Astronomi su po prvi put otkrili vodu u atmosferi planete koja orbitira oko udaljene zvezde.<\/p>\n
Otkri\u0107e zna\u010di da je planeta – nazvana K2-18b – dobar kandidat za potragu za vanzemaljskim \u017eivotom.<\/p>\n
Tokom narednih deset godina novi svemirski teleskopi mogli bi da utvrde da li u atmosferi K2-18b postoje gasovi koje bi mogli da stvore \u017eive organizme.<\/p>\n
Detalji su objavljeni u nau\u010dnom \u010dasopisu Priroda Astronomija (Nature Astronomy).<\/p>\n
Vode\u0107a nau\u010dnica profesorka \u0110ovana Tineti sa Univerzitetskog koled\u017ea u Londonu (UCL) je otkri\u0107e nazvala \u201e\u0161okantnim”.<\/p>\n
\u201eOvo je prvi put da smo otkrili vodu na planeti u naseljivoj zoni oko zvezde \u010dija je temperatura potencijalno kompatibilna sa prisustvom \u017eivota”, rekla je.<\/p>\n
Tim je pratio planete koje je otkrio Habl svemirski teleskop (Hubble Space Telescope) izme\u0111u 2016. i 2017. godine.<\/p>\n
Prou\u010davaju\u0107i promene svetlosti dok planete orbitiraju oko zvezde, istra\u017eiva\u010di su utvrdili da u atmosferi ove planete postoje hemikalije. Svetlost se menja kada prolazi kroz atmosferu, a ove promene zavise od sastava atmosfere.<\/p>\n
Samo na K2-18b otkrili su molekularni trag vode koja je vitalna za \u017eivot na Zemlji. Kompjutersko modeliranje podataka ukazalo je na to voda mo\u017ee da \u010dini do 50 odsto atmosfere ove planete.<\/p>\n
Nova planeta je dvostruko ve\u0107a od Zemlje. Na njoj je dovoljno hladno da se temperatura voda mo\u017ee kretati izme\u0111u nula i 40 stepeni Celzijusa.<\/p>\n
Doktor Engelos Ciaros, \u010dlan tima, rekao je da je pronala\u017eenje vode u atmosferi potencijalne egzoplanete \u201eneverovatno uzbudljivo”.<\/p>\n
\u201eTo nas pribli\u017eava odgovoru na fundamentalno pitanje: Da li je Zemlja jedinstvena?”, ka\u017ee on.<\/p>\n
Planeta K2-18b bi mogla da podr\u017ei \u017eivot, ali se to ne mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi u ovom trenutku.<\/p>\n
\u0160ta je egzoplaneta?<\/p>\n
Planete van na\u0161eg solarnog sistema nazivaju se egzoplanetama<\/p>\n
Prva egzoplaneta otkrivena je 1992.<\/p>\n
Vi\u0161e od 4.000 je otkriveno kori\u0161\u0107enjem nekoliko tehnologija<\/p>\n
Mnoge od njih su velike planete veli\u010dine Jupitera ili Neptuna<\/p>\n
Mnogo d\u017einovskih planeta otkriveno je da orbitira vrlo blizu njihovih zvezda<\/p>\n
Udaljena je oko 111 svetlosnih godina, \u0161to je oko 650 milijardi milja – predaleko za slanje sonde.<\/p>\n
Da li na ovoj planeti postoji \u017eivot utvrdi\u0107e se uz pomo\u0107 svemirskih teleskopa koje \u0107e biti lansirani u narednih deset godina. Oni \u0107e tra\u017eiti gasove u atmosferi koje mogu da stvore samo \u017eivi organizmi, prema re\u010dima doktora Inga Valdmana.<\/p>\n
\u201eOvo je jedno od najve\u0107ih pitanja u nauci i uvek se pitamo da li smo sami u Univerzumu. U narednih deset godina zna\u0107emo da li hemikalije u atmosferi postoje zbog \u017eivota.”<\/p>\n
Dug put<\/p>\n
Jedna od pote\u0161ko\u0107a ovog pristupa bi\u0107e da se astronomi slo\u017ee oko toga koji \u0107e gasovi predstavljati dokaz \u017eivota. To bi mogao da bude dug put.<\/p>\n
Verovatno \u0107e biti potrebno istra\u017eivanje hemijskog sastava stotina svetova i razumevanje na\u010dina na koji su stvoreni i evoluiraju, ka\u017ee prof Tineti.<\/p>\n
\u201eZemlja se zaista izdvaja u na\u0161em sun\u010devom sistemu. Ima kiseonik, vodu i ozon. Ali ako sve to prona\u0111emo oko planete oko udaljene zvezde, moramo biti oprezni kad govorimo da ona omogu\u0107ava \u017eivot”, rekla je ona.<\/p>\n
\u201eZbog toga moramo razumeti ne samo nekoliko planeta u galaksiji, ve\u0107 stotine njih. I nadamo se da \u0107e se planete na kojima je \u017eivot mogu\u0107 izdvojiti, da \u0107emo videti veliku razliku izme\u0111u planeta koje su pogodne za \u017eivot i onih koje nisu.”<\/p>\n
Budu\u0107e misije mo\u017eda \u0107e dati odgovor<\/p>\n
Doktorka Bet Bajler sa Instituta za astronomiju na Edinbur\u0161kom univerzitetu ka\u017ee da veruje da \u0107e dokazi \u017eivota na planeti oko udaljene zvezde na kraju biti otkriveni.<\/p>\n
\u201eTo bi bila promena paradigme za \u010ditavo \u010dove\u010danstvo”, rekla je ona za BBC.Lansiranje Nasinog svemirskog teleskopa James Webb Space Telescope (JWST) 2021. godine i misija Arijel Evropske svemirske agencije sedam godina kasnije \u0107e omogu\u0107iti astronomima da detaljno prou\u010de atmosfere razli\u010ditih svetova koji su do sada otkriveni.<\/p>\n
Voda je otkrivena na drugim planetama, ali one su bile ili prevelike ili pretople da bi omogu\u0107ile \u017eivot. Hladnije manje planete mnogo je te\u017ee detektovati. Tim sa UCL-a je uspeo da to uradi razvijanjem algoritama sposobnih da testiraju hemijski sastav atmosfera potencijalno naseljivih svetova.<\/p>\n
K2-18b otkrivena je 2015. godine i jedna je od stotina super-Zemalja – planeta sa masom izme\u0111u Zemlje i Neptuna – koje je otkrila Nasina svemirska letelica Kepler. O\u010dekuje se da \u0107e Nasina misija Tes u narednim godinama otkriti jo\u0161 stotine ovakvih planeta.<\/p>\n
Istra\u017eivanje su finansirali Evropski savet za istra\u017eivanje i Ve\u0107e za nauku i tehnologiju u Velikoj Britaniji, koje je deo britanske agencije za istra\u017eivanje i inovacije (UKRI).<\/p>\n
<\/p>\n
BBC News<\/p>\n
ESA\/UCL<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Astronomi su po prvi put otkrili vodu u atmosferi planete koja orbitira oko udaljene zvezde. Otkri\u0107e zna\u010di da je planeta – nazvana K2-18b – dobar kandidat za potragu za vanzemaljskim \u017eivotom. Tokom narednih deset godina novi svemirski teleskopi mogli bi da utvrde da li u atmosferi K2-18b postoje gasovi koje bi mogli da stvore \u017eive […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":61844,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-61843","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61843","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=61843"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61843\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/61844"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=61843"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=61843"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=61843"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}