![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/11-300x199.jpg\")
<\/p>\nNjihova ljubav i ne\u017enost, uz podr\u0161ku jednog biolo\u0161kog roditelja, veoma je va\u017ena podloga za mentalno zdravlje mali\u0161ana.<\/p>\n
“NAJLEP\u0160A mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama!”, uvodni su stihovi pesme Du\u0161ka Radovi\u0107a “Najlep\u0161a mama na svetu”, uz koju odrastaju i stav prema \u017eivotu formiraju brojne generacije mali\u0161ana. Zaista, ose\u0107aj topline, pripadnosti i bezuslovne ljubavi kojim vas obrgli majka, pa i otac, nezamenjiv je i neuporediv sa bilo kojim drugim koji \u0107ete osetiti tokom \u017eivota. Prati vas od ro\u0111enja, dr\u017ee\u0107i vas meko u\u0161u\u0161kane u njega. Svako dete to zna u svim \u017eivotnim situacijama, a toga je svesno i u onim tu\u017enim, koje ih pla\u0161e i \u010dine ranjivim poput upla\u0161enog pti\u0107a, kao \u0161to je razvod roditelja. \u017divot svakodnevno ispisuje nove stranice, na kojima se \u010desto nalazi i novi brak ili veza roditelja. U tim situacijama mali\u0161ani dobijaju ma\u0107ehu ili o\u010duha, sa kojima bi trebalo da izgrade novu vrstu odnosa, \u0161to nije lako ni za jednog od njih. U \u010demu se najvi\u0161e ogleda osetljivost pozicije ma\u0107ehe i o\u010duha prema deci iz prethodnog braka supru\u017enika objasnila nam je Katarina Majki\u0107, pedagog:<\/p>\n
U tome \u0161to su na po\u010detnoj poziciji u procesu formiranja odnosa. Majka ili otac, ukoliko je dete od ro\u0111enja \u017eivelo sa njima, ili bar povremeno bilo u kontaktu sa jednim od roditelja, ve\u0107 imaju izgra\u0111en odnos. Bez obzira na to da li je on bio funkcionalan ili ne, dete ima iskustvo kako stvari funkcioni\u0161u sa roditeljima, dok sa ma\u0107ehom ili o\u010duhom tek ulazi u razvijanje odnosa. Odrasli su, tako\u0111e, prvi put u toj ulozi, pa\u017eljivo opipavaju\u0107i teren na kom se nalaze, u konstantnom, napetom poku\u0161aju odr\u017eavanja ravnote\u017ee, da ne bi skliznuli sa njega. To je ne\u0161to poput hoda po tankoj \u017eici.<\/p>\n
ME\u0160ANjE U VASPITANjE<\/p>\n
Koliko neko od njih sme, odnosno ima pravo, da se me\u0161a u vaspitanje dece? Na\u0161a sagovornica podse\u0107a na to da \u010desto zaboravljamo da ne vaspitavamo samo re\u010dima, ve\u0107 i modelom. Nemogu\u0107e je, ka\u017ee, da ukoliko dete \u017eivi sa ma\u0107ehom ili o\u010duhom, nema vaspitnog uticaja, jer sve \u0161to radimo dete gleda i upija. Takozvano me\u0161anje u vaspitanje dece zavisi od toga kakav stavi imaju supru\u017enici po tom pitanju. Uvek je neophodno da se odrasli usaglase, pa tek onda da reaguju i vaspitno uti\u010du, tvrdi Majki\u0107eva. A da li je te\u017ee ili lak\u0161e ako ma\u0107eha\/o\u010duh i sami imaju decu? Sagovorica “\u017divota plus” ka\u017ee da iskustvo u ulozi roditelja mo\u017ee da olak\u0161a uspostavljanje odnosa sa detetom svog supru\u017enika iz prethodnog braka, ali nije presudno.<\/p>\n
Odre\u0111enu dozu neprijatnosti, uz stalno preispitivanje sa po\u010detnom re\u010dju “kako”, ma\u0107eha\/o\u010duh imaju prilikom razmi\u0161ljanja na temu na koji na\u010din da iz svoje pozicije detetu nametnu li\u010dni stav, ukoliko smatraju da je ispravniji od roditeljskog. Pedagog Katarina Majki\u0107 isti\u010de da sve \u0161to mogu da urade, jeste da iznesu svoj stav i argumente i otvoreno popri\u010daju sa supru\u017enikom o tome zbog \u010dega bi pojedine roditeljske intervencije trebalo da budu druga\u010dije.<\/p>\n
