{"id":64710,"date":"2019-11-03T10:11:59","date_gmt":"2019-11-03T09:11:59","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=64710"},"modified":"2019-11-03T10:12:48","modified_gmt":"2019-11-03T09:12:48","slug":"institut-dedinje-predstavio-centar-za-urodene-srcane-mane-sve-veci-broj-dece-i-odraslih-u-svetu-sa-ovim-zdravstvenim-problemom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=64710","title":{"rendered":"Institut Dedinje predstavio Centar za uro\u0111ene sr\u010dane mane – Sve ve\u0107i broj dece i odraslih u svetu sa ovim zdravstvenim problemom"},"content":{"rendered":"
U svetu jedna na 100 novoro\u0111enih beba ima neki problem sa srcem ili velikim krvnim sudovima. Zahvaljuju\u0107i dijagnosti\u010dkim metodama koje omogu\u0107avaju brzo prepoznavanje problema, danas vi\u0161e od 85% dece sa uro\u0111enom sr\u010danom manom pre\u017eivi do odrasle dobi. Procenjuje se da u Evropi \u017eivi oko 2,3 miliona, u SAD 1,4 miliona, a u ostatku sveta oko 800.000 odraslih sa uro\u0111enom sr\u010danom manom. Broj takvih pacijenata c\u0301e se i dalje povec\u0301avati, sa prose\u010dnom godi\u0161njom stopom od 5\u20136%, pa \u0107e ta nova populacija odraslih sa uro\u0111enim sr\u010danim manama u narednih 10-20 godina biti veliki problem javnog zdravlja.<\/div>\n
\n
\n
<\/div>\n

Zdravstveni sistemi u svakoj zemlji moraju biti spremni za ovaj narastaju\u0107i problem. To podrazumeva izuzetno stru\u010dnu, specifi\u010dnu specijalizovanu hirurgiju, subspecijalizovani nadzor opredeljenih kardiohirurga i lekara drugih specijalnosti, specijaliste savetnike, obu\u010dene medicinske sestre.<\/p>\n<\/div>\n

<\/div>\n
Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje je predstavio javnosti svoju novu organizacionu jedinicu, Centar za uro\u0111ene sr\u010dane mane kod odraslih i istaknutog stru\u010dnjaka prof. dr Alesandra \u0110ambertija (Alessandro Giamberti) upravnika kardiohirurgije za uro\u0111ene sr\u010dane mane u Klinici San Donato u Milanu, navodi se u saop\u0161tenju Instituta.<\/div>\n
<\/div>\n
\n

Dr \u0110amberti u Institutu zajedno sa doma\u0107im stru\u010dnjacima operi\u0161e te\u0161ke uro\u0111ene sr\u010dane patologije i edukuje institutski kadar za ove veoma zahtevne intervencije.<\/p>\n

– Glavni hirurg bi\u0107e Alesandro \u0110amberti, koji je i do sada preko Republi\u010dkog fonda zdravstvenog osiguranja povremeno dolazio i operisao pacijente sa ovom te\u0161kom uro\u0111enom patologijom. U novoj organizacionoj jedinici podu\u010dava\u0107e na\u0161e mlade doktore, ali od sada \u0107e njihov u\u010ditelj biti i na klinici San Donato u Milanu. Nijedna zdravstvena ustanova u ovom regionu i \u0161ire, nije se toliko internacionalizovala kroz svoju stru\u010dnu i nau\u010dnu saradnju sa Evropom i svetom, kao \u0161to je Istitut Dedinje. Podseti\u0107u vas da su prvaci kardihirurgije Slovenije, Austrije, Nema\u010dke, a evo sada i Italije ovde na Institutu Dedinje, a od prole\u0107a o\u010dekujemo dolazak istaknutih doktora iz Francuske i \u0160panije – rekao je dr Milovan Boji\u0107, direktor Instituta.<\/p>\n

