{"id":64002,"date":"2019-10-21T13:35:32","date_gmt":"2019-10-21T11:35:32","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=64002"},"modified":"2019-10-21T13:35:32","modified_gmt":"2019-10-21T11:35:32","slug":"sta-se-zna-o-najzagonetnijoj-bolesti-veka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=64002","title":{"rendered":"\u0160ta se zna o najzagonetnijoj bolesti veka"},"content":{"rendered":"

U svetu se pove\u0107ava broj osoba sa autizmom. Godine 1985. u proseku je pet od deset hiljada osoba imalo takve razvojne smetnje, dok je danas jedna od 150 osoba autisti\u010dna. Aspergerov sindrom, vrsta autizma, u proseku se javlja kod 0,06 odsto stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, u poslednje vreme broj takvih dijagnoza naglo raste \u2014 pitanje je zbog \u010dega.<\/strong><\/p>\n

Interesovanje za Aspergerov sindrom u velikoj meri podsti\u010du tabloidi, koji slikaju psiholo\u0161ke portrete masovnog ubice Andersa Brevika, ekolo\u0161ke aktivistkinje Grete Tunberg, pa \u010dak i izmi\u0161ljenog lika iz serije \u201eTeorija velikog praska\u201c, genijalnog fizi\u010dara \u0160eldona \u041aupera.<\/p>\n

Direktor Instituta za klini\u010dku medicinu Univerziteta \u201eSe\u010denov\u201c, psihijatar Marina \u041ainkuljkina smatra da je bez analiziranja stanja osobe, bez razgovora sa njom, neprofesionalno diskutovati o njenim mentalnim oboljenjima, a posebno davati komentare u medijima po tom pitanju.<\/p>\n

\u201eAspergerov sindrom karakteri\u0161e zatvorenost, izra\u017eeno ogra\u0111ivanje od spoljnog sveta, usredsre\u0111ivanje na sopstvena interesovanja, fokusiranost na jedan zadatak, nerazumevanje za motive drugih ljudi, poreme\u0107aji u radu finih motori\u010dkih sposobnosti, \u0161to se mo\u017ee s godinama normalizovati, a mo\u017ee se manifestovati u vidu ekscentri\u010dnih pokreta. Pritom, obolela osoba ima normalnu inteligenciju, a takve osobe su ponekad intelektualno ispred svojih vr\u0161njaka. To daje veoma neobi\u010dnu klini\u010dku sliku\u201c, obja\u0161njava doktorka.<\/p>\n

Aspergerov sindrom se dijagnostikuje klini\u010dki, a do sada nisu prona\u0111eni biohemijski, hormonalni ili genetski markeri koji prate to stanje. Sindrom se tako\u0111e ne mo\u017ee otkriti ni prilikom skeniranja mozga.<\/p>\n

Genetika u kombinaciji sa nepoznatim faktorima<\/strong><\/p>\n

Sindrom Aspergera se, poput ostalih vidova autizma, manifestuje u ranom detinjstvu i odre\u0111uje celokupan razvoj \u010doveka. Nije isklju\u010deno da je nagli porast oboljevanja od autizma delom posledica toga \u0161to lekari drugih specijalnosti \u0161iroko koriste taj termin, koji uspostavljaju dijagnozu pored psihijatara.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Deca sa Aspergerovim sindromom su fokusirana na jedan zadatak<\/p>\n

\u201eNe postoji specifi\u010dno le\u010denje. To je za ceo \u017eivot. Sa detetom se vr\u0161i samo korektivni rad, kako bi se olak\u0161alo njegovo prilago\u0111avanje u dru\u0161tvu i razvijanje socijalnih ve\u0161tina. Tako\u0111e se radi sa roditeljima. Ponekad se odre\u0111uje kompenzaciono le\u010denje simptoma ako je, na primer, kod osobe pogor\u0161ano raspolo\u017eenje, ili se pove\u0107ala anksioznost\u201c, ka\u017ee \u041ainkuljkina.<\/p>\n

Jo\u0161 nisu potpuno razja\u0161njeni uzroci Aspergerovog sindroma. Pra\u0107enje stanja jednojaj\u010danih blizanaca dali su povod za mi\u0161ljenje da genetika igra veliku ulogu u razvoju bolesti. Identifikovano je nekoliko gena u iks hromozomu, \u010dija su o\u0161te\u0107enja povezana sa autizmom. To obja\u0161njava zbog \u010dega de\u010daci \u010detiri puta \u010de\u0161\u0107e oboljevaju od Aspergerovog sindroma \u2014 imaju jedan iks hromozom, tako da ne postoji druga kopija svih gena.<\/p>\n

Postoje i dokazi o uticaju ekolo\u0161kih i imunolo\u0161kih faktora koji mogu delovati zasebno ili u kombinaciji sa genetskom predispozicijom. Danas se aktivno prou\u010dava koji su toksini, na primer, iz vazduha opasni za trudnice.<\/p>\n

Tako\u0111e se uzimaju u obzir socijalni faktori, kao \u0161to je imigracija. Finski nau\u010dnici su 2015. godine analizirali pri\u010de dece, koja su ro\u0111ena od 1987. do 2005. godine, a koja su do 2007. godine dobila odgovaraju\u0107i dijagnozu. Ispostavilo se da deca imigranti ne oboljevaju \u010de\u0161\u0107e, a u odre\u0111enim slu\u010dajevima \u010dak i re\u0111e.<\/p>\n