<\/p>\n
Roditelji su po prirodi subjektivni i najosetljiviji ba\u0161 na tu temu kada neko ima nameru da im se me\u0161a u vaspitanje deteta. Me\u0111utim, nekada iz pozicije ma\u0107ehe ili o\u010duha objektivnije sagledavamo pojedine situacije i ukoliko me\u0111u partnerima postoji bliskost i poverenje, u redu je izneti svoje mi\u0161ljenje, ali nikako rigidno nametati svoj stav \u2013 ka\u017ee Majki\u0107eva, dodaju\u0107i da, ako supru\u017enik ima funkcionalan koroditeljski odnos sa biv\u0161im partnerom, koji podrazumeva dono\u0161enje odluka zna\u010dajnih za dete, prednost u kreiranju vaspitnog stila uvek imaju roditelji. Izuzetak je situacija u kojoj postoji nasilje, zlostavljanje ili zloupotreba deteta. U tom slu\u010daju uvek moramo da za\u0161titimo mali\u0161ana, bez obzira da li smo ma\u0107eha, o\u010duh, baka, deka, kom\u0161ije, ro\u0111aci.<\/p>\n
Jednostavnije je uspostaviti dobar odnos sa decom ukoliko njihova majka\/otac iz primarne porodice imaju pozitivno mi\u0161ljenje o vama. Tada vam ne preti opasnost od udara toksi\u010dnih vetrova u jedra va\u0161e male barke. Me\u0111utim, \u0161ta da radite ako oni misle lo\u0161e i uti\u010du na svog naslednika da vas ne prihvati? Na\u0161a sagovornica veruje da je svako odgovoran za kreiranje odnosa sa detetom, kao i da ne mo\u017eemo da uti\u010demo na to kakvo mi\u0161ljenje o nama ima biv\u0161i supru\u017enikov partner. Ukoliko se bavimo situacijama i tro\u0161enjem energije na ne\u0161to \u0161to nije u na\u0161oj mo\u0107i, propusti\u0107emo vreme koje nam je potrebno za ulaganje u odnos sa detetom, poru\u010duje pedagog, isti\u010du\u0107i da deca, mnogo lak\u0161e od odraslih, prepoznaju iskrenost i autenti\u010dnost namere da ostvarimo odnos poverenja, sigurnosti, prihvatanja. Majki\u0107eva obja\u0161njava da su mali\u0161ani u stanju da prepoznaju poruku “Stalo mi je do tebe”, koju im prenosimo kroz svoje pona\u0161anje i postupke, pa \u0107e vremenom izgraditi mi\u0161ljenje i stav o ma\u0107ehi ili o\u010duhu.<\/p>\n
TRA\u017dI SE AUTENTI\u010cNOST<\/p>\n
Name\u0107e se pitanje kako da se u tom slu\u010daju postavimo – prijateljski, maj\u010dinsko-o\u010dinski, ro\u0111a\u010dki, savetodavno..?<\/p>\n
Ma\u0107eha nije majka, iako nekad ima njenu ulogu, kao \u0161to ni o\u010duh nije otac, iako \u010desto obavlja tu du\u017enost. To zavisi od toga da li su novi supru\u017enici u koroditeljskom odnosu, da li je biolo\u0161ki roditelj deteta preminuo ili ga je napustio pa ono vi\u0161e nije s njim u kontaktu \u2013 ka\u017ee Majki\u0107eva. – U svakom slu\u010daju, odnos treba da bude li\u010dan i autenti\u010dan, relacija u kojoj je odrasli odgovorna li\u010dnost, a dete – dete, i ne treba da li\u010di na drugarski, ro\u0111a\u010dki, niti savetodavni. Dete koje raste uz bogatstvo funkcionalnih odnosa, posta\u0107e funkcionalan odrastao \u010dovek. Da li su se o njemu brinule i majka i ma\u0107eha, ili samo ma\u0107eha, va\u017eno je da je to neko \u010dinio i da je odnos bio ispunjen ljubavlju, prihvatanjem, ne\u017eno\u0161\u0107u, podr\u0161kom, postavljanjem jasnih granica, verovanjem u dete… Ako je ono tokom odrastanja to dobilo od dve \u017eene, ili od dvojice mu\u0161karaca, mo\u017ee da bude samo bogatije za divna iskustva. Ukoliko je to dobilo samo od ma\u0107ehe ili o\u010duha, uz podr\u0161ku jednog svog biolo\u0161kog roditelja, tek to mu predstavlja va\u017enu podlogu za mentalno zdravlje, jer u detinjstvu nije bilo uskra\u0107eno za o\u010dinsku ili maj\u010dinsku figuru, makar i zamensku.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/222-2-300x169.jpg\")
