni za vid u no\u0107nim uslovima. S druge strane, \u010depi\u0107i su gusto koncentrisani u centru o\u010dnog dna i detektuju fine detalje i boje. Ljudi poseduju tri vrste \u010depi\u0107a koji detektuju svetlost samo jednog dela svetlosnog spektra – plavog, zelenog ili crvenog, zbog \u010dega se ka\u017ee da je vid trihromatski.<\/p>\n
A ako svi \u010depi\u0107i ne rade kako treba?<\/p>\n
Odsustvo ili slabo funkcionisanje samo jedne vrste \u010depi\u0107a dovodi do onemogu\u0107avanja, takozvane dihromazije, ili ote\u017eanog razlikovanja jedne od boja, poznatog kao defektna trihromazija. U normalnim okolnostima, upravo zbog osetljivosti \u010depi\u0107a na pojedine talasne du\u017eine, dolazi do preklapanja slika i omogu\u0107avanja razlikovanja nijansi. \u017dene su ovde u prednosti, jer je njihova osetljivost na boje uslovljena postojanjem i \u010detvrtog tipa \u010depi\u0107a, \u0161to im omogu\u0107ava jo\u0161 finije razlikovanje nijansi. Istina, \u010detvrti tip \u010depi\u0107a ne poseduju sve \u017eene, ve\u0107 njih oko deset odsto. U svakom slu\u010daju, ljudsko oko je sposobno da detektuje oko deset miliona boja.<\/p>\n
Zbog \u010dega dolazi do poreme\u0107aja raspoznavanja boja?<\/p>\n
Poreme\u0107aj raspoznavanja boja je naj\u010de\u0161\u0107e uro\u0111en, mada nekada mo\u017ee da se javi i kao posledica oboljenja oka, o\u010dnog \u017eivca i mozga. Prisutniji je kod mu\u0161karaca nego kod \u017eena, jer se geni za \u010depi\u0107e koji detektuju zeleni ili crveni deo spektra nalaze na iks hromozomu. S obzirom na to da \u017eene imaju dva iks hromozoma, a mu\u0161karci samo jedan, to je i poreme\u0107aj prepoznavanja boja znatno u\u010destaliji kod mu\u0161karaca. I to upravo za zeleni i crveni deo spektra. Anomalna trihromazija je naj\u010de\u0161\u0107i poreme\u0107aj raspoznavanja boja, gde zelenu boju nije u stanju da detektuje pet odsto mu\u0161karaca i 0,35 odsto \u017eena. Zanemarljiv je postotak \u017eena koje ne raspoznaju i crvenu boju, 0,02 odsto u odnosu na 1,3 procenta mu\u0161karaca.<\/p>\n
\u0160ta ove osobe ta\u010dno vide?<\/p>\n
Ove osobe zelene predmete u sumrak vide kao crne i \u010desto gre\u0161e u nazivu nijansi \u017eutocrvenih boja. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da osoba gre\u0161i i, recimo, travu vidi i zove crvenom. Gre\u0161ke su u tome da nije u stanju, primera radi, da razlikuje crvenu deli\u0161es jabuku od zelenog deli\u0161esa. Na sre\u0107u, potpuno odsustvo ose\u0107aja za boje javlja se tek kod jedne osobe u sto hiljada ljudi.<\/p>\n
Kada najranije daltonizam mo\u017ee da se otkrije?<\/p>\n
Daltonizam mo\u017ee da se otkrije oko tre\u0107e godine, kada dete raspoznaje osnovne boje. Pre tre\u0107e godine prepoznavanje boja je neprecizno. Najbolje ih raspoznaje kroz u\u010denje i svakodnevno posmatranje okru\u017eenja. Crvena boja mu je najprivla\u010dnija i najpre je uo\u010dava. Nakon tre\u0107e godine o\u0161trina vida mo\u017ee da se ispita i pomo\u0107u posebnih tablica osetljivosti za boje.<\/p>\n
U kojim situacijama je sposobnost razlikovanja boja bitna?<\/p>\n
Va\u017ena je za ljude koji su anga\u017eovani u saobra\u0107aju, gde se primenjuje kolorna signalizacija, kao \u0161to je brodski, \u017eelezni\u010dki i drumski, dok je signalizacija obojenim znacima u avio-saobra\u0107aju sada manje prisutna. Propisi za izdavanje dozvola ovakvim ljudima su od zemlje do zemlje razli\u010diti. Kod nas nisu preterano strogi, ali zato, u Rumuniji, gde \u010dak sedam odsto ljudi ne dobije dozvolu jer ne razlikuje boje, propisi se smatraju vrlo rigoroznim.<\/p>\n
LILA ILI TIRKIZNOPLAVO<\/p>\n
Poreme\u0107aj ose\u0107aja za boje ne mo\u017ee da se le\u010di, a ve\u0107ini u stvari i ne smeta. Jedino u situaciji kada nastaju rasprave na \u017eensko-mu\u0161koj relaciji o tome da li je ne\u0161to lila ili tirkiznoplavo. Zanimljivo je da i u \u017eivotinjskom svetu postoje vrste koje raspoznaju boje. Morski sisari delfini i kitovi nemaju mo\u0107 razlikovanja boja, dok ptice, ribe i insekti mogu da detektuju i ultravioletni deo elektromagnetnog spektra – isti\u010de ovaj stru\u010dnjak.<\/p>\n
MA\u0160INOVO\u0110IN POREME\u0106AJ<\/p>\n
Ispitivanje osetljivosti na boje uveo je \u0161vedski fiziolog Holmgren, jo\u0161 1875. godine. Povod je bila \u017eelezni\u010dka nesre\u0107a, za koju nije moglo da se ta\u010dno ustanovi zbog \u010dega se desila. Nakon testiranja se ispostavilo da je ma\u0161inovo\u0111a imao poreme\u0107aj raspoznavanja boja. On je testiranoj osobi u veliku posudu stavljao pome\u0161ane nijansirane raznobojne vunice i tra\u017eio da izdvaja odre\u0111enu boju. Ispostavilo se da osoba sa poreme\u0107ajem raspoznavanja boja nije to u stanju da u\u010dini, jer ne mo\u017ee da detektuje sve nijanse – navodi dr \u0110urovi\u0107.<\/p>\n
I\u0160IHARINA TABLICA<\/p>\n
Modernija testiranja se obavljaju pomo\u0107u I\u0161iharaina tablice i aparata anomaloskopa, gde osoba koja se testira me\u0161a zelenu i crvenu boju u odgovaraju\u0107em odnosu, da bi dobila nijansu \u017eute. Postoji i drugi I\u0161iharin test, gde u krugu sa krugovima razli\u010dite veli\u010dine treba da se vidi odre\u0111eni broj. Osobe sa normalnim raspoznavanjem boja vide broj 74, a sa poreme\u0107ajem kolornog vida 21. Osobe bez ose\u0107aja za boje broj i ne vide – ka\u017ee na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Ve\u010dernje novosti<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Daltonizam ili nemogu\u0107nost uo\u010davanja nijansi kolornog spektra: Neraspoznavanje boja je naj\u010de\u0161\u0107e uro\u0111eno, mada mo\u017ee da se javi i kao posledica oboljenja oka, o\u010dnog \u017eivca i mozga. \u017dene imaju ve\u0107u osetljivost za finije razlikovanje \u010culo vida je od presudne va\u017enosti za usvajanje informacija iz spoljnog sveta. Deo tog sveta su i boje, koje \u010doveka na poseban […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":60599,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-60598","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60598","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=60598"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60598\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/60599"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=60598"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=60598"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=60598"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}