Uticaj dru\u017eenja na decu sa sindromom<\/strong><\/p>\n

Javnost tako\u0111e zanima koliko mogu biti opasne osobe sa Aspergerovim sindromom i da li \u010de\u0161\u0107e pokazuju sklonost ka samoubistvu. Dokaza za takve pretpostavke nema, tvrdi Marina \u041ainkuljkina.<\/p>\n

Postoji ve\u0107i rizik da dete sa Aspergerovim sindromom postane odba\u010deno i predmet nasilja u \u0161koli. Pona\u0161anje, na\u010dini komunikacije, nemogu\u0107nost sklapanja prijateljstava odbijaju decu, zbog \u010dega ostali u\u010denici izbegavaju druga\u010dije dete.<\/p>\n

Prema istra\u017eiva\u010dima iz Francuske, komunikacija sa vr\u0161njacima je veoma va\u017ena za decu i tinejd\u017eere. Dru\u017eenje formira emocionalni kontakt, razvija ume\u0107e komunikacije, ose\u0107aj za kolektivizam. Deca sa Aspergerovim sindromom te\u0161ko izlaze na kraj sa tim. Oni vole igru prema jasnim, strogo definisanim pravilima i aktivnosti gde je potrebna minimalna interakcija sa drugim ljudima. Autisti\u010dne osobe te\u0161ko de\u0161ifruju ton glasa, gestove, izraze lica, govor tela. Oni bukvalno shvataju re\u010di, ne razumeju \u0161ale, otu\u0111eni su, imaju neprirodnu intonaciju, neobi\u010dna zanimanja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Dete sa Aspergerovim sindromom \u010desto se pona\u0161a otu\u0111eno u dru\u0161tvu druge dece<\/p>\n

Me\u0111utim, deca sa sindromom \u017eele da sklapaju prijateljstva i ne razumeju za\u0161to su sama. To je \u010desto uzrok depresije i anksioznosti.<\/p>\n

Prema istra\u017eivanju nau\u010dnika sa \u041aembrid\u017ea, odrasle osobe sa Aspergerovim sindromom \u010de\u0161\u0107e imaju suicidne misli nego zdrave osobe, a to je povezano i sa depresijom zbog socijalne izolacije, usamljenosti, nedostatka komunikacije i nezaposlenosti.<\/p>\n

\u041ao je otkrio Aspergerov sindrom?<\/strong><\/p>\n

U prvim godinama sovjetske vlasti de\u010dji psihijatar iz \u041aijeva Grunja Jefimova Suhareva osnovala je u Moskvi \u0161kolu i medicinsko odeljenje za decu sa neuropsihijatrijskim problemima.<\/p>\n

Posmatraju\u0107i \u0161est de\u010daka sa mentalnim poreme\u0107ajima, ona je opisala novu bolest i njene klini\u010dke simptome 1925. godine u sovjetskom nau\u010dnom \u010dasopisu, a kasnije i u nema\u010dkom. Ona je o bolesti govorila kao o \u201e\u0161izoidnoj psihopatiji\u201c, a kasnije kao o \u201eautisti\u010dnoj psihopatiji\u201c. Doktorka je primetila paradoksalnu kombinaciju karakteristika bolesti \u2014 visok nivo inteligencije i lo\u0161e motori\u010dke sposobnosti, a ba\u0161 to su odlike Aspergerovog sindroma.<\/p>\n

Nau\u010dna zajednica nije obratila pa\u017enju na taj \u010dlanak, pa je autisti\u010dnu psihopatiju \u201edrugi put\u201c otkrio austrijski psihijatar Gans Asperger 1938. godine, a ne\u0161to kasnije i njegov zemljak, koji je emigrirao u SAD, Leo \u041aaner. Pojedinci smatraju da su oni bili upoznati sa radom Suhareve.<\/p>\n

Asperger \u201esara\u0111ivao\u201c sa nacistima<\/strong><\/p>\n

Aspergerovi \u010dlanci su postali \u0161iroko poznati na engleskom govornom podru\u010dju tek 1981. godine, kada su prevedeni. Pre dve godine se ispostavilo da je on sara\u0111ivao sa nacistima, iako se predstavljao kao aktivni borac protiv Tre\u0107eg rajha.<\/p>\n

Prema tvrdnjama istori\u010dara medicine Herviga \u010ceha, koji je prou\u010davao dosad nepoznate arhive, Asperger je tokom rata radio u Univerzitetskoj de\u010djoj klinici u Be\u010du. On je decu sa te\u0161kim mentalnim poreme\u0107ajima slao u kliniku \u201eAm \u0160pigelgrund\u201c, koja je bila uklju\u010dena u nacisti\u010dki program eugenike i \u010di\u0161\u0107enja nacije. Od jula 1940. godine do propasti nacisti\u010dke Nema\u010dke tamo je umrlo 789 dece, a mnoga od njih su ubijena.<\/p>\n

 <\/p>\n

Izvor: Sputnik<\/p>\n

Foto: Sputnik \/ \u0412\u0430\u043b\u0435\u0440\u0438\u0439 \u041c\u0435\u043b\u044c\u043d\u0438\u043a\u043e\u0432<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U svetu se pove\u0107ava broj osoba sa autizmom. Godine 1985. u proseku je pet od deset hiljada osoba imalo takve razvojne smetnje, dok je danas jedna od 150 osoba autisti\u010dna. Aspergerov sindrom, vrsta autizma, u proseku se javlja kod 0,06 odsto stanovni\u0161tva. Me\u0111utim, u poslednje vreme broj takvih dijagnoza naglo raste \u2014 pitanje je zbog […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":63995,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-64002","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/64002","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=64002"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/64002\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/63995"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=64002"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=64002"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=64002"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}