Tekovine modernog doba donele su mnoge olak\u0161ice u svakodnevnom \u017eivotu, ali jednako i uzimaju danak. \u017divi se sve br\u017ee, a obaveza je sve vi\u0161e. Stres je u toj jedna\u010dini neizbe\u017ean, a posledice koje ostavlja \u010desto su nesagledive.<\/p>\n
Menad\u017eerska bolest jedna je od posledica dugotrajne izlo\u017eenosti stresu na poslu. Kao i sve bolesti, javlja se isprva neprimetno, tiho, simptomima na koje ve\u0107ina ljudi odmahuje rukom i pripisuje ih umoru i neispavanosti. Neki od simptoma menad\u017eerske bolesti su konstantan umor, nesanica, razdra\u017eljivost, tzv. \u201ckratak fitilj\u201d, nemogu\u0107nost koncentracije, gubitak pa\u017enje i fokusa, te\u0161ko dono\u0161enje odluka.Fiziolo\u0161ke manifestacije ove podmukle bolesti mogu uklju\u010divati glavobolje, drhtanje ruku, zamu\u0107en vid, palpitacije (preskakanje) srca ili njegov ubrzan rad, kao i povi\u0161en krvni pritisak.<\/p>\n
Menad\u017eerska bolest je zastupljena kod oba pola, poga\u0111a radno aktivne ljude, mla\u0111eg i srednjeg \u017eivotnog doba. Iako nas naziv bolesti mo\u017ee navesti na pomisao da je rezervisana isklju\u010divo za menad\u017eere, javlja se u svim profesijama gde je prisutan rad pod pritiskom, po\u0161tovanje kratkih rokova, lo\u0161i me\u0161uljudski odnosi, mobing i sli\u010dno. Istra\u017eivanja pokazuju da u Evropi svaka tre\u0107a zaposlena osoba pati od posledica dugotrajne izlo\u017eenosti stresu. U Srbiji nema zvani\u010dnih rezltata, ali je poznato da smo mi kao dru\u0161tvo konstantno pod stresom, i to en samo zbog posla, ve\u0107 i lo\u0161e finansijske situacije, pla\u0107anja ra\u010duna, lo\u0161e ishrane, dehidratacije, preterivanja sa ve\u017ebanjem, premalo odmora i sna\u2026<\/p>\n
Eskalacija netretirane menad\u017eerske bolesti<\/p>\n
Menad\u017eerska bolest je tek prvi stadijum reakcije organizma na stres. Ukoliko se zanemari, mo\u017ee eskalirati u niz ozbiljnih oboljenja, \u010dije je le\u010denje komplikovano i dugotrajno.<\/p>\n
Na stres prvo reaguje na\u0161 nervni sistem, koji \u0161alje signal nadbubre\u017enim \u017elezdama, koje otpo\u010dinju sa lu\u010denjem kortizola, tzv. \u201chormona stresa\u201d. Kortizol je zapravo dobar hormon, jer u stresnim situacijama podsti\u010de kako rad nervnog sistema, tako i fizi\u010dke funkcije, kako bismo bili u stanju da se izborimo sa izvorom stresa. Ukoliko je njegova pove\u0107ana produkcija dugotrajna, neizbe\u017eno \u0107emo osetiti negativne posledice, kao \u0161to su povi\u0161en \u0161e\u0107er u krvi, povi\u0161en pritisak itd. Poja\u010dano lu\u010denje kortizola povezuje se sa skladi\u0161tenjem masnih naslaga. Mnogi fitnes intruktori upozoravaju da se nikada ne\u0107ete re\u0161iti sala ako se ne pozabavite stresnim situacijama. Ukokliko ste primetili postepeno pove\u0107avanje kila\u017ee, a da pri tom niste menjali svoj zivotini stil (jedene vi\u0161e, pre\u0161li ste sa zdrave hrane samo na fast food, przestali da trenirate\u2026), vrlo je mogu\u0107e da je to zbog stresa i lu\u010denja kortizola. Pored vi\u0161ka kilograma, stres je okida\u010d za pojavu autoimunih bolesti, poput oboljenja \u0161titaste \u017elezde, lupusa, Kronove bolesti, dermatitisa, kao i raznih psihosomatskih oboljenja, poput anksioznosti ili depresije.<\/p>\n
Kako se re\u0161iti stresa?<\/p>\n
Kada osetite prve simptome menad\u017eerske bolesti, treba da odete na odmor i rasteretite mozak od suvi\u0161nih informacija. Na\u017ealost, to nije uvek izvodljivo, a opcija promene radnog mesta \u010desto je nemogu\u0107a.<\/p>\n
Ipak, postoji na\u010din da pomognete sebi. Za po\u010detak uvedite pozitivne promene u svoju dnevnu rutinu:<\/p>\n
Hranite se zdravo i izbalansirano, vode\u0107i ra\u010duna da u organizam unosite sve potrebne nutrijente.<\/p>\n
Budite fizi\u010dki aktivni, bar jedan sat u toku dana, bez izgovora.<\/p>\n
Spavajte i odmarajte redovno.<\/p>\n
Izbegavajte da donosite posao ku\u0107i.<\/p>\n
Rezultate redovne primene ova \u010detiri koraka primeti\u0107ete vrlo brzo. Me\u0111utim, ukoliko \u201cnemate snage\u201d da primenite ove 4 promene u va\u0161em \u017eivotu, predla\u017eemo vam da posegnete za prirodnim re\u0161enjem, umesto \u0161tetnim navikama, koje kasnije ne\u0107ete mo\u0107i da iskorenite.<\/p>\n
Biljka \u0161afran je vekovima poznata kao delotvorni prirodni antidepresiv. Aktivne supstance dobijene iz dragocenog cveta \u0161afrana imaju blagotvorno dejstvo na ljudski organizam \u2013 pobolj\u0161avaju pam\u0107enje, reguli\u0161u anksioznost i insomniju, pobolj\u0161avaju varenje, le\u010de inflamatorne bolesti, neplodnost, seksualnu disfunkciju itd. Bitno je naglasiti da kori\u0161\u0107enje \u0161afrana ne izaziva nikakve negativne nuspojave.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: PROMO \/ PROMO<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tekovine modernog doba donele su mnoge olak\u0161ice u svakodnevnom \u017eivotu, ali jednako i uzimaju danak. \u017divi se sve br\u017ee, a obaveza je sve vi\u0161e. Stres je u toj jedna\u010dini neizbe\u017ean, a posledice koje ostavlja \u010desto su nesagledive. Menad\u017eerska bolest jedna je od posledica dugotrajne izlo\u017eenosti stresu na poslu. Kao i sve bolesti, javlja se isprva […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":61895,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-61894","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61894","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=61894"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/61894\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/61895"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=61894"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=61894"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=61894"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}