<\/p>\n
Povremeno se pla\u0161imo da, iz uloge ma\u0107ehe\/o\u010duha, ne preteramo sa svojim uplivom u detetov \u017eivot. Pitamo se kada bi trebalo da na\u0161a uloga postane zastupljenija u njihovom \u017eivotu? Sagovornica smatra da bi uvek trebalo biti prisutan u \u017eivotu mali\u0161ana, ali, naravno, u zavisnosti od njegovog uzrasta i potreba. Kao prve pokazatelje toga da su nam deca ukazala poverenje, pedagog navodi njihovu odluku da \u017eele da pri\u010daju sa nama o stvarima koje su im va\u017ene.<\/p>\n
Na kraju, pri pomisli na dru\u0161tvenu prihvatljivost na\u0161e nove uloge, ostaje nam jo\u0161 malo gorkog ukusa u ustima. Pitamo se na koji na\u010din da izbegnemo opasnost da se i sami ose\u0107amo onako kako, pe\u017eorativno ili kli\u0161eizirano, u prvi mah, zvu\u010de termini “ma\u0107eha” i “o\u010duh”? Pedagog poru\u010duje da, kada smo iskreni, li\u010dni i autenti\u010dni u odnosu sa detetom, ne bi trebalo da budemo optere\u0107eni bilo kakvim terminima, koji \u010desto u sebi nose notu stereotipa i predrasuda okoline.<\/p>\n
(NE)DOZVOLjENE GRDNjE<\/p>\n
UKOLIKO smatramo da bi decu trebalo izgrditi, da li smemo to i da radimo i na koji na\u010din?<\/p>\n
Detetu je potrebna predvidivost, da zna \u0161ta sme a \u0161ta ne sme da radi. Veoma je va\u017eno da su porodi\u010dna pravila jasna ne samo detetu, ve\u0107 i odraslima. Njemu ne odgovara atmosfera u kojoj biolo\u0161ki roditelj postavlja odre\u0111ena pravila koja dete po\u0161tuje samo u njegovom prisustvu, a u prisustvu ma\u0107ehe ili o\u010duha mo\u017ee da radi \u0161ta \u017eeli. I ma\u0107eha i o\u010duh imaju pravo da u\u010destvuju u postavljanju porodi\u010dnih pravila. U redu je da ka\u017eu detetu da neka njegova pona\u0161anja nisu u redu, kao i da mu jasno stave do znanja \u0161ta im ne prija.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Ve\u010dernje novosti<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Njihova ljubav i ne\u017enost, uz podr\u0161ku jednog biolo\u0161kog roditelja, veoma je va\u017ena podloga za mentalno zdravlje mali\u0161ana. “NAJLEP\u0160A mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama!”, uvodni su stihovi pesme Du\u0161ka Radovi\u0107a “Najlep\u0161a mama na svetu”, uz koju odrastaju i stav prema \u017eivotu formiraju brojne generacije mali\u0161ana. Zaista, ose\u0107aj topline, pripadnosti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":62600,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-62599","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/62599","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=62599"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/62599\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/62600"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=62599"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=62599"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=62599"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}