Deci ro\u0111enoj sa takvim manama, neophodno je da celoga \u017eivota, dakle i kad postanu odrasli ljudi, budu vezani za neki od centara koji se bave zbrinjavanjem njihovih problema. Najte\u017ei pacijenti sa uro\u0111enom sr\u010danom manom tra\u017ee stalni nadzor i njih je oko 25%, a 35-40% je onih kojima je potreban povremeni nadzor, istakla je prof.dr Aleksandra Nikoli\u0107, pomo\u0107nica direktora za medicinske poslove.<\/p>\n<\/div>\n

<\/div>\n
– Me\u0111utim, bez nadzora ne smeju ostati ni oni koji su izle\u010deni, jer su im, s obzirom na prirodu bolesti, neophodne povremene konsultacije. Deca se dosta uspe\u0161no zbrinjavaju u pedijatriskim ustanovama, a na\u0161a briga su odrasli sa urodjenim sr\u010danim manama, za koje je na\u0161 institute pravo mesto da im pru\u017eimo nadu i podr\u017eimo ih zajedno sa njihovim porodicama. Ovo je oblast koja je s obzirom na kompleksnost patologije u mnogim sredinama, pa i zemljama, veoma zapostavljena, jer sr\u010dane mane su te\u0161ke i za procenu i za le\u010denje. Ipak u ovoj deceniji medicina se vi\u0161e okrenula tim bolesnicima, pa je 2000. godine prose\u010dan \u017eivotni vek sa uro\u0111enom str\u010danom manom bio 37 godina, a danas je to 57 godina. Napredak u le\u010denju uro\u0111enih sr\u010danih mana je evidentan, ali je i evidentno da je ova populacija bolesnika u svetu sve brojnija, pa zdravstveni sistemi u svakoj zemlji moraju biti spremni da se suo\u010de sa tim narastaju\u0107im problemom. Institut Dedinje je upravo tu prepoznao jedan od svojih va\u017enih zadataka – rekla je Nikoli\u0107.<\/div>\n
<\/div>\n
Predstavljaju\u0107i se javnosti prof. \u0110amberti je istakao da se nalazi u Institutu gde rade izvanredno stru\u010dni i vredni lekari, da ih vezuje jezik struke, pa se me\u0111u njima ne ose\u0107a strancem. Prema njegovim re\u010dima Srbija sve vi\u0161e postaje va\u017ean regionalni edukacioni centar, u koji zna\u010dajna imena svetske kardiovaskularne hirurgije i kardiologije rado dolaze.<\/div>\n
<\/div>\n
\n

– Institut Dedinje je me\u0111u prvima u ovom regionu, a i \u0161ire, pokazao veliko interesovanje za probleme bolesnika sa uro\u0111enim sr\u010danim manama, otvorio im vrata i dao \u0161ansu za izle\u010denje – isti\u010de prof.dr Alesandro \u0110amberti.<\/p>\n

Doajen srpske kardiohirurgije prof.dr Miljko Risti\u0107, formiranje Centra USMO, kao posebne organizacione jedinice u Institutu Dedinje vidi kao veliki doga\u0111aj za zdravstvo u Srbiji, gde \u0107e i te\u0161ke sr\u010dane patologije dobiti priliku da budu adekvatno le\u010dene i tretirane.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
<\/div>\n
Izvor:eKapija<\/div>\n
Ilustracija (Foto: Anna Jurkovska\/shutterstock.com )<\/div>\n<\/div>\n
\n
<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U svetu jedna na 100 novoro\u0111enih beba ima neki problem sa srcem ili velikim krvnim sudovima. Zahvaljuju\u0107i dijagnosti\u010dkim metodama koje omogu\u0107avaju brzo prepoznavanje problema, danas vi\u0161e od 85% dece sa uro\u0111enom sr\u010danom manom pre\u017eivi do odrasle dobi. Procenjuje se da u Evropi \u017eivi oko 2,3 miliona, u SAD 1,4 miliona, a u ostatku sveta oko […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":64711,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-64710","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/64710","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=64710"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/64710\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/64711"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=64710"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=64710"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=64710"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}