SVE je vi\u0161e nau\u010dnih saznanja o pozitivnim i va\u017enim efektima probiotika na zdravlje, ali u op\u0161toj populaciji se o tome jo\u0161 malo zna. Nedavna anketa pokazala je da \u010dak polovina ispitanika za probiotike nije ni \u010dula. I oni koji ih koriste imaju mnogo nedoumica oko toga koja je uloga probiotskih bakterija, kako da izaberu odgovaraju\u0107i probiotik, kada bi trebalo da ga uzimaju…<\/p>\n
Zna\u010daj probiotika u prevenciji i terapiji priznaje i Svetska zdravstvena organizacija. Stav SZO je da dobre bakterije, koje sadr\u017ee probiotici, u odgovaraju\u0107oj koli\u010dini deluju povoljno na zdravlje pacijenta.<\/p>\n
Probiotici se primenjuju u prevenciji antibiotske dijareje, u toku i nakon terapije antibioticima, u slu\u010daju akutne dijareje uzrokovane rotavirusima, u slu\u010daju putni\u010dke dijareje, koja je sada zbog sezone godi\u0161njih odmora u\u010destalija nego ina\u010de. Probiotici se, me\u0111utim, preporu\u010duju i u slu\u010daju ozbiljnih bolesti.<\/p>\n
– Na osnovu rezultata klini\u010dkih studija napravljene su klini\u010dke preporuke za upotrebu konkretno definisanih probiotika u slu\u010daju le\u010denja i prevencije akutnog gastroenteritisa, odnosno akutne upale koja zahvata \u017eeludac i tanko crevo, a kao posledica se javlja i akutni proliv – ka\u017ee profesor dr Tomica Milosavljevi\u0107, internista – gastroenterohepatolog i predsednik Nau\u010dnog odbora Udru\u017eenja gastroenterologa Srbije. – Tako\u0111e, i u slu\u010daju nekrotiziraju\u0107eg enterokolitisa, te\u0161ke i po \u017eivot opasne bolesti kod prevremeno ro\u0111enih beba.<\/p>\n
Nisu, me\u0111utim, svi probiotici istog kvaliteta. Za kvalitet probiotika va\u017eno je da proizvo\u0111a\u010di imaju dokumentovane i registrovane probiotske sojeve. Tako, na primer, probiotski sojevi koji dolaze iz Pasterovog instituta u Parizu imaju i svoju genetsku “li\u010dnu kartu”.<\/p>\n
– Va\u017eno je da postoji kontrola kvaliteta u procesu proizvodnje probiotskih bakterija kako bi se spre\u010dila pojava genskih mutacija – ka\u017ee profesor Milosavljevi\u0107. – One mogu da dovedu do preno\u0161enja genetskih promena izme\u0111u bakterija s obzirom na to da su u pitanju \u017eivi mikroorganizmi. Glavni problem svakako predstavlja mogu\u0107nost prenosa genetske promene koja dovodi do pojave otpornosti patogenih bakterija na antibiotike. Takav pristup kontrole eventualne genske mutacije prilikom proizvodnje probiotskih bakterija daje veliku sigurnost i lekaru i pacijentu.<\/p>\n
Imunitet \u010doveka najve\u0107im delom stvara se u crevima, i dok u njima postoji balans – 85 odsto dobrih, u odnosu na 15 odsto lo\u0161ih bakterija, govorimo o ravnote\u017ei. Ali balans u na\u0161im crevima mo\u017ee lako da se poremeti usled bolesti, stresa, starenja, a posebno upotrebe antibiotika.<\/p>\n
– Ako nekriti\u010dkim kori\u0161\u0107enjem antibiotika uni\u0161timo mikroorganizme, kao \u0161to kukolj prevlada u \u017eitu, tako Clostridium difficile prevlada u crevima i izazove bolest – obja\u0161njava profesor Milosavljevi\u0107. – Dokazana je veza izme\u0111u promene crevne mikrobiote sa nastankom gojaznosti, \u0161e\u0107erne bolesti, metaboli\u010dkog sindroma, a izgleda i sa nastajanjem bolesti organa za varenje hrane, nervoznog debelog creva, zapaljenjskih bolesti creva, ali i raka debelog creva. Sastav crevne mikrobiote ima va\u017enu ulogu i u regulisanju pona\u0161anja. Postoji veoma va\u017ena interakcija izme\u0111u mozga i digestivnog sistema u kojoj bakterije i te kako u\u010destvuju.<\/p>\n
izvor: Novosti<\/p>\n
ilustracija preuzeta sa www.cure-naturali.it<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
SVE je vi\u0161e nau\u010dnih saznanja o pozitivnim i va\u017enim efektima probiotika na zdravlje, ali u op\u0161toj populaciji se o tome jo\u0161 malo zna. Nedavna anketa pokazala je da \u010dak polovina ispitanika za probiotike nije ni \u010dula. I oni koji ih koriste imaju mnogo nedoumica oko toga koja je uloga probiotskih bakterija, kako da izaberu odgovaraju\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":60857,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-60856","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60856","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=60856"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/60856\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/60857"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=60856"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=60856"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=60856"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}